Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Zbog ekstremne suše, slatinsko i poljoprivredno zemljište u Jarašu u Kanjiži je potpuno presušilo, a nivo podzemnih voda je drastično opao. Uprkos tome, mehanizacija vodoprivrednog preduzeća DTD iz Sente dodatno produbljuju kanale za odvod kišnice.
Ovaj potez je izazvao negodovanje među ekolozima i stručnjacima, jer umesto zadržavanja preostale vode, trenutni radovi odvode poslednje kapi sa tog područja. Jaraš u Kanjiži je jedno od najvrednijih područja u regionu, kako iz ekološke, tako i iz ekonomske perspektive. Predeo, koji se uglavnom sastoji od slatina i lesnih zaravni, stanište je retkih i ugroženih životinjskih i biljnih vrsta na nivou Vojvodine, pa čak i Evrope. Posebno su značajne populacije gorocveta, kaćuna i smrdljivog kaćunka, a dom je i retkim vrstama ptica, vodozemaca i gmizavaca.
Kao rezultat proteklih pet uzastopnih sušnih godina, nivo podzemnih voda u Jarašu je opao za 3-5 metara, a veza između površinskih i podzemnih voda je prekinuta. U vezi sa ovom temom, biolog Jožef Gergelj je rekao da su ranije slatinasto zemljište i vodonepropusni sloj čuvali životvornu vodu do sredine leta, ali sada, zbog drastične nestašice vode i ponovljenih i dugotrajnih perioda suše, divlji svet ove pustare je izgubio uslove za život.
– Stanište je potpuno presušilo. Retke ptice poput muljače, koje se redovno gnezde, jednostavno su prestale da se razmnožavaju prošle godine zbog suše. Divlji svet pustare, bilo da su u pitanju ptice, sisari ili insekti, više ne može da pronađe uslove neophodne za opstanak, naveo je ovaj stručnjak.
Godinama se civilne organizacije, ekolozi i poljoprivrednici zalažu za prevenciju i rešavanje problema. Prošle godine je u gradskoj kući Kanjiže održana stručna konferencija o očuvanju ovog predela pod zaštitom, koju je organizovao Institut BioSense, gde je predloženo rehidratiranje ovog područja i korišćenje sistema kanala sa dvostrukom funkcijom po uzoru na mađarski model. Uprkos konsultacijama između organizacija civilnog društva i predstavnika nadležnih organa, od tada nisu napravljene nikakve suštinske i sistemske promene ni na nivou ministarstva.
– Ako se ova praksa ne promeni, za ovu regiju predstoji teška budućnost. Populacija vrsta povezanih sa vodenim staništima koje se gnezde, poput muljače, crvenonogih sprudnika, vivka, mogla bi potpuno išćeznuti. Osiromašeni biljni pokrivač usled isušivanja ima direktan uticaj na ekstenzivno stočarstvo na otvorenom i egzistenciju poljoprivrednika. Toplotni talasi usled klimatskih promena više ne traju četiri do pet dana, već dugi niz nedelja. Bez isparavajućih vodenih površina, lokalna mikroklima će nastaviti da se zagreva i postaće pustinjska, naveo je Jožef Gergelj.
DTD-ova mehanizacija iz Sente produbljuje kanal za odvodnjavanje u Jarašu
Pre šezdeset godina u Vojvodini je započet proces koji je imao za cilj isušivanje vodenih staništa kako bi se povećala oblast poljoprivrednih zemljišta. Međutim, sistematsko odvodnjavanje je sada palo u drugi plan. Ne samo da su površinske vode nestale, već je duboko iskopana mreža kanala usisala i podzemne vode iz zemljišta. Prema rečima Ota Sekereša, člana Udruženja ljubitelja prirode „Riparia”, ako hitno ne promenimo pristup, ruralna područja će postati nenastanjiva.
– Ovo nije pitanje tehničke prirode, niti je za to odgovorna vodoprivreda. Vodoprivreda radi po nalozima koje dobija od ministarstva ili sa još više pozicije. Potrebna je radikalna promena pristupa, potrebno je konstatovati da više nema potrebe za odvodnjavanjem, već za zadržavanjem vode, ovako je stručnjak skrenuo pažnju na ozbiljnost ovog problema.
Prema rečima Ota Sekereša, ako se trenutni trend nastavi, posledice će biti nesagledive. Kako se podzemne vode budu sušile, država će pre ili kasnije biti primorana da ograniči upotrebu vode za piće. Krajnji rezultat toga je da će vojvođanski predeo postati potpuno nenastanjiv za ljude.
– Ako ruralna područja nemaju prirodni sistem hlađenja, leta će postati nepodnošljiva i više neće biti moguće živeti od poljoprivrede i stočarstva. To će primorati ljude koji ovde žive da napuste svoju domovinu i emigriraju. Stoga je neophodno da donosioci odluka, nadležno ministarstvo i eksperti odmah izmene delokrug vodoprivrede. Umesto odvodnjavanja, zadržavanje vode treba da bude državni prioritet broj jedan.
Takođe je rekao da je rešenje na dohvat ruke i da ne zahteva komplikovanu tehničku infrastrukturu. Treba iskoristiti prirodnu topografiju, depresije i nekadašnja vodena staništa. Ova područja treba poplaviti kišnicom koja je dostupna zimi i rano na proleće. U kanjiškom Jarašu ovo ne bi nikome nanelo ekonomsku štetu, jer su ova područja pretežno travnata kojima je posebno neophodno periodično zalivanje. Geodiverzitet ovog predela, smenjivanje peščara, stepskih livada i vodenih staništa, pruža savršenu osnovu za ovo.
Upozorenja ekologa i biologa su jasna; trenutni pristup u vodoprivredi, zasnovan na decenijskim navikama, direktno ugrožava celokupni divlji svet kanjiškog Jaraša, kao i budućnost lokalne poljoprivrede. Potrebne su hitne i sistemske zakonske promene na nivou države kako bi zadržavanje vode postao glavni prioritet umesto odvodnjavanja. Po ovom pitanju smo kontaktirali i Dušana Kneževića, direktora vodoprivrednog preduzeća DTD iz Senti. Želeli smo da saznamo od njega zašto su odlučili da ponovo prodube kanale na zaštićenom području Jaraša uprkos ekstremnoj nestašici vode i suši, da li imaju dozvolu od organa zaštite prirode i da li planiraju da preduzmu korake da zadrže vodu umesto da je odvode. Međutim, direktor nije dao komentar za naš list.
Nyitókép: Umesto odvodnjavanja neophodno bi bilo zadržavanje vode
