U Subotici je održana javna rasprava o nacrtu medijske strategije

U virtuelnom prostoru je 2. oktobra počela javna rasprava o nacrtu Strategije razvoja javnog informisanja i medija Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine za period od 2024. do 2029. godine, a juče je započeta javna rasprava i uživo u Subotici, u Mađarskoj medijskoj kući, koja će imati ukupno tri stanice. Ovde, nakon prezentacije dokumenta, svi zainteresovani i zainteresovane strane su mogli da izraze svoje mišljenje o pomenutom strateškom dokumentu.

Za nacionalni savet je bilo važno da svako može da komentariše nacrt strategije, zbog čega ove nedelje organizuju javnu raspravu na tri lokacije, istakao je predsednik Arpad Fremond, koji je pozdravio skup. On je istakao da je cilj medijsko delovanje zasnovano na hrišćanskim vrednostima, a na tom aspektu je zasnovan i nacrt strategije, koji formuliše niz predloga o merama koje se mogu preduzeti za poboljšanje kvaliteta javnog informisanja na mađarskom jeziku. Arpad Fremond je naveo planove sadržane u dokumentu za jačanje profesionalizma, usavršavanje, digitalno arhiviranje, razvoj etičkog kodeksa i poboljšanja stanja u medijskim kućama.

Kritike se pojavljuju i u nacrtu strategije, ali na način koji predlaže i rešenje za tipične nedostatke, primetila je Erika Kabok, članica Izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za javno informisanje. Ona je istakla da predložene mere imaju za cilj i jačanje prestiža novinarske profesije. U mađarskim medijima u Vojvodini ima mnogo nedostataka, a kako je jačanje profesionalizma jedan od najvažnijih ciljeva, predviđeno je nekoliko oblika obuke za medijske radnike, naglasila je Erika Kabok.

Navodeći planove, Erika Kabok je, između ostalog, govorila o mentorskom programu i školi novinarstva, o kursevima jezika u cilju zaustavljanja propadanja jezika štampe, o razvoju etičkog kodeksa, o medijskom skupu, kao i o značaju toga, da na konkursima za javno informisanje, mediji koji informišu na mađarskom, kao i delimično na mađarskom jeziku, treba da dobiju sredstva u skladu sa proporcijom Mađara koji žive na datom području, i da uprkos podršci, mediji na mađarskom jeziku ne smeju da se opuste, odnosno moraju da pokušaju da učestvuju u tržišnoj utakmici što je moguće efikasnije. Osvrćući se na razvoj događaja, Erika Kabok je podsetila da se trenutno najveća investicija u javno informisanje odvija u kući „Forum”, sedištu „Mađar soa” u Novom Sadu, a kada se ovo okonča, kuća „Forum” će, nadamo se, uzdići u jedan od duhovnih centara vojvođanskih Mađara.

Po završetku javne rasprave, dopunjeni nacrt strategije biće predstavljen Odboru za javno informisanje, a ako ga prihvati, biće stavljen na dnevni red nacionalnog saveta, objasnila je Livia Kozma, predsednica Odbora za javno informisanje, a u nastavku je govorila o značaju vraćanja poverenja javnosti u medije i novinare. Prema njenim rečima, profesionalizam je jedan od temelja ovoga.

Žofia Rigo Pal, potpredsednica nacionalnog saveta, citirala je deo Ustava Srbije koji se odnosi na pravo na javno informisanje: „Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.” Javno informisanje na jezicima manjina je u ustavu formulisano kao kolektivno pravo, a nosioci toga su nacionalni saveti, istakla je ona, rekavši da iz ovog zakona proizilaze ovlašćenja nacionalnog saveta u oblasti javnog informisanja.

PLANOVI DEFINISANI U CILJU PODRŠKE

U nastavku su, između ostalih, govorili i čelnici medijskih kuća kojima je nacionalni savet osnivač, pre svega izveštavajući o uslovima koji su se pojavili kao izazovi u njihovim medijskim kućama.

Nacrt strategije je temeljan i sveobuhvatan, ne želi da diktatorski diktira urednicima šta da rade, već postavlja ciljeve radi podrške, a u implementaciji ovoga podršku pruža i nacionalni savet – istakla je Marta Varju, glavna urednica dnevnog lista „Mađar so”.

