Neposredno informisanje poljoprivrednika

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija.

Savez vojvođanskih Mađara, zajedno sa Savezom agrarnih udruženja Vojvodine, mrežom referenata za ruralna pitanja, kao i sa lokalnim samoupravama, pokrenuo je ovogodišnju seriju javnih tribina, čiji je cilj neposredno informisanje poljoprivrednika o konkursnim mogućnostima na republičkom i pokrajinskom nivou. Planirano je da se ovi susreti sa poljoprivrednicima održe u 27 naselja u Vojvodini, a prva takva dva naselja su Čantavir i Budisava. Na tribini održanom u Kulturno-umetničkom društvu „Bartok Bela” u Čantaviru, Atila Juhas, državni sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i dr Viktor Molnar, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, dok su u Budisavi, Zoltan Tot, zamenik sekretara Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i Jožef Tobiaš, narodni poslanik, predstavili sistem subvencionisanja i raspored konkursa za ovu godinu, kao i najvažnije promene.

Javnu tribinu u Čantaviru je vodio Atila Andraš Đuričin, predsednik saveta mesne zajednice. Ovom događaju je prisustvovao veliki broj lokalnih poljoprivrednika, koji su aktivno učestvovali u dijalogu, postavljajući pitanja.

Na ovoj poljoprivrednoj javnoj tribini, prvo je dr Viktor Molnar detaljno prikazao funkcionisanje pokrajinskog sistema subvencionisanja u praksi, kao i najvažnije aspekte procedure prijave na konkurse. Rekao je da je jedna od najvećih prednosti pokrajinskih konkursa mogućnost avansnog finansiranja, što značajno smanjuje rizik za poljoprivrednike i olakšava investicije. Istakao je da je na većini konkursa moguće aplicirati na osnovu profakture, tako da poljoprivrednici ne moraju da uplate ceo iznos iz sopstvenih sredstava.

– Udeo subvencionisanja uglavnom iznosi 60–70 procenata od neoporezivanog iznosa, što je samo po sebi značajna pomoć. To uključuje protivgradne sisteme, mreže, ograde, plastenike, kao i njihovo kompletno unutrašnje opremanje. Isto važi i za razvoj prerađivačkih kapaciteta, kao što su hladnjače manjeg kapaciteta, linije za čišćenje i sortiranje, sušare ili prese. U tim slučajevima je važno da poljoprivrednici pažljivo pročitaju ne samo sam tekst konkursa, već i detaljni pravilnik, naglasio je dr Viktor Molnar.

Direktor je govorio i o podršci organskoj proizvodnji, ističući da iako jedna takva tranzicija predstavlja jedan duži proces, potražnja na tržištu za takvim proizvodima je u stalnom porastu. Govorio je i o startap programu objavljenom za mlade poljoprivrednike, kao i mogućnostima za razvoj seoskog turizma, koji može biti dodatni izvor prihoda u ruralnim područjima.

U vezi sa programom subvencionisanih kredita Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, rekao je da krediti sa kamatnom stopom od 1 procenat i dalje ostaju među najpovoljnijim oblicima finansiranja. On je istakao da je kolateral koji služi kao hipoteka iznosi 150 odsto iznosa kredita, što služi za zaštitu državnih sredstava, ali istovremeno se može otkazati kroz jednu brzu i jednostavnu proceduru nakon otplate kredita.

Atila Juhas je naglasio da budžet ministarstva poljoprivrede za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je poljoprivrednicima dostupno kroz pet glavnih linija.

– To su direktne isplate, bespovratne subvencije za ruralni razvoj, krediti sa subvencionisanim kamatama, konkursi za privredu i druge subvencije. Jedan od najvažnijih elemenata su podsticaji po hektaru biljne proizvodnje, koje iznose 18 hiljada dinara po hektaru, a koje ćemo proizvođačima isplatiti unapred. Nakon toga, utrošak ovih sredstava mora biti dokazan fakturama, bilo da je u pitanju đubrivo, seme, gorivo ili pesticidi. Smatramo da je važno da poljoprivrednici stalno prate veb-stranicu ministarstva, kao i medije, jer se sve informacije tamo blagovremeno objavljuju. Naš cilj je da poljoprivrednici konkurišu pripremljeni, samouvereni i uspešno, naglasio je državni sekretar.

