Kvalitetno javno informisanje manjina

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

– Javno informisanje na jezicima manjina takođe igra ključnu ulogu u javnom informisanju date zemlje i zajednice, zbog čega se mora učiniti sve kako bi informacije stigle do građana i na jezicima nacionalnosti, a i kako bi se obezbedili neophodni uslovi za obavljanje ovog posla, naglasila je Karolina Hidea, šefica delegacije OEBS-a u Srbiji, juče u kulturnom centru „Prostor” u Petrovaradinu, na konferenciji o izazovima javnog informisanja manjina i etičkom kodeksu, koji su organizovali delegacija OEBS-a u Srbiji, rusinska manjinska medijska kuća „Ruske slovo” i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). Stevan Samočeta, predsednik Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, rekao je da je teško ostati nezavisan tokom izveštavanja, posebno u slučajevima kada je i sam novinar uključen u događaje, ali da tome ipak treba težiti, baš kao i sportskim komentatorima prilikom prenosa utakmice, bez obzira na to da li upravo igra njihov omiljeni klub. OEBS je, kao pilot projekat, prethodno razvio etički kodeks zajedno sa ukrajinskim i rusinskim nacionalnim savetima, čije je poštovanje u velikoj meri doprinelo smanjenju spoljašnjeg, pre svega političkog, uticaja na list „Ruske slovo”, izjavio je on, što je potvrdio i Boris Varga, direktor pomenutog lista.

Sesije u nastavku ove konferencije sprovedene su po pravilima sličnim onima iz Čatam Hausa, što znači da učesnici na njemu mogu da koriste ono što je tamo izrečeno, ali ne mogu da otkrivaju detalje koji bi mogli da identifikuju govornike ili tačne detalje razlika u mišljenjima. Ovo garantuje otvorenost diskusije u skladu sa pravilima, jer niko ne treba da se plaši da će bilo šta što kaže na licu mesta imati neprijatne posledice po njega. U tom duhu, nije postojala ni mogućnost snimanja ovog diskursa. U ovoj fazi debate, veći deo razgovora bio je o uticaju nacionalnih saveta i kako se regulatorni sistem koji utiče na manjinske medije promenio od 2000-ih godina, kada su se ovi medijski proizvodi još smatrali gotovo potpuno marginalizovanim pred zakonodavnom vlašću. Kao gosti panel-diskusija govorili su medijski stručnjak Nedim Sejdinović, generalni sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković, advokat i medijski stručnjak Veljko Milić, kao i zaposleni u medijima „Ruske slovo” i „Ridne slovo”, a bavili su se i pitanjima etičkog kodeksa. Emil Lulić, koji je zaposlen u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine, takođe je odgovarao na komentare iz publike, analizirajući detalje vezane za pravna pitanja.

U izjavi za novinare nakon panel-diskusije, Erika Kabok, članica izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za pitanja javnog informisanja, rekla je da se diskusija uglavnom vodila o etičkom kodeksu i njegovom značaju.

– Znamo da zakon o javnom informisanju predviđa da je svaki od manjinskih medija koje osnivaju nacionalni saveti obavezan da usvoji sistem interne kontrole, koji nazivamo etičkim kodeksom, i da on ne samo da mora biti usvojen, već i da funkcioniše, a o rezultatima se moraju redovno davati izveštaji na kraju svake godine. To znači da se, kao i u slučaju svakog drugog korporativnog operativnog dokumenta, mora podneti izveštaj o tome šta je etički odbor uradio i postigao. Postojanje etičkog kodeksa mi je izuzetno važno. S jedne strane, zakon definiše manjinsko javno informisanje i kao pitanje od javnog interesa. Zato sadrži fundamentalna etička pitanja: kako novinar treba da se ponaša, kako da radi, šta može sebi da dozvoli, šta ne može – dakle, etički kodeks postavlja određena ograničenja u odnosu na rad novinara, ali istovremeno štiti novinara. Na primer, urednik ne može da skrati reportažu bez odobrenja novinara, ne može da promeni naslov ili čak sadržaj novinskog članka u štampi, ali postoje i različite vrste kurtoaznih i drugih etičkih pitanja, čak i banalnih kao što je to da li možemo da prihvatimo poziv na neku večeru u datom slučaju. Kako izveštavamo o stranačkim političkim događajima, kako se ponašati tokom izbora, sve je to deo ovog kodeksa. U službi pomenutog javnog interesa je da osigura kvalitetno novinarstvo, kao i da se ostvari jedna brza, tačna i nezavisna novinarska delatnost i na jezicima manjina, sumirala je Erika Kabok svoje stavove u vezi sa onim što je rečeno na ovoj konferenciji.