Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Emeše Terenji Gere i njen suprug Tamaš Terenji iz Sente u svoje slobodno vreme bave se vinogradarstvom i prave domaća vina. Ovogodišnji ekstremni vremenski uslovi i promenljive okolnosti takođe su im predstavljali ozbiljne izazove. Seli smo sa Emešom da razgovaramo o procesu uzgoja, proizvodnji i prodaji vina, kao i o izazovima. Rekla nam je da su svoje prve čokote posadili 2014. godine, a zatim su plantažu proširili dve godine kasnije. Porodica uzgaja vinovu lozu na nešto manje od jednog hektara u blizini Gornjeg Brega, uključujući sorte Frankovka, graševina i Muskat Otonel.
Prema rečima Emeše Terenji Gere, ideja o uzgoju grožđa pala im je na pamet kod njih oboje, jer su se njihove porodice ranije bavile poljoprivredom, prvenstveno voćarstvom.
– Svet grožđa i vina nas je oduvek zanimao, pa smo odlučili da napravimo sopstvenu plantažu. Za nas sadnja grožđa takođe znači i povezanost sa zavičajem, jer ljudi ne sade vinograd na nekoliko godina, već na decenije. Štaviše, postoji duga tradicija uzgoja grožđa u Gornjem Bregu, jer su mnogi poljoprivrednici u tom kraju nekada imali vinograde. Poslove uglavnom obavljamo nas dvoje, ali redovno pomažu i članovi naše porodice, posebno tokom većih radova.
Berba u krugu porodice
Radovi oko vinove loze počinju na rano proleće orezivanjem, što je dugotrajan i mukotrpan posao. Nerado prepuštamo to drugima, jer pravilno orezivanje značajno određuje količinu i kvalitet roda date godine. Tokom vegetacije sledi odabir izdanaka, zaštita biljaka i razne zelene mere. Trudimo se da koristimo što manje pesticida, a prvenstveno koristimo proizvode koji su prihvatljivi u organskoj poljoprivredi. Kad god je to moguće, izbegavamo apsorbujuća sredstva. Formiranje lisnog zida, zakidanje zaperaka i prekraćivanje lastara su takođe važni deo vinogradarskih radova na godišnjem nivou. Međutim, poslednjih godina klimatske promene postaju sve izazovnije u vinogradarstvu. Ranije smo smatrali posebno važnim da lastari budu adekvatno provetreni i da grozdovi koji sazrevaju dobiju što više sunčeve svetlosti. Međutim, zbog izuzetno toplih leta, ova metoda se menja. Ove godine je, na primer, bilo jasno da prekomerna sunčeva svetlost može prouzrokovati ozbiljnu štetu. Opekotine od sunca pojavile su se na grozdovima sa kojih smo uklonili više listova i koji su tako bili direktno izloženi sunčevim zracima. Ovo značajno smanjuje kvalitet grožđa, tako da ćemo ubuduće morati da obratimo još više pažnje na to u kojoj meri sprovodimo zelenu rezidbu na različitim sortama, ovako nam je objasnila.
Ova vinogradarka nam je istakla da sorte grožđa ne reaguju podjednako na ekstremne vremenske uslove, pri čemu je Otonel Muskat posebno osetljiv na jak uticaj sunca, dok sorte sa većim površinama lastara, poput Frankovke, pružaju nešto bolju zaštitu grozdovima.
– Očekuje se da će jedan od važnih zadataka za vinogradare ubuduće predstavljati da pronađu metode koje će sačuvati kvalitet roda čak i u letnjim uslovima od četrdeset stepeni i sve jačeg UV zračenja. Ovogodišnja berba je već počela na našoj plantaži. Već smo ubrali Otonel Muskat, a trenutno beremo Frankovku, dok stalno pratimo Graševinu i uskoro ćemo početi i sa njenim branjem. Pošto ne možemo da navodnjavamo, dugotrajna suša ove godine je posebno opteretila biljke, pa je bilo važno da se grožđe ubere što je pre moguće kada dostigne optimalnu zrelost, detaljno je objasnila Emeše, a zatim, govoreći o plasmanu na tržište, navela je da će deo roda biti prodat, a drugi deo prerađen.
– Pošto su nam trenutni kapaciteti za preradu i skladištenje ograničeni, većinu grožđa prodajemo, a manji deo sami prerađujemo. Nekoliko ljudi je već izrazilo interesovanje za naše grožđe iz Sente, Malog Iđoša i Feketića. Što se tiče prerade, nakon muljanja i odvajanja bobica, sledi presovanje, taloženje, fermentacija i drugi neophodni radni procesi. Sve to radimo u sopstvenim prostorijama, predviđenim za ovu namenu. Podrška Fondacije „Prosperitati” nam je pružila značajnu pomoć pri kupovini neophodne opreme, zahvaljujući kojoj smo nabavili opremu koju bi teže mogli sami nabaviti, rekla nam je ova vinogradarka.
Prodaju manju količinu svojih vina, ali porodična potrošnja i darivanje takođe igraju važnu ulogu za njih. Takođe je istakla da interesovanje za lokalna vina polako raste, iako mnogi ljudi i dalje više vole da biraju vino sa polica prodavnica umesto da kupuju od manjih proizvođača u okolini.
– Osnova dobrog vina je, pre svega, kvalitetno grožđe. Ako je rod adekvatan, onda uz dužnu pažnju možete napraviti dobro vino od njega. Trudimo se da što manje ometamo prirodne procese i želeli bismo da nastavimo da se razvijamo i ubuduće, da isprobamo nove tehnologije i drugačiju burad. Međutim, dalje širenje plantaže je za sada neizvesno zbog zlatne žutice grožđa, koju širi severnoamerička cikada. Bolest se pojavila i kod nas i povremeno izaziva štetu na čokotima. Ovu štetočinu je teško kontrolisati jer može da živi i na mnogim drugim biljkama, pa zapušteni vinogradi i voćnjaci takođe mogu doprineti njenom širenju. Upravo zato za sada ne planiramo značajno proširenje plantaže. Međutim, sa enološke tačke gledišta, želeli bismo da se razvijamo, isprobavamo nove mogućnosti i kontinuirano učimo. Za nas, uzgoj grožđa nije samo posao, već i dugoročna obaveza, aktivnost koja nas u isti mah povezuje sa prirodom, lokalnim tradicijama i našim zavičajem, navela je Emeše Terenji Gere.
Nyitókép: Za njih grožđe predstavlja i povezanost sa zavičajem (Foto: Porodična arhiva)
