Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Srbija je završila 2024. godinu sa velikim isčekivanjima, jer smo očekivali da će se početkom 2025. godine otvoriti Klaster 3 procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Elvira Kovač, potpredsednica narodne skupštine, predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije i poslanica Saveza vojvođanskih Mađara, napomenula je tokom našeg razgovora da je početak 2025. godine bio veoma težak što se tiče rada skupštine.
– Završili smo 2024. godinu usvajanjem državnog budžeta za 2025. godinu gotovo bez rasprave (predstavnici opozicije i vladajućih stranaka su se sukobili, a onda je predsednica narodne skupštine u tom metežu privela sednicu kraju – prim. aut.). Bilo je praktično nemoguće održati normalno skupštinsko zasedanje do marta, pa čak ni tada, jer je početkom marta, na redovnom prolećnom zasedanju redovne skupštinske sednice, bilo svega, od dimnih bombi do arlaukanja.
Martovska sednica je odredila dalji rad narodne skupštine, takođe i zato što su nakon toga postojale poslaničke grupe koje od tada ne učestvuju u radu. Koliko to otežava rad institucije?
– Lično, kao članica SVM-a, moj primarni zadatak je da obezbedim da se normalnost vrati u naš svakodnevni život i da institucije funkcionišu po ustaljenom redu. To je postignuto u 80 do 90 odsto slučajeva do kraja godine. Međutim, istina je da neke opozicione poslaničke grupe – iako njih sve manje – i dalje potpuno bojkotuje rad skupštine. To nije tako spektakularno, jer se ne radi o baš velikim poslaničkim grupama, a 80 odsto opozicionih poslanika se vratilo na posao. Glavni govornici poslaničke grupe desnice pojavljuju se na plenarnim sednicama. Dugo smo radili na tome na sednicama odbora za integraciju, a i sama stalno ulažem napore da se rad nastavi na normalan način. Praktično svi prisustvuju sednicama odbora za integraciju, osim dve manje opozicione poslaničke grupe koje, prema odluci tih stranaka, ne učestvuju u radu.
Dakle, da sumiramo: njihovo odsustvo nije toliko primetno. Ipak, smatram da je zadatak poslanika, ako je u opoziciji i ne slaže se sa stavom vladajuće većine, da bude prisutan i iznese svoje mišljenje. Skupštinska debata se odvija u ovoj atmosferi od oktobra.
Ovo pitanje sam postavila jer se otvaranje klastera 3 ticalo zakonodavstva, i to usvajanja preporuka ODIHR-a: medijskih zakona i poboljšanja izbornih uslova. Ovaj proces se malo odužio: medijski zakoni su stavljeni na dnevni red u junu, a kasnije, na jesen, i jedinstveni birački spisak, kao i izbor članova saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
– Još 2024. godine, rad je počeo tako što je jedna ili druga strana bojkotovala rad radne grupe koja se bavila izmenama zakona koje se tiču preporuka ODIHR-a. Bilo je teško pronaći zajednički jezik i sa organizacijama civilnog društva i sa opozicijom. Kada je opozicija na kraju odlučila da se ipak povuče iz celog ovog procesa, to je usporilo i učinilo rad veoma teškim. Ali bar smo stigli do tačke usvajanja zakona o izmeni biračkog spiska nakon što smo pripremili nekoliko, najmanje 6 verzija, i organizovali 9 javnih rasprava. Dok smo stalno tražili mišljenje ODIHR-a, čekali smo reakciju pri svakom novom koraku. Normalno, ova procedura bi trajala najviše nekoliko meseci, dakle ne više od 2-3 meseca, ali nama u Srbiji je trebalo godinu dana ili više da prođe pre nego što smo usvojili ovaj zakon u novembru. Međutim, EU nas takođe smatra odgovornim i za primenu zakona, čiji je jedan od najvažnijih koraka izbor radne grupe koja se bavi revizijom biračkog spiska. Da odgovorim na pitanje: desničari bojkotuju rad skupštine. Prema zakonu, tri najveće opozicione poslaničke grupe mogu formulisati ovaj predlog, ali pošto poslanička grupa NADA ne želi da učestvuje u tome, čekali smo nedeljama da ga sledeće tri najveće opozicione poslaničke grupe formulišu. Godinu smo završili tako što je nadležni odbor prihvatio formiranje ovog tela, ali nažalost to ipak nije stavljen na dnevni red u decembru. Očekuje da ćemo o tome odlučivati na vanrednoj sednici u januaru. Mislim da bi izbor članova saveta REM-a trebao da traje nekoliko nedelja, najviše mesec dana. Počeli smo sa ovim izborom u novembru 2024. godine, ali čak ni u januaru 2026. godine ne mogu reći da je on konačno priveden kraju. Ovo je zaista okarakterisalo celu skupštinsku godinu, dok se u pozadini odvija mnogo konsultacija, predsednica skupštine ulaže ogromne napore, a angažovane su i delegacija EU i ambasade, ali još uvek nismo došli do prihvatljivog rezultata.
Nakon ostavke premijera krajem januara, formiranje nove izvršne vlasti je isto prouzrokovalo poteškoće u radu zakonodavne vlasti.
