Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Godina 2025. je bila izuzetno dinamična u Srbiji, kao što je to bila i na geopolitičkoj sceni. Razgovarali smo sa Anamarijom Viček o tome kako se, kao mađarska političarka poreklom iz Vojvodine i kao poslanica saveza FIDES–KDNP-a u Evropskom parlamentu, može zauzeti za zajednicu u raznim temama u ovakvoj situaciji. Dotakli smo se i činjenice da su studentski protesti u Srbiji koji su trajali više od godinu dana pokrenuli mnoga pitanja ne samo kod nas, već i u Evropskom parlamentu. Na jesen je EP usvojio rezoluciju u kojem je takođe izražena značajna kritika Srbije. Iako ne kao posledica toga, ali ta reztolucija je indirektno uticala i na to da Srbija ni ove godine ne može da otvori klaster 3 u procesu pridruživanja.
– Godina 2025. je zaista bila izuzetno dinamična, posebno za Srbiju. Kao mađarska političarka poreklom iz Vojvodine i poslanik Evropskog parlamenta, ova godina je za mene značilo kontinuirano balansiranje: kako odgovorno govoriti o domaćim političkim događajima u Srbiji, zastupati interese mađarske zajednice u Vojvodini, a istovremeno održati kredibilitet u evropskom prostoru.
Politička situacija u Srbiji izazvala je i ozbiljan odjek u Evropskom parlamentu. Istovremeno, kritike koje je izneo EP nisu bile reakcije na događaje vezane za demonstracije, već otisci deficita poverenja koji se akumulirao već jedno duže vreme. Parlament često teži da tumači procese pristupanja na osnovu pojednostavljenih narativa i malo pažnje posvećuje rezultatima. U nekoliko svojih govora sam naglasila: proces pridruživanja ne može predstavljati sredstvo za političko disciplinovanje. Kritika je kredibilna ako je srazmerna, dosledna i ne primenjuje dvostruke aršine. Neuspeh u otvaranju ranije obećanog pregovaračkog poglavlja 2025. godine dodatno je produbio ovo nepoverenje.
Politička i društvena kriza koja se razvila usko je povezana sa obrazovanjem. Kao članica odbora Evropskog parlamenta za obrazovanje i mlade, ali i kao prosvetni radnik, kako gledate na posledice blokada univerziteta i protesta nastavnika i studenata?
– Smatram da su političke i društvene tenzije ne samo povezale, već su i žrtvovale obrazovanje. Možda je to jaka formulacija, ali smatram da su blokade univerziteta pokrenule lavinu koja je urušila obrazovni sistem. Kao prosvetni radnik i političarka u oblasti obrazovanja, posebno me zabrinjava to što su proteste koji su u početku počeli kao mirne demonstracije – čiji su zahtevi bili potpuno legitimni i razumljivi – kasnije podržali razne interesne grupe i sindikati, pa čak su ih i radikalizovali, sa kojima su ovi mladi ljudi ne samo tiho šetali i demonstrirali, već su se i prilično nasilno zalagali za svoje zahteve, sa potpunim ili delimičnim blokadama univerziteta i drugih javnih institucija i puteva. Realno, videli smo da je pravo na obrazovanje maloletnika, učenika osnovnih i srednjih škola značajno prekršeno, pretvarajući obrazovanje u jedno političko bojno polje. Istovremeno, smatram da su snage koje deluju iz pozadine, a koje ne prikazuju ni svoje pravo lice niti svoj identitet, bukvalno žrtvovale mlade ljude i studente. Navedeni su da poveruju da će blokadama univerziteta, demonstracijama i protivljenjem vlasti „spasiti svet” i doneti slobodu ljudima. Po mom mišljenju, ovo je ozbiljna zloupotreba volje i dobre vere mladih ljudi. Bojim se da će biti veoma razočarani ako shvate da rezultat nije ono na šta su navedeni da poveruju. Takođe osećam veliku odgovornost prema njihovim roditeljima u ovoj priči – pošto je njihova generacija generacija koja je u mladosti demonstrirala protiv Miloševićevog režima – osećam da sada šalju svoju decu na ulice iz nostalgije i podržavaju ih u „tihom otporu”. Po mom mišljenju, čitava generacija je izgubila godine, mogućnosti i perspektive. Na kraju krajeva, zbog blokada, oko 1.500 studenata medicine nije moglo da dobije diplome na vreme. Slično tome, desetine hiljada pravnika, ekonomista, inženjera, arhitekata – i mogao bih još da ih nabrajam – nisu mogli da diplomiraju na vreme, u 2025. godini. Pošto bi, sa svežom diplomom u rukama, imali dobre šanse da popune upražnjena radna mesta već ove godine.
Da li, po vašem iskustvu, evropski političari razumeju događaje u srpskoj politici? Prema izveštajima, EP će poslati posmatračku misiju u Srbiju u januaru?
