Današnja Srbija je najbolji primer za to da je Zoran Đinđić bio ekces u srpskoj istoriji –tuđin– ocenila je povodom desetogodišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića autorka i urednica „Peščanika“ Svetlana Lukić.
-Od početka je bio doživljen kao „naš čovek“ koji je negde u inostranstvu stekao neko znanje, ali koji ne pripada ovde. Ljudi nisu razumeli šta je od svih njih tražio Zoran Đinđić: da se promenimo, za bolji život i bolju Srbiju. Da budemo bolji nego što jesmo. Nakratko je, doduše, uspeo da uzdrma stare navike, ali se nakon njegove smrti sve brzo vratilo u staro, „sigurno“ stanje, koje je zapravo stanje truljenja. Kao da ga nikada nije bilo – kazala je Lukić za „Mađar so“.
O Đinđićevoj društvenoj i političkoj ulozi, prema oceni autorke „Peščanika“, rano je govoriti sve dokle god se ne raščisti ko je naložio i ko je organizovao atentat na premijera. – Paralelno sa tim, bilo bi dobro da su oni koji se bave političkom teorijom i filozofijom organizovali različite simpozijume i seminare, na kojima bi raspravljali o političkim i filozofskim delima Zorana Đinđića. Koliko znam, osim Latinke Perović i Vesne Pešić niko se time ne bavi, prva asocijacija na Đinđića i nadalje je atentat od 12. marta – rekla je Svetlana Lukić.
Na opasku da, sudeći prema ovome, srpsko društvo još ne zna šta da čini sa Đinđićevim nasleđem, sagovornica „Mađar so“-a je odvratila da ono, zapravo, još nije ni otkriveno. – Pojavile su se neke smešne knjižice sa kojima je neko zaradio pare tako što je sakupio duhovite, često metaforične citate, ali osim toga teško da se neko ozbiljnije bavi Đinđićevim delom – kazala je Svetlana Lukić.
