Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Ko nije jeo ukusnu štrudlu od maka ili gubu u nekom trenutku svog života? Kod mnogih porodica ne može da izostane testo sa makom sa ukusom meda na božićnoj trpezi. Međutim, dok jedu ove slatke poslastice, malo ko razmišlja o tome koliko strpljenja, iskustva i dužne pažnje zahteva uzgoj njihovog glavnog sastojka, maka. Na razvoj ove biljke značajno utiču i vremenske prilike, i kvalitet zemljišta, kao i izbor prave sorte. Iako njegov uzgoj zahteva mnogo rada, njegova vredna kultura i svestrana upotreba zauzimaju važno mestu u ponudi porodičnih gazdinstava već decenijama. Silvija Heđi i njena porodica iz Sente uzgajaju mak već trideset godina. Ova poljoprivrednica je zadovoljna ovogodišnjom žetvom, jer su ubrali visokokvalitetni mak.
Ranije je porodica ceo posao obavljala u potpunosti sama, ali pošto je glava porodice preminula prošle godine, angažovali su nadničare za žetvu. Silvija nastavlja da zajedno sa sinom obavlja proređivanje i razređivanje preguste setve, jer ne bi želeli da povere ovaj delikatan proces rada nikome drugom. U početku su gajili prolećni mak na maloj površini, na oko pola hektara. Kako se njihova baza kupaca širila, povećavali su i površinu na kojoj su ga gajili. Pošto je prolećni mak davao manje prinosa, na kraju su prešli na jesenju sortu.
– Iako je prolećni mak boljeg kvaliteta, masniji i tamnije boje, jesenja sorta daje više prinosa i zahteva manje biljne zaštite. Jesenja sorta koju mi gajimo je takođe lepe i tamne boje, pa se veoma trudimo da je sačuvamo, rekla je Silvija Heđi.
Kako je navela, najdelikatnija faza uzgoja je klijanje. Maku je potrebno fino, rastresito zemljište i dovoljna količina padavina nakon setve. Ako na proleće padne malo kiše, zrna se ne razvijaju kako treba, pa se prinos može smanjiti i na pola.
Silvija i njena porodica mogu se smatrati srećnima ove godine, jer su ubrali lep i obilan rod:
– Veoma smo zadovoljni ovogodišnjom žetvom. Nije bila rekordna količina, ali je mak bio veoma lep. Kada su stigle vrućine, plašili smo se da neće biti tako, ali padavine su stigle tokom perioda razvoja žitarica, pa je usev bio čist i dobrog kvaliteta.
Porodica Heđi je gotovo jedina u kraju koja još uvek insistira na ručnoj obradi maka. Iako bi mehanizovana setva i žetva bile mnogo jeftinije, njima je važniji konstantan kvalitet postignut tradicionalnom metodom:
– Za mene je najvažnije održavanje baze kupaca koja se razvijala tokom trideset godina i dobar kvalitet. Za sada su prinosi maka dovoljni da pokriju troškove nadničara.
Nakon žetve, mahune maka se gnječe tučkom koji je napravio njen svekar. Seme koje izađe prvo se pusti kroz sito, a zatim se nekoliko puta čisti selektorom kako bi se uklonile mahune i drugi biljni ostaci. Ova poljoprivrednica iz Sente je naglasila da je danas sve teže pronaći pouzdane radnike, ali je zadovoljna ekipom koji joj pomaže oko žetve.
– Rade pošteno i uredno čak i po užarenom suncu, skidam im kapu. Drago mi je što sam ih pronašla i želela bih da sarađujem sa njima i ubuduće, naglasila je.
Proizvedeno seme maka se ranije prodavalo u velikim količinama, ali zbog visokih troškova ručnog uzgoja, Silvija smatra da im to više nije isplativo.
– Za one koji seju mak sa mehanizacijom, a žanju ga kombajnom, veleprodaja može biti isplativa, jer za nju mogu dobiti više nego za pšenicu ili kukuruz. Međutim, nama je mnogo isplativije da prodajemo direktno kupcima. Istina je da ne prodajemo mak u vrećama, već po kilogramu, objasnila je.
Mak se uglavnom nudi na senćanskoj pijaci, ali pošto je Silvija poreklom iz Gunaroša, ona ga odnosi i tamo svojim prijateljima i kupcima kada dolazi u posetu kući. Dostava na kućnu adresu je uvedena tokom pandemije koronavirusa, koja je od tada postala popularna. Kupci mogu da naruče mak i ceo, kao i mlevenog. Cena ovog proizvoda je značajno varirala poslednjih godina. Već smo radili jednu reportažu o ovoj porodici pre šest godina, kada je kilogram maka koštao hiljadu dinara. Cena je kasnije pala na petsto dinara, ali je ove godine povećana na šeststo dinara zbog povećanja troškova proizvodnje i rada.
Pored maka, porodica uzgaja i pasulj, suncokret i duvan, a u ponudi su i seme bundeve i mlevena paprika. Silvija je rekla da su ranije sami kupovali svu potrebnu opremu i da nikada nisu konkurisali za dodelu sredstava. Međutim, njen sin, kao mladi poljoprivrednik, nedavno je uspešno konkurisao za bubanj za navodnjavanje, jer je zalivanje postalo neophodno u ovim sve sušnijim vremenskim uslovima.
Nadničari su ručno ubirali mak na njivi senćanskog poljoprivrednika (fotografska kolekcija Silvije Heđi)
Nyitókép: Silvija Heđi i njena porodica i dalje insistiraju na ručnom uzgoju maka (kolekcija fotografija Silvije Heđi)
