Temelji društvene izgradnje zajednice

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Pre tri godine, na današnji dan, konstituisan je sadašnji sastav Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, a članovi saveta su započeli svoje četvorogodišnje mandate. Tokom ove tri godine, ova manjinska samouprava se bavila svim pitanjima koja se tiču mađarske nacionalne zajednice. Donošene su odluke u oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika, kao i javnog informisanja, a pored toga je nacionalni savet imao ključnu ulogu u realizaciji značajnih projekata. Kada je formiran aktuelni sastav Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, nadležni su objavili početak perioda izrade strategija, a rad na njima je odmah i započet. Pre nego što smo se osvrnuli na protekle tri godine i na očekivanja za narednu godinu, u našem intervjuu smo pitali Arpada Fremonda, predsednika nacionalnog saveta, o rezultatima izrade ovih strategija.

– Zapravo, dali smo predizborno obećanje da ćemo se fokusirati na izradu strategija. Moram dodati da je od samog početka mandata bilo očigledno da najverovatnije možemo računati na veće projekte, jer smo videli kakve su budžetske i ekonomske mogućnosti, a da se ni domaća, a ni podrška iz matične zemlje ne može značajnije povećati. Nismo ni planirali velike projekte. Pokušali smo da se više fokusiramo na realizaciju prethodnih ideja, koristeći resurse dostupne nacionalnom savetu, kao i na završetak velikih projekata koji su već bili zamišljeni. Takođe smo uspeli da odmah počnemo sa razvojem strategije obrazovanja, javnog informisanja i kulture, pa se može se reći da su u prvom kvartalu mandata saveta izrade ovih strategija okončane, a takođe smo sproveli i javne rasprave.

Veoma je važno da smo usvojili strategije obrazovanja, javnog informisanja i kulture koje su izvodljive i realne, a u potpunosti smo uključili i lica iz struke u proces razvoja ovih strategija obrazovanja, javnog informisanja i kulture.

Koji su najvažniji elementi ovih strategija?

– Po mom mišljenju, usvojili smo strategije na kojima možemo da gradimo. One će biti na snazi do 2029. godine. U oblasti obrazovanja, važno je da je sistem izgradnje i osnaživanja učeničkih i studentskih domova postao deo strategije. Ovo je neophodno kako bi se održao broj dece i zadržalo što više mladih u domaćem obrazovanju. Ovde pre svega mislim na sistem srednjoškolskog obrazovanja, budući da je sistem u slučaju osnovnih škola jedan dobro pokriven i funkcionalan sistem, a takođe veoma efikasno radimo i u slučaju zadržavanja odeljenja sa malim brojem učenika. Sistem stipendiranja u našim srednjoškolskim i visokoškolskim sistemima je prilično jak. Studentski dom „Evropa” i srednjoškolski sistem su ono što možemo da pospešimo uvođenjem nove stipendije, a organizacija obrazovnog sajma „Suliexpo” je takođe usmerena na to: trebalo bi da zadržimo što više mladih vojvođanskih Mađara u našem sistemu srednjeg obrazovanja, jer onda možemo da gradimo na tome u slučaju visokoškolskih ustanova u interesu pospešivanja broja upisanih. Što se tiče javnog informisanja, održavanje medijske kuće „Panon” je ogroman izazov za sve nas, i tu smo bili uspešni. Ali smo uspeli da realizujemo i jednu ogromnu investiciju u medijskoj kući „Magyar Szó” u Novom Sadu, odnosno da izvršimo renoviranje. Mislim da najveći izazov predstavlja održavanje ovih ustanova: kako zadržati stručnjake i kako biti u toku sa tehnološkim napretkom. Na to se moramo fokusirati u budućnosti, ali verujem da su svi ovi bitni elementi uključeni u strategiju javnog informisanja, jer ispitali smo svaki segment ove sfere, a posebnu pažnju smo posvetili javnom informisanju zajednica u rasejanju. Što se tiče kulture, njena strategija takođe uključuje demografsku studiju o broju pripadnika vojvođanskih Mađara, kao viziju za njih. Usvojena su i institucionalna rešenja i planovi koji garantuju mogućnosti za kvalitetno stvaralaštvo naših umetnika. Možemo održati institucionalnu mrežu u kulturi koju smo uspeli da izgradimo poslednjih godina.

Izrađen je i novinarski etički kodeks, u početku sa više, kasnije sa manje kritika na formulisani tekst.

– Ovo je jedan sveobuhvatan dokument koji nije obavezujući ni za jednu od naših ustanova, čiji smo osnivači ili suosnivači, ali ipak sadrži važne opšte formulacije i ima konstruktivnu strukturu na koju naše medijske kuće i oni koji rade u medijima svakako mogu da se oslone u narednom periodu. Koliko mi je poznato, nekoliko medijskih kuća već radi na izradi sopstvenog etičkog kodeksa. Ono što smo zaista želeli da pokažemo ovim jeste da pored kreiranja strategije, možemo usvojiti i etički kodeks koji prati usvajanje etičkog kodeksa drugih nacionalnih saveta, ali naravno uzima u obzir i slične etičke kodekse drugih mađarskih zajednica koje žive van granice matične zemlje. Ovaj kodeks posvećuje dužnu pažnju profesionalizmu, pravilno se fokusira na novinare i važnost novinarske objektivnosti. Javno informisanje igra istaknutu ulogu u slučaju jedne zajednice, a za manjinske zajednice su od istaknute važnosti.

U vezi sa strategijom razvoja obrazovanja, upravo smo se dotakli pitanja sistema stipendiranja, što je jedna od fokusnih tačaka aktivnosti Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Nacionalni savet se suočio sa dve poteškoće. Jedna, kao što je već rečeno, je finansijski aspekt i ekonomski izazovi, a druga su društveno-politički razlozi koji su takođe mogli otežati dalji razvoj i sprovođenje ovog sistema stipendiranja. Šta nam sada možete reći o ovome?