– To je neophodno i zato što zbog promena čitalačkih navika možemo primetiti osetan pad kod štampanih medija ne samo kod nas, već i širom sveta. „Mađar so” je prvenstveno pogođen budućnošću štampanih medija, između ostalog i zato, što je to jedini dnevni list u zemlji koji izlazi na manjinskom jeziku, a ima i osamdesetogodišnju tradiciju, i njegov nestanak bi prouzrokovao, pojačao kulturnu degradaciju cele vojvođanske zajednice. Svoju ulogu izgradnje zajednice možemo ispuniti samo ako i naša mala zajednica, uredništvo, ostane jako, rekla je Marta Varju, koja je govorila i o planovima za povećanje broja pretplatnika, kao i o važnosti popularizacije čitanja novina među mlađim generacijama.

BILO JE I KRITIKE

Janoš Teke, direktor Fondacije „Sloboda štampe”, opisao je nacrt strategije kao temeljan i važan, a kasnije je izrazio žaljenje što se novinski portal u izdanju fondacije ne pominje u dokumentu. Prema njegovim rečima, reč je o rastućem i sve citiranijem novinskom organu koji uspešno konkuriše na konkursima u EU. Janoš Teke je izrazio nerazumevanje u vezi sa činjenicom da delegacija nacionalnog saveta nije posetila sedište fondacije uprkos obećanjima. Direktor Fondacije „Sloboda štampe” se ne slaže sa formulacijom dokumenta, prema kojoj je cilj medijsko delovanje zasnovano na hrišćanskim vrednostima, po njegovom mišljenju, medijska strategija nema veze sa religijom.

Virag Đurković, glavna i odgovorna urednica „Atlatso Vajdašaga”, dala je prigovor na dokument, jer nije zasnovan na relevantnom istraživanju medijsko-potrošačkih navika vojvođanskih Mađara. Ona je prokomentarisala jednu od obaveza navedenih u dokumentu, a to je podrška pluralizmu. Prema njenoj argumentaciji, sve dok se pojedini mediji ne pominju u dokumentu, ne može se govoriti o pluralizmu.

Dokument je temeljan i pažljiv, iako nije savršen, primetio je Čaba Presburger, saradnik portala „Autonomija”, a potom postavio pitanje o školi novinarstva. Prema njegovoj oceni, planovi zahtevaju pojašnjenje u vezi sa tim, a prokomentarisao je i formulaciju medijskih aktivnosti zasnovanih na hrišćanskim vrednostima. Prema njegovim rečima, s jedne strane nije jasno šta to tačno znači, a sa druge strane postavlja se pitanje šta se dešava sa potrošačima medija koji pripadaju nehrišćanskim konfesijama, kao i sa ateistima, ili sa onima koji ne zauzimaju stav u vezi s tim.

ODGOVOR NA PRIMEDBE

Javna rasprava je završena sumiranjem Arpada Fremonda i njegovim odgovorima na pitanja. Vredi analizirati da li postoji potpuno slobodna štampa ili novinari, napomenuo je on.

– Lično smatram da ne postoji potpuno nezavisna štampa i novinarstvo, jer svaki novinar ima svoj vrednosni sistem i temama pristupa iz svog ugla i pogleda na svet. To je oduvek bio slučaj, ali danas je to možda više došlo do izražaja. Nacionalni savet se ne meša u uređivačku politiku nijedne medijske kuće. Naš zadatak je da profesionalno obučavamo novinare i pomažemo medijskim kućama za koje smatramo da su graditelji zajednice. Sadašnji sastav nacionalnog saveta legitimno su izabrali građani, na izborima za nacionalni savet je mogao da učestvuje svako. Nacionalni savet, čiji sam ja predsednik, je nacionalni savet desnog centra, za koji su hrišćanske vrednosti i izgradnja zajednice zaista važni. Ovaj vrednosni sistem zastupa 80 odsto mađarskih birača u Vojvodini. Mora se jasno reći, da ako se određeni portal ne bavi aktivnostima gradnje zajednice, ne mora nužno biti deo strategije. Ipak, ne bežimo od toga, mi i dalje želimo da posetimo „Čaladi ker”, i na svoje konferencije za novinare pozivam predstavnike svih medija. Virag Đurković je u pravu da je trebalo da se uradi ispitivanje javnog mnjenja, nadoknadićemo ovaj propust, obrazložio je Arpad Fremond.

Niz javnih debata će s nastaviti danas u Zrenjaninu, sa početkom u 11 časova u domu učenika „Satmari Karolina”, a zatim 13. oktobra, takođe od 11 časova u Novom Sadu, u sedištu „Mađar soa”. Onlajn javna rasprava će trajati do 16. oktobra, pisane komentare očekuju na mejl adresu office@mnt.org.rs.