– Osećam da briselski političari samo delimično razumeju događaje u Srbiji, a delimično ne žele čak ni da ih razumeju. Postoje poslanici i eksperti koji regionu pristupaju na profinjeniji način, ali preovlađujuće raspoloženje je često politički motivisano. Osećam iste predrasude i prezir liberala i levice prema Mađarskoj i mađarskoj vladi kao i prema Srbiji i srpskoj vladi. Na kraju krajeva, u oba slučaja se radi o jednoj konzervativnoj snazi zasnovanoj na nacionalnim vrednostima, koja je patriotska i koja teži suverenitetu. Nažalost, danas u Evropskoj komisiji vidimo da ako se stranka ili vlada ne prikloni briselskoj eliti – to jest, kaže ne ilegalnim migracijama, nesuvisloj džender propagandi, ili ne želi da dobije rat finansiranjem naoružavanja Ukrajine i umesto toga radi na brzom mirnom završetku, onda ona povlači značajna sredstva EU, pozivajući se na vladavinu prava – kao što vidimo u slučaju Mađarske, ili ne podržava da zemlja postane punopravna članica EU – kao što možemo videti u slučaju Srbije. Skeptična sam prema januarskoj posmatračkoj misiji EP jer takve misije obično razgovaraju samo sa onim organizacijama i nevladinim faktorima koji su izrazito kritični prema vladi, pa čak nastrojeni protiv vlade – već smo videli takvu misiju Tineke Strik u Mađarskoj. Pa samim tim ne može se dobiti neposrednija, tačnija, potpunija slika situacije u Srbiji.
Takođe ste u više navrata govorili o procesima evropskih integracija. Koje vrednosti su vas vodile pri svakoj argumentaciji i koliki uticaj ima politika iz opozicije unutar EP?
– U debatama o evropskim integracijama, dosledno sam se zalagala za jednak tretman i fer uslove konkurencije. Neprihvatljivo je da se na neke zemlje primenjuju strožiji politički standardi, dok se problemi tretiraju blaže u slučaju drugih. Kao poslanik iz opozicije u Evropskom parlamentu, prostor za manevar je prilično ograničen, ali to ne znači da ovi govori nemaju težinu. Često su upravo glasovi opozicije ti koji unapred ukazuju gde se nalaze pukotine u sistemu. Verujem da će u sledećih pola godine, kada Kipar bude predsedavao savetom Evropske unije, stav EU prema regionu Zapadnog Balkana, uključujući i pristupanje Srbije, biti naklonjeniji.
Da li su stavovi mađarske i srpske vlade uskladivi po svakom pitanju?
– Da, po mnogim strateškim pitanjima. Stabilnost, ekonomska saradnja, evropska perspektiva Zapadnog Balkana su zajednički interes. Istovremeno, kao mađarska političarka iz Vojvodine, primarna briga za mene je uvek da se ovi stavovi sprovode ne na štetu naše zajednice, već u njenu korist. Težila sam ka ovom pristupu iz više aspekata u svim svojim govorima, a kad god sam mogla, u svojim govorima sam pominjala i primer vojvođanskih Mađara.
Svake godine je važno da se mađarska zajednica u Vojvodini predstavi u Briselu i Strazburu, kao i da se vojvođanski Mađari bolje upoznaju sa njenim političkim aktivnostima i institucijama EU. Zato su vas posetili mnogi gosti.
– Primala sam grupe posetilaca i u Briselu i u Strazburu, stvarajući tako priliku za pripadnike naše zajednice da lično iskuse rad institucija EU. Među njima je bio i okrugli sto organizovan u institutu „List” u Briselu, na kojem smo predstavili visoko obrazovanje vojvođanskih Mađara, koje uspešno funkcioniše uprkos ovogodišnjim političkim turbulencijama, kako u pogledu desetogodišnjeg Studentskog doma „Evrope”, tako i sistema stipendiranja za visoko obrazovanje Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Poseban doživljaj je bio i susret sa srednjoškolcima „MCC”-a u Vojvodini, koji su potvrdili da ova institucija pruža našim džacima odlično znanje i pouzdanu osnovu da oni svojim komentarima datim i pitanjima postavljenim tokom posete Evropskom parlamentu daju razloga da budem ponosna na njih.
Nova godina donosi nove izazove. Koja očekivanja i ciljeve imate za 2026. godinu?
– Gledajući unapred ka 2026. godini, isčekujem je uz realna očekivanjima. Moj cilj ostaje da osiguram da se glas mađarske zajednice u Vojvodini jasno i verodostojno čuje u Evropskom parlamentu. S obzirom na to da će nova godina biti šarena i puna izazova sa nizom kampanja, spremam se i ja da dam svoj doprinos u kampanjama, jer je važno da politička stranka koja je mađarsku zajednicu u Vojvodini smatrala svojom u proteklih 15 godina i naredne godine bude na vlasti u Mađarskoj, i zahvaljujući kojoj, predstavljena od strane mene, mađarska zajednica u Vojvodini takođe može imati glas u Evropskom parlamentu. A pošto živim dvojni život kao poslanik Evropskog parlamenta i istovremeno kao potpredsednica SVM-a – pošto verodostojno mogu da predstavljam mađarsku zajednicu u Vojvodini samo ako polovinu vremena provodim kod kuće – učestvovaću u kampanjama i ovde kod kuće, jer je SVM jedina politička snaga u Srbiji danas koja se ne bavi uličnim performansama jedne ili druge strane, već dosledno radi za interese mađarske zajednice u Vojvodini. A planiram da to svojim radom ojačam i sledeće godine.
