Prošlost nas i dalje proganja

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Propisi koja su oduzela prava Mađara na severu Slovačke, odnosno Benešovi dekreti, i dalje su na snazi. Kako je moguće da se ove potpuno antidemokratske mere primenjuju iznova i iznova? Dok Slovačka otvoreno diskriminiše svoje i građane drugih zemalja članica EU na osnovu nacionalnosti, lišavajući ih vlasništva zemlje bez obeštećenja, Evropska komisija stoji skrštenih ruku dok se u praksi krše ljudsko dostojanstvo, pravo na zaštitu privatne imovine i drugi univerzalni pravni principi. Laslo Gubik, predsednik Mađarske alijanse u Slovačkoj, rekao je za naše novine šta treba zaista znati o ovim dekretima.

Pravni sistem poznat kao Benešovi dekreti ugnjetava i otežava život Mađarima u Slovačkoj već mnogo decenija. Nije preterano reći da ovakvi propisi već jedno duže vreme nemaju šta da traže u Evropi. Ali šta je ustvari ovaj dekret? Šta je značio u prošlosti, a šta znači danas?
– 1945. godine, posle Drugog svetskog rata, ponovo je formirana Čehoslovačka, koja se raspala posle Minhenskog sporazuma u ​​septembru 1938. godine, kada su formirane nezavisna fašistička slovačka država i češka država pod nemačkim protektoratom. Posle Drugog svetskog rata, Česi i Slovaci su se našli na strani pobednika, što je zanimljivo u slučaju Slovaka jer je slovačka država bila među prvim Hitlerovim kolaborantima. U septembru 1939. godine, napale su Poljsku zajedno sa Nemcima. U aprilu 1945. godine, snage koje su prethodno vodile čehoslovačku državu do 1938. godine, sa predsednikom Benešom na čelu, već su pripremale temelje nove države. A pošto još nije postojao parlament, zakoni se nisu mogli donositi, državnost nove Čehoslovačke je ustanovljena u obliku predsedničkih dekreta. To su dekreti koje je izdao predsednik Beneš. Ovome je prethodio jedan program vlade, koja je ustvari bila jedna politička izjava. To je bio takozvani program vlade u Košicama, u kojem su Beneš i njegova vlada govorili o potrebi degermanizacije i demađarizacije nove države, jer su ove dve nacionalnosti smatrali odgovornim za raspad bivše Čehoslovačke. Konačno su dobile odobrenje velikih sila, barem za degermanizaciju, i tri miliona Nemaca je deportovano sa češke strane tadašnje Čehoslovačke. U slučaju Mađara, to nije bilo tako jasno dato, pa nije bilo jasnog odobrenja. Ali 1947. godine došlo je do mađarsko-slovačke razmene stanovništva, što je na kraju rezultiralo proterivanjem Mađara iz njihove domovine u Slovačkoj, ili barem proterivanjem dela njih. Pravni osnov ili pozadina za ovo mora se tražiti u Benešovim dekretima, kojih je bilo 143, od kojih je 130 takoreći postavilo temelje čehoslovačke države. Zato oni i danas čine temelje češke i slovačke državnosti, zbog čega je ovo osetljiva tema za Čehe i Slovake. Istovremeno, postojalo je 13 dekreta koji su posebno govorili o kolektivnoj krivici dve nacionalnosti, Nemaca i Mađara, i podrazumevali su gore pomenute odmazde, uključujući oduzimanje državljanstva, zabranu udruživanja i zabranu štampe.

S obzirom na nekadašnju izuzetno nehumanu prirodu ovog zakona, na primer, da se na osnovu ovog dokumenta moglo konfiskovati vlasništvo, zemljište i imovina, da li je on i danas na snazi?
– Dekreti se zvanično smatraju istorijskim dokumentima, ali se ipak primenjuju od 2019. godine, tako da su ovi propisi opet na snazi. Ovo u praksi izgleda tako da službenik u katastru zemljišta Slovačke pokaže prstom na jednu parcelu zemlje, pa kaže, dragi nasledniče, ovo nismo uzeli od vašeg dede između 1945. i 1948. godine, ali sada hoćemo, jer je državi potrebno ovo zemljište.

