Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima sa više aspekata potrebno je izmeniti jer on, zapravo, nagoveštava smanjivanje stečenih prava, odnosno postoji opasnost da će on dovesti do sužavanja informisanja na mađarskom jeziku – ocenila je savetnica za oblast informisanja u Nacionalnom savetu Mađara Eržebet Zita Šimon. Ona je konstatovala i da je nacrt tog zakona „delom manjkav, delom nedosledan, a da delom određene oblasti preterano normira“. Šimon je za „Mađar so“ rekla i da „bode oči“ da se nacrt svega u dve odredbe bavi područjem manjinskog informisanja.
-Projektno finansiranje po konkursima u 90 odsto iznosa odnosilo bi se na medijske sadržaje, dakle zainteresovani bi projektima mogli da konkurišu jednom, eventualno dvaput godišnje. Najviše pet odsto ukupno obezbeđenih sredstava može biti raspisano za ostvarivanjeprava nacionalnih zajednica i posebih kategorija. Pod ovih pet odsto sredstava se najverovatnije podrazumeva iznos koji može biti namenjen funkcionisanju. Postoji bojazan da ovaj novac neće biti dovoljan za finansiranje svih medija koji informišu na mađarskom jeziku. Iz nacrta zakona nije jasno ni ko garantuje nezavisnost konkursne komisije, kao ni to da li će svi koji konkurišu dobiti tražena sredstva. Tema privatizacije takođe zabrinjava. Svi mediji bi bili privatizovani, izuzev RTS i RTV. Nacionalni saveti bi već samo posredno, kroz ustanove ili fondacije, mogli da budu osnivači medija. Ovo poslednje je prihvatljivo rešenje – rekla je Eržebet Zita Šimon za „Mađar so“.
Povodom odlučne namere autora nacrta zakona da država ni na najnižem nivou ne bi više mogla da bude osnivač medija, potpredsednik Odbora za informisanje Nacionalnog saveta Mađara Peter Kokai navodi da u pogledu lokalnog sistema informisanja ovo „predstavlja suštinski problem“. – Imamo radio stanice koje program emituju na mađarskom jeziku u brojnim malim ili velikim gradovima, a u još manjim naseljima karakteristični su lokalni listovi koji se pojavljuju mesečno, ili tromesečno. Ova mala, lokalna, ali važna sredstva informisanja su svoje preživljavanje uglavnom mogli da zahvale što je sa materijalnom podrškom iza njih stajala lokalna samouprava, koja je po normativnoj osnovi obezbeđivala novac za njihovo funkcionisanje. Ovo bi onemogio zakon o medijima. U mnogo slučajeva to bi značilo ukidanje medija. Pomoćni izlaz doduše nacrt zakona jeste ostavio, odnosno može da bude podrške na osnovu projekata. Zbog planova u pogledu privatizacije, za pretpostaviti je da oni kojih se to tiče smatraju da je ugrožen njihov opstanak. Za mađarsku zajednicu je zakon zbog te mere neprihvatljiv. Mnogo medija koji informišu na mađarskom, ili delimično informišu na mađarskom jeziku može da dođe u opasnost – ocenio je Peter Kokai.
Prema rečima predsednika Upravne kancelarije Nacionalnog saveta Mađara Žolta Varkonjija, koordinaciono telo nacionalnih saveta nacionalnih manjina slaže se sa stavom odbora za informisanje Nacionalnog saveta Mađara i uglavnom ima zamerke na iste odredbe i zamisli. – U ovakvoj formi je nacrt zakona o medijima neprihvatljiv za nacionalne zajednice – izjavio je Varkonji nakon zasedanja koordinacionog tela nacionalnih saveta u petak u Pančevu, navodeći da će zajednički stav te koordinacije biti dostavljen nadležnom ministarstvu.
