Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Prošlog vikenda, u društvenom prostoru „BázisPont” u Senti, zainteresovani su mogli da poslušaju predavanje o pečurkama vojvođanske inspektorke za pečurke Boglarke Sakal. Pored predstavljanja manje-više poznatih agarika, ova stručnjakinja je govorila o vrstama pečuraka koje napadaju biljke, onima koje su korisne i onima koje uzrokuju štetu u bašti, kao i kako pečurke utiču na stanje šuma, sekvestraciju ugljenika i klimatske promene. Istovremeno, predstavila je i nevidljivu mrežu gljiva koju one formiraju pod našim nogama.
Boglarka Sakal je za naš dnevni list izjavila da ljudi uglavnom nemaju veliko znanje o pečurkama i da ih se uglavnom plaše.
– I ja sam odrasla kao tipično vojvođansko dete, koje je kod kuće učeno da je bolje izbegavati pečurke jer mogu biti opasne. Stoga bih želela da usmerim razmišljanje ljudi u pravcu da što više saznaju o pečurkama i da ih se ne plaše, objasnila je. Kao primer je navela Francusku, gde sve apoteke pregledaju pečurke koje ljudi sakupljaju, a Mađarska takođe ima dobro uspostavljen sistem inspekcije, dok Srbija takav sistem nema, pa edukacija pomaže da se ova situacija poboljša.
Ova predavačica je navela da se njeno interesovanje za pečurke razvilo tokom studiranja, kada je tokom šetnje u prirodi shvatila da šuma nije samo mesto za izlete, već i „špajz”. Njena radoznalost se brzo pretvorila u ozbiljnu posvećenost, a danas se bavi ovim posebnim živim bićima kao inspektorka za pečurke.
Jedna od najvažnijih poruka ovog predavanja bila je da poznavanje pečuraka nije samo hobi, već u mnogim slučajevima i znanje koje spasava život. Predavačica je kroz nekoliko primera pokazala koliko je lako pomešati jestive i otrovne vrste. Posebno je izdvojena zelena pupavka, o kojoj je rečeno da ova gljiva ne samo da može biti smrtonosna, već i često varljivo slična drugim, bezopasnim vrstama. Publika je tako iz prve ruke iskusila da poznavanje pečuraka često zavisi od malih detalja. Od stvari koje je lako prevideti kao laik.
Predavačica je iznela statističke podatke o trovanju pečurkama i istakla da u Srbiji ne postoji tačna, sveobuhvatna evidencija o ovim slučajevima, iako se svake godine dogodi nekoliko ozbiljnih, pa čak i smrtonosnih trovanja. Istovremeno, ispostavilo se da većina slučajeva nije toliko dramatična: često je problem jednostavno uzrokovan pokvarenim ili nepravilno skladištenim pečurkama.
Tokom predavanja ukazano je i na nekoliko uobičajenih zabluda. Na primer, učesnici su saznali da u Karpatskom basenu nema pečuraka koje mogu izazvati trovanje kroz dodir. Istovremeno, rečeno je i da se ne preporučuje konzumiranje sirovih pečuraka, čak ni onih kupovnih, jer ih ljudski organizam teško vari.
U petak, 17. aprila, u 18 časova, u društvenom prostoru „BázisPont” u Senti, zainteresovani mogu poslušati predavanje Akoša Kalmara, diplomiranog ekonomiste i stručnjaka za verske studije, pod nazivom „Mit jelent boldognak lenni? – A fogalom útja a filozófiától a vallási és gazdasági gondolkodásig” (Šta znači biti srećan? – Put jednog koncepta od filozofije do religioznih i ekonomskih razmatranja). Ovo predavanje ispituje kako se koncept sreće razvijao kroz istoriju evropske misli, od antičke filozofije preko hrišćanske tradicije do početka modernog doba.
Nyitókép: Foto: Žolt Horvat/Boglarka Sakal, inspektorka za pečurke, održala je prezentaciju na najnovijem predavanju društvenog centra „BázisPont”
