Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Rotirajuće predsedavanje Evroregijom Dunav–Kriš–Moriš–Tisa (DKMT) obavljaće Autonomna pokrajina Vojvodina u narednoj godini, nakon što je nedavno preuzela tu poziciju od županije Bač-Kiškun. Prekogranična saradnja, koja ima istoriju dugu skoro tri decenije, služi ekonomskoj, kulturnoj i infrastrukturnoj konvergenciji regiona, sa posebnim naglaskom na uspešno korišćenje fondova Evropske unije. Razgovarali smo sa Karoljem Kovačem, pomoćnikom sekretara pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, o prioritetnim zadacima vojvođanskog predsedavanja, tekućim dešavanjima i najvažnijim projektima u narednom periodu.
Počnimo sa tim kako funkcioniše prenos predsedavanja u Evroregiji DKMT. Od koga je predsedavanje Vojvodina preuzela i koliko dugo će ostati u ovoj poziciji?
– DKMT je osnovana 1997. godine, dakle govorimo o organizaciji koja postoji oko trideset godina. Važno je napomenuti da je 2003. godine organizacija transformisana u Evroregionalnu razvojnu agenciju DKMT neprofitni d.o.o., a od tada je i vlada autonomne pokrajine Vojvodine aktivni član i osnivač. Ovu regionalnu saradnju u okviru DKMT-a predstavljaju županije Bač-Kiškun i Čongrad-Čanad, a iz Rumunije Aradska, Karaško-Severinska i Timiška županija. Ovaj region povezuje skoro 5,5 miliona ljudi sa sve tri strane granice. U vezi sa danas održanom generalnom skupštinom, preuzeli smo rotirajuće predsedavanje od županije Bač-Kiškun. Treba napomenuti da je ovo rotirajuće predsedavanje jednogodišnje, koje će Vojvodina aktivno vršiti, odnosno predsedavati, naredne godine. Takođe je važno napomenuti da predsedavanje traje dve godine unutar jedne zemlje, nakon čega se mora rotirati sa sledećom zemljom. U našem slučaju, u narednom periodu, Rumunija će predsedavati sa jednom od svojih županija osnivača.
Zašto je ovo predsedavanje važno za Vojvodinu?
– Prvo, zato što omogućava stalni kontakt sa pograničnim regionima, Rumunijom i Mađarskom. To nam omogućava da definišemo pravce koji su dobri za sva tri naroda, ali pre svega za građane koji žive u Vojvodini. Ovi pravci znače da možemo biti inicijatori u različitim prekograničnim projektima EU. Na ovaj način mogu se donositi odluke koje mogu dodatno unaprediti konvergenciju regiona i put koji je započeo evropskim integracijama. Pored toga, možemo negovati odnose ove regije po liniji kulture, sporta i ekonomskih odnosa, kako bi i sam region mogao da dostigne viši nivo. U pripremi su brojni projekti i inicijative, a trudićemo se da svakog meseca održavamo razne događaje vezane za jedan od EU projekata.
Koji su ciljevi za ovaj period? Kojim projektima će se DKMT baviti tokom vojvođanskog predsedavanja? Za šta je zapravo dovoljna jedna godina?
– Možemo govoriti o mnogim završenim i tekućim projektima u prošlosti i periodu koji je pred nama. Najvažnije, ako pogledamo ovih trideset godina, jeste otvaranje graničnog prelaza između Rabea i Kubekhaze, što je bila inicijativa koju je inicirao pokojni predsednik Ištvan Pastor za revitalizaciju regije. Pored toga, podjednako važan je bio i razvoj železničke pruge Segedin–Subotica–Bačalmaš–Baja, gde smo u okviru projekta EU došli do konceptualnog plana i izrade plana implementacije, i uspeli smo da izdamo sve potrebne dozvole sa strane Vojvodine.
Važan projekat je i održivi razvoj šumarstva Vojvodine, gde se, radi očuvanja biodiverziteta, šumska infrastruktura proširuje savremenom mehanizacijom, a mašinski parkovi se modernizuju. Treba istaći i Tisu kao simbol koji povezuje region na različitim ekonomskim, kulturnim i graničnim platformama. Veoma je važan i naš trenutno tekući projekat „Smart Tour”, koji se fokusira na razvoj jedne interaktivne turističke aplikacije. Suština ovoga je mogućnost korišćenja onlajn mapa sa sve tri strane granice i razvoj personalizovanih itinerera korišćenjem veštačke inteligencije, uključujući seoski turizam, lokalne proizvode i kulturne događaje. Na primer, ljubitelj vina može koristiti veštačku inteligenciju da isplanira posetu vinskim putevima u ovom regionu – tu mislim na Frušku goru, vinski region Vršca i mnoge druge vinske regione sa sve tri strane granice. Porodice takođe mogu da biraju programe koji im odgovaraju. Želeo bih da naglasim da ovde jasno preferiramo lokalne kulturne programe, atrakcije, lokalni preduzetnici i domaći proizvodi imaju prednost. Govorimo o povezivanju muzeja, galerija i verskih mesta, a važno je razvijati i manifestacijski turizam, gde prezentacija vinarija, tradicionalne hrane i raznih festivala takođe jača konkurentnost regiona. Na ove projekte se fokusiramo sada i ubuduće u okviru DKMT-a.
Koja je najveća korist iz DKMT-a? Koliko je uspešna ova saradnja pri povlačenju sredstava iz EU?
– Mislim da je veoma uspešna. Sama razvojna agencija igra posebnu ulogu u životu DKMT, jer zajedno sa pokrajinskom vladom i Fondom za evropske poslove mogu da realizuju velike projekte EU koji imaju ozbiljan uticaj na građane ovde. Neki vrede stotine hiljada, dok drugi vrede milione. I naravno, ovde govorimo o evrima. Poenta je da Evropska unija finansira skoro 80-85 procenata ovih projekata, a Autonomna pokrajina Vojvodina pokriva ostatak.
Takođe bih želeo da naglasim da možemo postići veliki uticaj čak i sa manjim iznosom. Ovde bih pomenuo projekat pod nazivom „Meke granice u DKMT-u”. Pre nego što se Rumunija pridružila Šengenskoj zoni, povećanje propusnosti granica bilo je važno pitanje za sve tri zemlje. Pripremljena je važna studija uticaja koja je ispitala prelazak granica i dala razne preporuke: proširenje kapaciteta graničnih prelaza, olakšavanje biciklističkih graničnih prelaza, razvoj rečnog i železničkog saobraćaja, kao i drumskih graničnih prelaza bili su prioriteti. Ova studija je završena krajem novembra prošle godine, ali je postojao i opipljiv deo projekta: granični prelazi na deonici srpsko-mađarske granice opremljeni su raznim računarskim i tehničkim uređajima, poput ručnih čitača pasoša, kako bi se obezbedio brži i lakši prelazak.
Verujem da smo važan element ove priče, jer DKMT postoji već oko trideset godina i važan je pokretač i korisnik sredstava EU koja mogu biti na korist sve tri zemlje. Uloga Saveza vojvođanskih Mađara u pokrajinskoj vladi u potpunosti podržava ovo. Trudimo se da učestvujemo u ovim projektima uz uključivanje pograničnih opština, kako bismo mogli da razvijamo region u celini, što je dobro za sve građane, bilo da žive u nekom od naselja blizu granice ili bilo gde drugde u Vojvodini.
Nyitókép: Karolj Kovač (fotografija Davida Čile)
