Orgulje su se „preselile“ u Bačku Topolu na godinu dana

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

U katoličkoj crkvi u Adi, početkom oktobra, zaposleni radionice za izradu orgulja „L’ourge” su, predvođeni graditeljem orgulja Tiborom Aproom iz Bačke Topole, demontirali i transportovali crkvene orgulje u Bačku Topolu radi kompletne rekonstrukcije i modernizacije. Ovaj instrument je izgradio slovenački graditelj orgulja Franc Jenko 1956. godine sa serijskim brojem Opus 77, i to koristeći jedne prethodne, najverovatnije orgulje marke „Angster”.

Prema rečima stručnjaka, ove orgulje koje se nalaze u galeriji iznad ulaza u crkvu do sada su već ozbiljno dotrajale i gotovo da više nisu u stanju da obavljaju crkvene službe, ali su za izvođenje dela na orguljama sa bržim tempom već sasvim beskorisne, tako da je njihova renovacija postala neizbežna. Katolički parohijski sveštenik iz Ade, vlč. Karolj Sunđi, rekao je da će rekonstrukcija trajati oko godinu dana, pa se očekuje da bude završena do sledećeg Božića i da će koštati približno 90.000 evra.

– Katoličku crkvu u Adi, staru 230 godina, podigli su i osveštali naši preci u čast Svetog Trojstva. Crkva je izgrađena u kasnobaroknom stilu, a sa svojim prelepim restauriranim slikama i vitražima, i dalje nudi posetiocima upečatljiv crkveni enterijer za zaista pobožno duhovno iskustvo. Zgrada duga 44 metra i široka 16,5 metara u prelepo uređenom delu centra grada već unapred nagoveštava da ko god pređe prag ove crkve ulazi u sveto mesto. U jedno mesto gde se susreće sa Bogom i sa rečju Božjom, gde može direktno doživeti najveću tajnu samilosti. Specifičnost ove crkve je njen „čipkasti” toranj, koji je izgrađen u drugoj polovini prošlog veka da zameni crkveni toranj koji je uništila oluja. Ovaj čuveni toranj je u nepokrivenom stanju, tako da vetar može produvati kroz njega, da čak i sa svojih 53 metra visine, ostane neoštećen razornom snagom mogućih olujnih vetrova. Ovaj naočit toranj sadrži četiri zvona. Veliko zvono posvećeno Svetom Trojstvu je tokom godina oštećeno, pa svakog podneva zvone zvona Svetog Petra i Pavla, objasnio je vlč. Karolj Sunđi.

– Na 230. godišnjicu osvećenja katoličke parohijske crkve Svetog Trojstva, u subotu, 4. oktobra, zahvalili smo se Bogu svečanom misom biskupa za ovih proteklih 230 godina. Tokom ovog vremena, crkvi je više puta bila potrebna renovacija. Tokom 10 godina moje svešteničke službe ovde, unutrašnjost crkve je prekrečena, freske su restaurirane, krov je zamenjen, klupe su ponovo ispolirane i ofarbane, a ograda crkve je takođe prefarbana. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez podrške vlade Mađarske, opštine Ade, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i vernika Ade. Naravno, znam da se posao nikada ne može završiti, može se samo nakratko pauzirati. Ovo vreme sada ističe, jer nastavljamo radove u crkvi, pošto smo započeli sa renoviranjem orgulje. Ovo je postalo veoma neophodno, jer kada su orgulje demontirane, otkriveno je i da svirala ne rade. Nataložene nečistoće su takođe uzele svoj danak, pa je ovaj muzički instrument postao zaista neupotrebljiv. Tokom naredne godine naše orgulje će biti u radionici za orgulje u jednom bačkotopolskom preduzeću, gde će biti potpuno rekonstruisane. Troškovi ove rekonstrukcije će iznositi otprilike 90.000 evra, što će parohija delimično finansirati iz sopstvenih sredstava, a nadamo se da ćemo delimično moći da prikupimo sredstva i uz podršku opštine Ada, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i mađarske države. Naredne godine, kantorka Anamaria Bač će pokušati da zameni orgulje klavirom u crkvi, a Dečji hor Svetog Trojstva će takođe svakog meseca pomagati u obezbeđivanju liturgijske muzike. Hvala Bogu što ljudi vole da pevaju, pa će pevanje i muzika od sada ispunjavati ovu crkvu, naveo je parohijski sveštenik.