– Smatram značajnim uspehom to što smo uspeli da proširimo sistem stipendiranja sa nekoliko elemenata. Podršku učenicima osnovnih škola ne bih nazvao stipendijom, ali to takođe ispoljava pažnju prema njima. Dodela paketa za upis u školu postoji već godinama unazad, a mi smo ovu dodelu paketa za upis u školu za učenike prvog razreda zadržali. Učenicima druge godine poklonjamo pretplatu na list „Mézeskalács” i metalofon. Učenici trećeg razreda imaju izlet, a za učenike četvrtog razreda pripremamo jedan atlas u narednim godinama, koji će biti raspodeljen do kraja ove godine. U petom razredu poklanjamo torbu za fiskulturu i flašicu za vodu, u šestom razredu pretplatu na list „Jó Pajtás”, u sedmom razredu takođe vodimo mališane na izlet, a za osmake organizujemo sajam „Suliexpo”, gde se promovišu srednje škole na mađarskom nastavnom jeziku u ​​Vojvodini, pa se osmaci mogu upoznati sa mogućnostima daljeg školovanja. Tako da svake godine od prvog do osmog razreda poklanjamo nešto. Uveli smo stipendiju za prvu godinu srednje škole – nije veliki iznos, ali po broju prijavljenih vidimo da su mladi zainteresovani i svaki dinar je važan za porodice. Naravno, i programi udruženja za podršku učenicima takođe i dalje postoje. Imamo jedan kompleksan program stipendiranja za visoko obrazovanje, u koji smo uveli i inovacije, jer smo pored postojećih stipendija pokrenuli konkurs za medicinske i ekonomske studije. Objavljivanje konkursa ovih stipendija je na dnevnom redu sednice Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koja je zakazana za 19. decembar.

Suočili smo se sa mnogim poteškoćama u protekloj školskoj godini. Univerziteti nisu radili, ali je bilo očigledno da će nacionalni savet isplaćivati stipendije bez obzira na to. Mnogo mladih ljudi, mnoge porodice su zadržale iznajmljene stanove, mnogi su učili tokom ovog perioda, pa verujem da smo morali da ispunimo obavezu i da pomognemo mladima. Ono što takođe smatram veoma važnim da istaknem: oni koji su se u međuvremenu prebacili na drugi smer takođe mogu računati na nastavak stipendiranja, tako da ćemo im nastaviti da isplaćujemo stipendiju na isti način kao i do sada, nećemo ih tretirati kao one koji su se ispisali. U ovom slučaju, ovo se može smatrati jednim pravednim pristupom prema mađarskim porodicama i mladima u Vojvodini. Želeli bismo da ukažemo koliko su oni važni za budućnost mađarske intelektualne zajednice u Vojvodini.

Osvrćući se na protekle tri godine, koji veći projekat ili investiciju biste istakli?

– Pošto nismo mogli da planiramo nove velike projekte, drago mi je što smo realizovali one koje smo ranije započeli. Takav projekat je bio renoviranje pozorišta u Malom Iđošu, koje smo već predali na korišćenje. Bilo je i manjih radova koji su predviđali izradu zaštite od požara i ispunjavanje bezbednosnih uslova. I ovaj projekat dobro napreduje. Svečano smo predali zgradu male sinagoge  u Senti. Renovirali smo pozorište u Bezdanu, kao i crkvu Snežne Gospe u Žablji, koja je od simboličnog značaja. Drago mi je što smo, u organizaciji nacionalnog saveta, osnažili proces pomirenja između dve zemlje uz prisustvo predsednika Mađarske i Srbije. U Novom Sadu, izdvojeno odeljenje predškolske ustanove „Vackor” je smešteno u sedištu „Mađar soa”. Značajne investicije su realizovane u štampariji i medijskoj kući, a sada je u toku osnivanje književnog kafea Izdavačkog zavoda „Forum”. U toku je i renoviranje sedišta mađarskog udruženja zanatlija i preduzetnika u Temerinu. Kupili smo sedište za Kulturno-umetničko društvo „Egység" u Kikindi. Bliži se završetak radova na kompleksu u Bačkoj Topoli, kao i zgrade kulturnog udruženja u Pančevu. Pripremamo se i za svečanu predaju orgulja u Somboru, a renovirana je i crkva u Bačkim Vinogradima.

Kako sadašnji sastav nacionalnog saveta dočekuje poslednju godinu svog mandata i same izbore?

– Zaista, izbore ćemo održati 2026. godine, a u slučaju ovih izbora uvek se uzima u obzir datum poslednje konstitutivne sednice. Ne uzima se u obzir samo jedan nacionalni savet kao osnova, već sve zajedno. Mi smo imali konstitutivnu sednicu 16. decembra 2022. godine, pa se očekuje da će izbori biti održani u novembru 2026. godine, ali do tada će se još mnogo toga izdešavati. Moramo da privedemo kraju već pomenute projekte, koji još nisu završeni, ali takođe moramo da usvojimo strategiju službene upotrebe jezika i pisma, pošto strategija koja je stupila na snagu 2021. godine važi do kraja 2026. godine. Takođe bismo želeli da proširimo predškolsku ustanovu „Vackor” u Subotici. Pored toga, imamo i dve projektne dokumentacije za učeničke domove koji čekaju na realizaciju, za jedan u Kanjiži, a za drugi u Senti. A svakako bismo želeli da ponovo pokrenemo izgradnju srednjoškolskih domova u Bečeju i Adi. Uveren sam da možemo da nastavimo i završimo ovaj mandat sa istim zamahom sa kojim smo i započeli ove četiri godine.