Takođe je rekao da je ove godine prvi put pripremljen detaljan kalendar objavljivanja konkursa, koji tačno sadrži kada i kakva vrsta konkursa se može očekivati. Ovo poljoprivrednicima daje mogućnost da planiraju unapred, a da se ne naknadno prilagođavaju konkursima. Istakao je da je jedna od najvećih vrednosti javnih tribina lični kontakt, jer u tim prilikama poljoprivrednici mogu direktno da iznesu svoja iskustva i sugestije. Poljoprivrednici su iskoristili ovu priliku, postavljali su pitanja, a nekoliko njih je izrazilo i nezadovoljstvo razvojem otkupnih cena, visokom cenom goriva i količinom prehrambenih proizvoda koje se uvoze u zemlju. Takođe su naveli da su pojedine konkursne procedure često previše komplikovane.

Javnu tribinu održanu u Budisavi vodio je Đula Kiš, predsednik mesne organizacije SVM-a u Budisavi. Zoltan Tot je istakao da serija poljoprivrednih tribina Saveza vojvođanskih Mađara počinje u prvom kvartalu svake godine kako bi se poljoprivrednici pripremili za različite mogućnosti konkursa i subvencija.

– Ovi susreti ne služe samo za informisanje, već i za davanje povratnih informacija donosiocima odluka o pitanjima i problemima koji se tiču poljoprivrednika, rekao je zamenik sekretara.

Istakao je da je budžet pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu ove godine 11,7 milijardi dinara, a planiraju da objave ukupno 27 konkursa.

– Ove subvencije se odnose na širok spektar korisnika, od individualnih poljoprivrednika do obrazovnih ustanova, od civilnih organizacija i preduzeća do lokalnih samouprava. Ovi konkursi obuhvataju investicije u navodnjavanje, subvencije za stočarstvo, nabavke opreme za mlade poljoprivrednike, razvoj prerađivačke industrije, podršku pčelarima, podizanje i rekonstrukciju ribnjaka, kao i nabavku opreme za poljoprivredna gazdinstva, rekao je Zoltan Tot.

Prema njegovim rečima, ove godine je za investicije u navodnjavanje izdvojeno 480 miliona dinara, a za podršku stočarstvu 300 miliona dinara.

– Za kupovinu priključne opreme za mlade proizvođače dostupan je budžet od 200 miliona dinara, dok je za opremu poljoprivrednih gazdinstava izdvojeno 115 miliona dinara. Pored toga, subvencionišemo nabavku opreme za poljoprivredne škole, učeničke zadruge, kao i investicije u ruralni razvoj i seoski turizam. Biće posebnih konkursa za lokalne samouprave za uređenje atarskih puteva, razvoj vodovodnih i kanalizacionih mreža i uklanjanje divljih deponija. Za infrastrukturu ruralnog razvoja izdvojili smo 270 miliona dinara, a za šumarstvo 511 miliona dinara, rekao je zamenik sekretara.

Dodao je da će Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede ove godine takođe objaviti 13 kreditnih linija, sa kamatnom stopom od samo 1 odsto. Za kredite je obezbeđeno 691 milion dinara, koji se mogu iskoristiti, između ostalog, za sisteme za navodnjavanje, kupovinu poljoprivredne mehanizacije, izgradnju plastenika, investicije u stočarstvo, kao i za kupovinu do 10 hektara poljoprivrednog zemljišta. Rok otplate kredita je pet godina, sa grejs periodom od dvanaest meseci. Uslov je da je gazdinstvo registrovano na teritoriji Vojvodine i da nema poreskih dugovanja. Zahtevi se mogu podneti elektronski, na papiru, poštom ili lično, ali sva dokumenta moraju biti priložena i na USB-u.

Jožef Tobiaš je o merama na nivou republike istakao da poljoprivrednici mogu računati na refundaciju investicija u iznosu od 50-60 odsto pri konkursima za ruralni razvoj, dok je budžet za subvencionisanje nabavke opreme udvostručen.

– Subvencionisani krediti obuhvataju i finansiranje nabavke đubriva: za mlade poljoprivrednike i žene, po kamatnoj stopi od 0-1 odsto, za ostale, po 3 odsto, do maksimalno 6 miliona dinara. Iznosi subvencija za stoku ostaju nepromenjeni: 55 hiljada dinara po grlu kvalitetne stoke, 18 hiljada za svinje i 10 hiljada dinara za ovce i koze, naveo je narodni poslanik.

Govornici na ovim tribinama su naglasili da subvencionisani krediti i šire konkursne mogućnosti mogu predstavljati značajnu pomoć pri razvoju poljoprivrednih gazdinstava, pa su ohrabrili poljoprivrednike da iskoriste ove mogućnosti.