Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Članovi udruženja pčelara, koje okuplja pčelare iz Sente i Čoke, poslednjih godina obavljaju svoje aktivnosti u zaista teškim uslovima zbog ekstremnih vremenskih prilika, brojnih nenajavljenih prskanja hemikalijama i niza krađa pčelinjih kolonija, naveo je za naš list Robert Balo, predsednik ovog udruženja, koji je govorio i o tome, da iako bavljenje pčelarstvom laiku deluje kao jedan lak i jednostavan posao, zapravo uopšte nije tako.
– Ovo je na jedan izuzetno složen i precizan način koncipiran sistem, gde je svaki momenat važan, pa sve mora da funkcioniše kao sat, jer kašnjenja mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu pčelinjim kolonijama, obrazložio je, zatim je govorio o specifičnostima pčelarske godine koja je iza njih, a dotakao se i planova.
Prema njegovim rečima, pčelari u tom kraju su na proleće sezonu započeli sa pčelinjim kolonijama u veoma lošem stanju, pa je iza njih jedna teška godina.
– Zabeležio sam gubitke od skoro pedeset posto na početku godine, verovatno zato što su se grinje namnožile. Vruće letnje vremenske prilike od prošle godine nisu bile dobre za pčele. Pokušavamo da se zaštitimo od ovoga tako što košnice premeštamo na mesta u hladu. Pčele troše mnogo energije hlađeći košnicu, tako da ne mogu da obiđu dato područje da bi pokupili nektar, a čak ni ne izlaze na 40 stepeni Celzijusa. Svako pčelarsko gazdinstvo je imalo neka uginuća, neka više, neka manje. Najveće uginuće pčelinje populacije dogodilo se u Severnoj Vojvodini, na nekim mestima dostigavši čak i 90 odsto.
– Ove godine, proizvođači su pokušali da brojčano obnove populaciju pčela. Preostale pčelinje matičnjake smo razdelili, pokušavajući da zamenimo rojeve. Ako pogledamo prinos meda, možemo zaključiti da je ova godina veoma slična prošloj. Ako uzmemo u obzir matičnjake, na primer, oni su kod mene proizveli 35 kilograma meda po košnici. Prinos je uvek različit između vrsta meda i zavisi od mnogo faktora. Prvo odnosimo pčele na uljanu repicu, a njeno cvetanje u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika. U proseku, u slučaju uljane repice vadimo po 15 kilograma meda po košnici. Cvetanje uljane repice se preklapa sa cvetanjem bagrema, pa moramo na vreme da transportujemo pčele. Pčelari vide da bagrem cveta, pa bi požurili da premeste košnice, ali ako prerano vade med od uljane repice, to bi moglo da napravi problem. Ako med nije potpuno zreo i ima visok sadržaj vode, može da se ukiseli, rekao je Robert Balo.
Predsednik udruženja je dodao da pčelari pokušavaju da se fokusiraju na cvetanje bagrema, jer je med od njega mnogo profitabilniji.
– Nažalost, u kraju nema kontinuiranih područja sa bagremom, pa svi pčelari sele svoje košnice u okolinu Hajdukova i Kelebije. Koliko god možemo, pčele stavljamo blizu granice, jer su bagremi mnogo rasprostranjeniji u Mađarskoj. Nažalost, cvetovi bagrema svake druge godine uhvati mraz, a ako cvetaju duže, naše pčelinje kolonije su još slabe, ili još pada kiša danima. Mnogo toga mora da se poklopi da bi se postigao dobar prinos. Posle bagrema, oni koji to mogu sebi da priušte, nose svoje pčele na Frušku goru, gde cveta lipa, ali je i ona veoma hirovita. Nakon toga čekamo na suncokret, a onda sledi duži period kada se bavimo pospešivanjem stanja pčela. To rešavamo prihranjivanjem, zahvaljujući kojem matica ne prestaje da povećava pčelinju populaciju. Zabluda je da šećer od prihranjivanja šećernim sirupom ulazi u sastav meda. Pčele u to vreme hranimo kako bi se populacija povećala, pa da pčele budu snažne pri skupljanju nektara sa suncokreta i postignu što bolji prinos. Što se tiče potreba tržišta, potražnja za medom je stabilna. Veleprodajne cene su porasle, ali su tržišne cene ostale iste: uljana repica košta 600 dinara, mešani cvetni med 800 dinara, suncokretov med 700 dinara, bagremov med 1000–1200 dinara, a lipov med 1000 dinara. Pčelarsku godinu smo već završili, početkom avgusta počeli smo sa pripremom pčela za zimu. Važno je da pčele zimuju bez grinja i da je populacija masovna, jer ove pčele moraju da prežive tih šest meseci, za razliku od letnjih radilica, koje žive samo 45 dana. Treba naglasiti da smo ove godine mnogo jače pripremili pčelinja društva za zimu. Optimistično isčekujemo sledeću godinu, a videćemo kako ćemo započeti prolećnu sezonu. Pčelinja društva su veoma jaka, imaju puno insekata, a zimu su započela sa dovoljnom količinom jedinki. Ako je moguće, preskočićemo zimsko prihranjivanje, pa ćemo im možda dati hranu na proleće kao stimulans. Već željno isčekujemo sledećoj sezoni, košnice su za sada veoma perspektivne, objasnio je Robert Balo, a zatim je, kao odgovor na naše pitanje, sumirao i rad udruženja. Istakao je da, pošto je reč o udruženju sa dugom istorijom, njihovo članstvo je stabilno, ali vide da im se pojavom novog sveta interneta, sve manje ljudi im se pridružuje, pošto se sve informacije mogu pronaći na svetskoj mreži, pa ljudi nisu primorani da stiču znanje jedni od drugih.
– U prošlosti su se pčelari sastajali više puta i izveštavali jedni druge o stanju sopstvenog pčelinjaka. Delili su svoja iskustva, znanja i o kakvim su inovacijama čuli. Danas je to potpuno zamenio internet, pa se članovi udruženja sastaju mnogo ređe. Treba dodati i da su se pčelarstvo i vremenske prilike mnogo promenili poslednjih decenija. Više ne možemo da sledimo proverene metode od pre 30–40 godina, jer se sve oko nas promenilo. Moramo da se prilagodimo novonastaloj situaciji, a to zahteva nova znanja. Bez obzira na to, održavamo kontakt jedni sa drugima unutar udruženja, pa čak i idemo na kurseve obuke i sajmove. Sastajemo se nekoliko puta godišnje i razgovaramo o planovima, kao i o tome na koje ćemo sajmove ići. Svake godine prisustvujemo prezentacijama pčelarskog udruženja u Kanjiži, pa se informišemo o aktuelnostima tamo. Drago mi je što mogu da kažem da smo 29. novembra bili u Madarašu, jer imamo veoma dobar odnos sa tamošnjim pčelarskim udruženjem. Prisustvovali smo predavanju Deneša Hegeduša, jednog izvanrednog pčelara, a takođe smo potpisali ugovor o pobratimljenju udruženju sa udruženjem iz Madaraša. Nadam se da će ovo dati našem udruženju jedan veći podsticaj i da ćemo moći da prisustvujemo i sajmovima u Mađarskoj i Transilvaniji, rekao je Robert Balo.
