Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
U nedelju uveče, publika je ovacijama pozdravila otvaranje ovogodišnje sezone u Senćanskom mađarskom kamernom pozorištu: dramu Bertolda Brehta pod nazivom Baal, u režiji Anke Bradu.
Ova priča prikazuje pad pijanog i raskalašnog pesnika Baala. Antiheroja koji odbacuje konvencije i zamke buržoaskog društva. Predstava je rađena po tradiciji nemačkog „Sturm und Drang” pokreta, gde se kult samodestruktivnog genija koji živi izvan okvira društvenih normi uzdiže na pijedestal.
Reditelj i univerzitetski profesor iz Bukurešta rekao je za naše novine da mu je ovo prvi zajednički rad sa senćanskom glumačkom ekipom, ali da je prethodno nekoliko puta radio u Novom Sadu, i tada je upoznao tamošnje glumce, uključujući i Šandora Lasla, koji je u to vreme bio umetnički direktor Novosadskog pozorišta, pa se između njih razvilo blisko profesionalno prijateljstvo.
– Pored toga, imam veliko poštovanje prema umetnosti Kinge Mezei. Kada sam saznao da je ona umetnička direktorka ovde i da želi da me pozove da režiram, nisam mogao biti srećniji, izjavio je Bradu. Ovaj pozorišni reditelj je takođe rekao da je ranije radio na nekoliko Brehtovih predstava i da mu je posebno bliska forma epskog pozorišta, Brehtova estetika i ekspresionizam, što je izuzetno moćan pozorišni stil.
– Ova predstava je mešavina pesama, pokreta, groteske, ironije i surovih ljudskih situacija. Pošto znam da je ovaj glumački ansambl višestruko talentovan – odlično pevaju i igraju, imaju veoma dobar govor tela, izuzetno su ekspresivni – želeo sam da im pružim priliku da se pokažu na sceni u svojoj punoj kompleksnosti i ekspresivnosti, naveo je reditelj. Napomenuo je da je proces same probe bio jedan gotovo eksperimentalan rad.
Predstava je rađena u saradnji sa departmanom dramskih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu, tako da je ova premijera ujedno bila i ispitna predstava studenata završne godine glume. Bradu je takođe prvi put sarađivao sa scenografom Peterom Ondrašekom, koji je proširio glavnu scenu za ovu produkciju i dizajnirao scenografiju velikih razmera na osnovu rediteljevih ideja. U nekoliko scena predstave, animacije koje su se odvijale u pozadini imale su posebno dobru atmosferu i izgledale su spektakularno.
Baal je Brehtova prva i – prema rečima Anke Bradu – najiskrenija drama. U to vreme, nemački autor je još uvek prvenstveno radio kao pesnik, a u ovom delu je opisao svoja osećanja prema domovini. Svoj protest protiv zemlje koja je stala na stranu fašista, kao i prezir prema konvencionalnom i glupom buržoaskom društvu.
– Poruka predstave je da iako čovek umire sam, moramo živeti svoje živote u skladu sa najvažnijim etičkim vrednostima, naglasio je reditelj.
Aron Balaž, glumac u Novosadskom pozorištu, odlično je glumio u ulozi bučnog, samovoljnog i nepredvidivog Baala. Rekao je da je proces same probe bio prilično napet, jer su mnogi elementi morali da se vremenski spoje – i veruje da je to postignuto.
– Sada me zanimaju povratne informacije publike i kritike: da li smo postigli sve što smo želeli, rekao je, dodajući da iako je predstava nastala u jednom od ključnih perioda nemačke glume, uveren je da je aktuelna i za današnju publiku.
Aron Balaž je posebno istakao koliko je uživao u radu sa studentima glume završne godine. Kako je rekao, kao asistent u nastavi navikao je da radi sa njima, ali su studenti glume imali malo prilika da se pojave na sceni sa drugim rediteljima, posebno u ispitnim predstavama.
– Sada je cela generacija učestvovala u ovom radu, a koliko ja znam, ovo se nikada ranije nije dogodilo. Zaista sam uživao, a mislim da su i mladi ljudi uživali, jer su mogli da uče od iskusnih kolega i jednog odličnog reditelja. Siguran sam da je sa ovim svako nešto dobio da ponese sa sobom nakon svoje četvrte godine, rekao je on.
Pored Arona Balaža, u predstavi su igrali i Kinga Mezei, Judit Verebeš, Aron Silađi, Šandor Laslo, Benet Vilmanji, Đerđ Virag, Roland Laslo, Lea Dedović Tomić, Natalia Bagi, Marijo Sadiković, Lila Greguš i Endre Gustonj.
Muziku je komponovao Silard Mezei. Muziku za ovu pozorišnu predstavu su izveli Margit Zvetnjik (violina), Ferenc Gergelj Kalman (viola), Ond Sekelj (violončelo), Ivan Burka (vibrafon) i Vladimir Rašković (tonski majstor). Dramaturg: Kornelija Goli, scenograf: Peter Ondrašek. Žofija Mesaroš je bila zadužena za šminku, a Robert Majoroš za dizajn rasvete.
Produkciju ove predstave podržali su Ministarstvo kulture i inovacija Mađarske, A.d. za upravljanje fondom „Betlen Gabor”, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i opština Sente.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
