„...Ali, onda, kako sad' stojimo sa statusom ustanova od posebnog značaja, kada su nakon promene novosadske vlasti izmenjeni svi upravni i školski odbori ustanova?
Kako sada razmišljaju intelektualci koji određuju opšti govor i po kojima je nedopustivo kulturnu politiku oblikovati na taj način – ne kulturu, jer je to samooblikujuće tkivo, nego njenu politiku, što samo oni koji brljaju ne razlikuju – da određene ustanove proglašavamo onima od posebnog značaja?
Kako razmišljaju sada kada su tokom jedne noći smenjivali iz upravnog odbora Novosadskog pozorišta – Újvidéki színház i na njihovo mesto dospeli takvi za koje u ustanovi čak nisu ni čuli.
Vidi: slučaj Maca.
Onda, da li je sada dobro što je (recimo) Novosadsko pozorište - Újvidéki színház ustanova Nacionalnog saveta Mađara od posebnog značaja u kojoj se ne može imenovati upravni odbor bez odobrenja Nacionalnog saveta Mađara i bez člana kojeg on predlaže, ili nije dobro?
Naravno, znam ja da se vojvođanskim mađarskimintelektualcima koji stalno kritikuju Nacionalni savet Mađara nije postavljalo da ovako nešto može na nastupi u Novom Sadu. Ali je nastupilo.
A odgovornost kritičara je da vide i unapred. Da budu dalekovidi. Makar da razmišljaju” – stoji, pored ostalog, u autorskom dnevniku savetnice za oblast kulture u Nacionalnom savetu Mađara Ildiko Lovaš kojeg je objavio „Mađar so”.
