Škola je tvrđava ljudskosti

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Zgrada Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Kanjiži, u kojem se već 125 godina odvija značajan i kvalitetan rad, ove godine slavi značajan jubilej. Nastavnici i učenici škole obeležili su ovu godišnjicu jednim posebnim, sveobuhvatnim prigodnim programom u četvrtak popodne. Na ovoj svečanosti prisutni su bili Aniko Jeras, državna sekretarka za obrazovanje, Robert Otot, potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Tatjana Varju Potrebić, članica izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za obrazovanje, Robert Fejstamer, predsednik opštine Kanjiža, kao i Agneš Baganj, članica  veća opštine Kanjiže zadužena za obrazovanje i omladinsku politiku.

Okupljene je pozdravio direktor škole Zoltan Sepeši, koji je istakao da ponekad morate da stanete i uradite retrospektivu:

– Rad škole je prilično monoton, svaki dan izgleda isto. Pomislili smo da ako je ovaj ciklus funkcionisao glatko, onda bi ovo mogla biti prilika da se zaustavimo i podsetimo. Ovaj dan obeležava i ovo, a takođe ukazuje i na to da ne smemo zaboraviti kakve tradicije, graditeljsko nasleđe, decu i nastavnike, i uopšte kakvu školu imamo, naglasio je direktor, koji je u svom svečanom govoru pomenuo i da treba da pokušaju da zajedno dožive uzbuđenje koje su učenici ovde nekada osećali.

Osvrnuo se i na prošlost, da je ovde nekada bio internat za devojčice, zatim je radio kao osnovna i građanska škola, ali je u teškim vremenima služio stanovništvu i kao vojna bolnica. U svom govoru, Zoltan Sepeši je naveo da je bilo težih godina, mnogo toga se promenilo, ali u svakom slučaju školsko zvono je ponovo zvonilo. Po njegovom mišljenju, bez učenika koji ovde uče i nastavnika i ljudi koji ovde rade, ovo bi bila samo zgrada, ali sa njima ovde svakodnevno živi jedna zajednica. Citirajući naslov jedne knjige, rekao je da je škola tvrđava ljudskosti, gde njena snaga nisu samo zidovi, već ljudi koji ovde svakodnevno otvaraju kapiju.

Aniko Jeras je takođe održala govor na ovom događaju, podsećajući prisutne na početak njene karijere, koju je započela unutar zidina ove škole. Ona veruje da 125 godina ne predstavlja samo jedan broj, već se iza njega ređaju generacije, ljudske sudbine, stečena znanja, doživotna prijateljstva, uspesi i uspomene. Naglasila je da ovi zidovi čuvaju uzbuđenje prvih školskih dana, ohrabrujuće reči učitelja i uspomene na sve one koji su odavde krenuli u život, a zatim svojim znanjem obogatili našu zajednicu.

– Uvek je poseban osećaj vratiti se ovde. Ovde sam prvi put doživela izazove nastavničke profesije, koliko pažnja, ohrabrenje i osećaj da se na njih računa i veruje u njih znače detetu, prisetila se Aniko Jeras, koja kao državna sekretarka za obrazovanje veruje da je podrška ovoj ustanovi takođe investicija u budućnost zajednice.

Škola sada krasi centar Kanjiže kao spomenik kulture, a tradicija koja u njoj živi prožima celo naselje, naveo je Robert Fejstamer, koji je novinarima takođe rekao da ako neko uđe ovde, doživeće potpuno drugačiji osećaj života nego u jednoj novoizgrađenoj školskoj zgradi. Uveren je da to osećaju i učenici koji ovde pohađaju nastavu, dok nastavnici jačaju ugled ove zgrade već dugi niz decenija, jer kroz njihove ruke izlaze veoma vredne generacije.

Proslava je počela u školskom dvorištu, gde su okupljeni mogli da pogledaju priredbu učenika nižih razreda, zatim je u školskom hodniku posetioce dočekala zajednička produkcija hora ustanove i kamernog hora „Cantilena”, koji je formiran pre 25 godina za 100-tu godišnjicu zgrade, dok je u svečanoj sali škole izvedena priredba učenika viših razreda.