Postojanje pojma kolektivne krivice je takođe ključna tačka pravnog poretka Slovačke, koja se i dan-danas može primeniti. Da li vidite mogućnost da se ovo što pre ukine?
– Da, ako se Mađarska alijansa vrati u parlament i ponovo postane politički odlučujuća snaga zemlje, onda da. Bez ove stranke, malo je verovatno da će se to desiti, kao što pokazuje primer iz Srbije, da relacije na liniji Beograda i Budimpešte nisu bile dovoljne, bio je potreban jedan lokalni pokretač, a koju je ulogu na sebe u Vojvodini preuzeo Savez vojvođanskih Mađara, koji je koordinirao ovaj proces. Ukidanje primene kolektivne krivice vidim kao realno ako Mađarska alijansa opet postane parlamentarna stranka. Uveren sam da ćemo 2027. godine o tome već razgovarati i sa slovačkim političkim strankama.

Važna tema je izuzetno čudan način na koji Evropska unija pristupa ovom pitanju. Unija, koja je toliko osetljiva na princip manjeg ili većeg kršenja prava na slobodu, uglavnom ćuti o Benešovim dekretima. Da li Brisel uopšte ima neko rešenje? Koje korake možete preduzeti u tom pravcu?
– Zapravo, nije bilo izvinjenja niti razjašnjenja ove situacije već 80 godina, a ovi dekreti su ostali deo pravnog poretka, što je u suštini uzrok problema sa ovim dekretima. Postavlja se pitanje, ako su oni i dalje deo pravnog poretka u Češkoj i Slovačkoj, kako su onda ove dve države mogle biti primljene u Evropsku uniju. Pa, zvanični stav i narativ sa slovačke i češke strane je i dalje da su to istorijski dokumenti koji nisu na snazi i ne primenjuju se. Međutim, od 2019. godine, otkako su naknadno izvršene konfiskacije imovine u vezi sa ovim dekretima, znamo da to ipak nije baš tako. Dakle, ipak nisu toliko istorijski, nego što su čak i veoma aktuelni dokumenti. Prošle nedelje je održan sastanak radne grupe „Minority Intergroup” za manjine Evropskog parlamenta. Pored jednog člana našeg predsedništva, bio je prisutan i ekspert za spoljnu politiku naše stranke. Oni su izložili ovaj problem. Učesnici sastanka bili su zapanjeni da tako nešto još može postojati u 21. veku. Takođe smo predstavili naš predlog rešenja, koji je višestepen. Jedan je da se trenutne konfiskacije imovine, koje se dešavaju u zemljišnom katastru Slovačke od 2019. godine, naravno moraju zaustaviti, a da se oštećenima obezbedi finansijsko obeštećenje. Govorimo o više od hiljadu hektara zemlje i hiljadama slučajeva. Drugi korak je ukidanje i stavljanje van snage, kao i onemogućavanje primenljivosti ovakvih zakonskih uredbi. Treći korak je postizanje istorijskog kompromisa i izvinjenja. Mislim da je primer Vojvodine veoma očigledan. O tome smo razgovarali sa predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara na našoj poslednjoj konferenciji.

Kao što je poznato, u Vojvodini je, zahvaljujući političkim naporima, ukinut pomenuti princip kolektivne krivice, koji, iako ne rešava svakodnevne probleme, ipak je izuzetno važan za mirnu koegzistenciju. Da li postoji šansa da i Slovačka primeni ovaj pozitivan primer?
– Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara skrenuo mi je pažnju da ni tamo stvar nije išla odjednom, i da je pomirenje bila kulminacija jednog dugog proces i tamo. Mi smo još uvek na početku ovog puta, ali sam uveren da ćemo doći do sličnog istorijskog kompromisa i pomirenja kao što se dogodilo sa Mađarskom i Srbijom. Uglavnom zato što istorija Srba i Mađara nije ništa manje opterećena od istorije Mađara i Slovaka.