Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine–nacionalne zajednice i Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju iz Kanjiže, održao je dan struke za rukovodioce javnih obrazovnih ustanova u Vojvodini. Ovaj događaj je ugostio „Mađar so” u svojoj konferencijskoj sali u zgradi sedišta u Novom Sadu. Cilj ove konferencije bio je da se obezbedi prostor za zajedničko razmišljanje struke, razmenu iskustava i identifikovanje budućih pravaca razvoja obrazovne mreže na mađarskom nastavnom jeziku u Vojvodini. Učesnici su takođe razgovarali o aktuelnim pitanjima javnog obrazovanja.
Na otvaranju dana struke, Žofia Rigo Pal, potpredsednica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, istakla je ulogu ovog susreta u izgradnji zajednice, kao i saradnju na kojoj je izgrađen ceo sistem obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku u Vojvodini. Ona je rekla da ovakve prilike ne služe samo za razmenu informacija, već i za stvaranje aktivnog profesionalnog umrežavanja između rukovodilaca ovih ustanova.
Robert Otot, potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine–nacionalne zajednice, govorio je o značaju ovog susreta. Naglasio je da redovan i lični kontakt sa rukovodiocima ustanova ostaje od osnovne važnosti za sekretarijat za obrazovanje. Rekao je da takvi tematski programi pružaju priliku da se najvažnije informacije pruže iz prve ruke i da se direktno odgovori na primedbe škola.
(fotografija Čile David)
Tatjana Varju Potrebić, članica izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za pitanja obrazovanja, moderatorka ovog događaja, podsetila je da je ideja o danima struke nastala pre tri godine kako bi se omogućilo direktorima vrtića i škola u kojima se nastavu odvija na mađarskom jeziku da se lično sastaju nekoliko puta godišnje.
– Važno je da direktori dobiju odgovore na sva svoja pitanja na jednom mestu, naglasila je Tatjana Varju Potrebić, naglašavajući da se pitanja vezana za upis, otvaranje odeljenja i nove propise mogu razjasniti samo u neposrednom dijalogu.
Ovogodišnjem događaju prisustvovalo je oko šezdeset direktora ustanova iz skoro svakog naselja u Vojvodini u kojem žive Mađari, što ukazuje na jednu snažnu stručnu saradnju.
Jedan od glavnih govornika na ovom danu struke bila je Aniko Jeras, državna sekretarka za obrazovanje, koja je sveobuhvatno predstavila aktuelna pitanja koja se tiču javnog obrazovanja. Detaljno je govorila o osnivanju grupe za stručno-pedagoški nadzor sa sedištem u Subotici, što predstavlja ostvarenje odluke na koju se čekalo više od deset godina i sa kojim se geografski približava stručno-pedagoški nadzor nad 71 državnom ustanovom u ovom regionu. Kako je naglasila, prisustvo stručnjaka koji govore mađarski i koji su upoznati sa lokalnim prilikama obezbeđuje bržu koordinaciju za škole. U svom izlaganju, osvrnula se i na kadrovske podatke u obrazovanju nacionalnih manjina, kao i na očekivane izmene zakona o udžbenicima i uvođenje novih standarda znanja. Takođe je predstavila razvojne aktivnosti u digitalnoj sferi, uključujući proširenje sistema esDnevnik na jezicima manjina. Govorila je i o aktuelnim konkursima za stipendije – koje imaju za cilj da pomognu talentovanim srednjoškolcima – i o konkursnim mogućnostima koje su objavljene za renoviranje i kupovinu opreme za ustanove.
Naglasila je da su protekli meseci predstavljali ozbiljan teret za obrazovni sistem, ali, kako je navela, kao rezultat zajedničkog rada, uspeli su da stabilizuju funkcionisanje i ojačaju strukovne procese.
(fotografija Čile David)
Dr Žolt Namestovski, predsednik odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, održao je predavanje o strateškim i digitalnim izazovima obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku. Predstavio je poboljšanja na onlajn platformama koje su sprovedene u saradnji sa nacionalnim savetom i ministarstvom prosvete, a koji ima za cilj da da podršku radu nastavnika i jačanje digitalnog okruženja za podučavanje učenika.
– Radimo na tome da nastava na mađarskom jeziku bude jedno dobro iskustvo, naglasio je Žolt Namestovski. Istakao je da veštačka inteligencija igra sve važniju ulogu u obrazovanju i da je to izazov za koji ceo sistem mora biti spreman. Takođe je podsetio da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine pokrenuo program za uvođenje predmeta robotike u škole, za koji ustanove mogu da konkurišu. Govorio je i o rezultatima srednjoškolskog projekta predmeta Srpski kao nematernji jezik, koji ima za cilj jačanje jezičkih kompetencija učenika sa savremenom metodologijom i digitalnim nastavnim materijalima. U svom predavanju, govorio je i o odgovornom i svesnom pristupu pri korišćenju veštačke inteligencije u obrazovanju.
Direktor Janoš Puškaš je detaljno predstavio rad Pedagoškog zavoda Vojvodine. On je opisao složenu stručnu pozadinu ovog zavoda, od razvojnih aktivnosti nastavnog plana i programa, preko istraživačkih i analitičkih aktivnosti, do usavršavanja nastavnika. Prema prikazanim podacima, poslednjih godina realizovano je stotine kurseva obuke na mađarskom jeziku, sa hiljadama učesnika, a od 2021. godine objavljeno je više od pedeset udžbenika na mađarskom jeziku. Poseban akcenat stavio je na digitalnu pedagogiju, u kojoj su do izražaja došli interaktivni nastavni alati, razvoj digitalnih nastavnih materijala i projekti zelene pedagogije. Kako je rekao, obrazovanje takođe mora da odgovori i na tehnološke promene:
- Veštačka inteligencija je ovde sa nama, i moramo joj se prilagoditi, naveo je Janoš Puškaš, dodajući da je cilj zavoda da pruži metodološku podršku koja pomaže školama da odgovorno i efikasno koriste moderne alate.
Na kraju ovog događaja, i rukovodioci ustanova su takođe ocenili značaj ovog susreta. Prema rečima dr Gabora Crnkovića, direktora osnovne škole „Stari Đula Kovač” u Staroj Moravici, ova inicijativa je poslednjih godina postala jedna prava stručna radionica.
– Konačno imamo jedan forum na kojem možemo iskreno da razgovaramo o specifičnim pitanjima obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku, a to je ključ napretka, rekao je Gabor Crnković, dodajući da kontinuirano obnavljanje ustanova direktno poboljšava napredak učenika.
Timea Fenjsaroši Fekete, direktorka predškolske ustanove „Bambi” u Bačkoj Topoli, istakla je specifične izazove predškolskog obrazovanja. Rekla je da se problemi vezani za mešovite i velike grupe mogu istinski razumeti samo ako se saslušaju i iskustva drugih ustanova.
– Ovi susreti su važni jer zajedno tražimo rešenja za svakodnevni rad, rekla je Timea Fenjsaroši Fekete.
Nyitókép: (fotografija Čile David)