– Da. Demonstracije u prvoj polovini godine, a pre svega pristup skupštinske opozicije, učinili su rad veoma teškim. Zatim je premijer podneo ostavku, a zatim je predsednica skupštine mesecima pokušavala da proceni kada bi se mogla sazvati normalna skupštinska sednica kako bismo mogli da potvrdimo ostavku premijera, a zatim izaberemo novu vladu u zakonskom roku. Nova vlada je formirana u aprilu, ali, na predlog poslanika, na skupštinsku sednicu su na usvajanje podneti zakon o alimentacionom fondu, pa zakon koji olakšava legalizaciju, kao i zakon o stambenim kreditima za mlade. Dakle, pokušali smo da procenimo pitanja koja su važna za svakodnevni život ljudi kako ne bismo morali da čekamo na formiranje vlade. Međutim, mislim da je vlada uspela da drži korak, nismo se vratili u potpunu normalnost, ali je situacija bila mnogo bolja u drugoj polovini godine nego ranije.
Ali država ne zaostaje samo u zakonodavnim poslovima po malo, već i u korišćenju sredstava iz Plana rasta Zapadnog Balkana. Trenutno ne možemo odvojiti skupštinske sednice i proces evrointegracija.
– Plan rasta Zapadnog Balkana povezan je sa agendom reformi, u kojoj je vlada Srbije predvidela više od devedeset koraka. Zaostajali smo u njihovoj implementaciji, pa smo i dalje koristili samo finansijska sredstva pretfinansiranja. Ministar za evropske integracije je optimističan, očekuje da će sledeća deo finansijskih sredstava stići u roku od nekoliko nedelja. Ali istina je, i to je apsolutno povezano sa skupštinskim sednicama, da je izbor radne grupe za sprovođenje preporuka ODIHR-a takođe uključen u plan reformi. I dok ne ispunimo zahteve, EU može s pravom suspendovati prenos sredstava.
Diplomatsko predstavljanje je takođe važno u skupštinskom radu u raznim institucijama EU i u savetu Evrope. Delegacija Evropskog parlamenta je prošle godine posetila Beograd, a u januaru dolazi još jedna delegacija EP. Kakva je trenutna saradnja sa evropskim institucijama?
– Učestvujemo u radu skupštine saveta Evrope u Strazburu četiri puta godišnje. Mislim da smo ovde bolje uspeli da ojačamo alate parlamentarne diplomatije. Imali smo mnogo bilateralnih sastanaka, a ojačali smo i odnose sa Italijanima, Francuzima i drugim kritičnijim zemljama. Situacija u vezi sa Evropskim parlamentom je veoma teška otkako je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Hrvat Tonino Picula. Istovremeno, mešoviti odbor Evropskog parlamenta za sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sastao se u Strazburu, a zatim i u Beogradu prošle godine. Teško je i sa njima, ali sa stanovišta SVM-a, važno je da na jednoj strani sedi Anamarija Viček, poslanica Fidesa, a na drugoj ja. Atmosfera tokom poseta Beogradu je bila bolja nego kada smo bili u Strazburu, ali još nema konkretnog rezultata, nismo uspeli da usvojimo zajedničku završnu deklaraciju. Evropski parlament je veoma kritičan prema Srbiji, pripremljeno je nekoliko izveštaja, a iznošena su i sve kritičnija mišljenja. To samo dokazuje da opozicija ne razume da iako postoje sučeljavanja unutar zemlje, naš zajednički cilj je da Srbija napreduje ka EU. Da bismo to postigli, trebalo bi da pronađemo zajednički minimum. Nadam se da će delegacija odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, koja će 21. januara doći u Beograd, prvo sastati sa poslaničkim grupama narodne skupštine, a ne samo sa opozicijom, jer je ranije bilo primera i za to.
Posle teške godine, šta očekujete, kakva će biti godina koja nam predstoji?
– Imamo razloga za optimizam pošto će u januaru biti održano vanredno skupštinsko zasedanje, kakvog još dosad nikada nije ni bilo. To dokazuje da i predsednica skupštine smatra važnim da usvojimo zakone koji nisu bili na dnevnom redu 5. decembra. Uprkos činjenici da mnogi govore o izbornoj godini, verujem da neće biti izbora pre decembra 2026. godine. To daje dovoljno vremena da vlada i skupština rade potpuno normalno, i da se važni predlozi zakona koji su ušli u skupštinsku proceduru stave na dnevni red, ali ne po hitnom postupku, kako bi bilo vremena za pripremu. Očekujem sadržajnu godinu sa dosta posla, s obzirom na to da prošle godine nije bilo previše skupštinskih sednica, posebno u prvoj polovini godine. Što se tiče evropskog puta Srbije, ne bih želela da dajem predviđanja, jer je zaista bilo previše pozitivnih izjava prošle godine, a onda smo doživeli veliki udarac kada smo shvatili da ipak nećemo otvoriti Klaster 3. Ovo je očigledno jedna politička odluka. Nažalost, Srbija je žrtva geopolitičkih prilika, ali istovremeno, tempo reformi mora biti ubrzan. Verujem da ćemo zasedati redovno, i da ćemo konačno imati 9 članova saveta REM-a. U prvoj polovini godine treba maksimalno iskoristiti kiparsko predsedavanje savetom Evropske unije, baš kao što smo iskoristili mađarsko predsedavanje.