Od Anamarie Bač, rimokatoličke crkvene muzičarke i nastavnice pevanja i muzike, koja služi kao kantor u crkvi Svetog Trojstva, saznali smo da su ove orgulje u Adi jedan dvomanualni, 22-registarski, pneumatski instrument. Ova stručnjakinja je napomenula da ovaj muzički instrument spada među onih 15 posto orgulja u našem regionu za koje nije sačuvan zapis o prvobitnom graditelju. Međutim, zapisi otkrivaju da je u vreme vlč. Šandora Opica – koji je služio kao sveštenik u Adi između 1868. i 1898. godine – veliki hor dodat crkvi 1874. godine, a crkva je tada već imala orgulje. Iz ovih zapisa nije baš najjasnije da li su tada nabavljene ili ih je ova crkva već imala. Ono što je sigurno jeste da ih je 1956. godine slovenački majstor graditelj orgulja, Franc Jenko, renovirao u sadašnji oblik i strukturu. Ovaj muzički instrument je od tada prošao kroz nekoliko manjih i većih popravki i restauracija: 1997. godine ga je renovirao Peter Gajda iz Novog Sada, a 2012. godine „Varga Orgonaépítő Kft.” iz Pečuja. Trenutnu, kompletnu rekonstrukciju sprovodi orguljarska radionica „L'orgue” iz Bačke Topole, koju vodi majstor graditelj orgulja Tibor Apro.

– Svaki muzički instrument, uključujući i crkvene orgulje, zahteva kontinuirano održavanje kako bi se osigurao njegov dug vek trajanja i kontinuirani rad. Redovan proces održavanja obuhvata ne samo štimovanje, već i čišćenje svirala od prašine i drugih nečistoća, a eventualno i njihovu zamenu, kao i proveru mehaničkih elemenata i podešavanje mehova. Sve to utiče na zvuk instrumenta, istakla je Anamaria Bač.

– Metalna svirala mogu vremenom korodirati, drvena svirala takođe mogu biti pogođene vremenskim uslovima i temperaturnim fluktuacijama, mehanički elementi se mogu istrošiti, a pokretni delovi se mogu zaglaviti ili postati potpuno neupotrebljivi. Stručnjaci moraju blagovremeno popraviti ili zameniti ove delove kako bi orgulje uvek radile u najboljem stanju. Samo dobro izgrađene, redovno i brižno održavane orgulje mogu vekovima služiti liturgiji i muzičkom životu na radost svih. Kompletna popravka naših orgulja je zaista bila neophodna. Nedostaci su se čuli tokom upotrebe već jedno duže vreme, ali je dosta njih otkriveno tek tokom demontaže. To su, bez nabranja svih nedostataka: oštećenja, ulubljenja, rupe, nedostajuća svirala, ostarele kožne presvlake, duvačke kutije, uništeni držači i pričvršćivači za svirala, istrošeni ventili za sviranje i registre, kao i papirni delovi koje je potrebno zameniti u slučaju vazdušnih tunela, duvačkih kutija, mehova itd. Nedostatak ili odlaganje intervencije bi samo dodatno pogoršali stanje naših voljenih orgulja. Kompletna renovacija je neizbežna kako bismo ih zaštitili za potomstvo. Međutim, njeno očuvanje ne znači samo fizičko održavanje, već i brigu o našim muzičkim tradicijama, verskom i kulturnom nasleđu. Restauracija i očuvanje orgulja je odgovornost naše zajednice, jer je ovaj muzički instrument deo naše kulture. Ona povezuje prošlost i sadašnjost, a istovremeno ostaje otvorena i ka budućnosti. Za sada smo se oprostili od nje, ali ne za zauvek. Sledeće godine, za oko godinu dana, ponovo ćemo je dočekati u našoj crkvi u potpuno rekonstruisanom stanju, kako bi mogla da nastavi da služi vernicima Ade i da svojim glasom predvodi pevanje zajednice na misama, naglasila je kantorka, zatim citirajući Gezu Gardonjija, dodala: „Orgulje imaju krila koja nose pobožne misli ljudi u nebo...”

Zaposleni radionice za izradu orgulja „L’ourge” u Bačkoj Topoli, predvođeni graditeljem orgulja Tiborom Aproom, počeli su sa demontažom orgulja u drugoj nedelji oktobra, koja je potrajala nekoliko dana. Ovaj muzički instrument je potpuno rastavljen na manje i veće delove, a zatim kamionom prevezen u Bačku Topolu, u ovu radionicu za orgulje radi renoviranja.

– Stari pneumatski mehanizam za upravljanje biće uklonjen iz orgulja, pa će instrument dobiti jedan novi i moderniji mehanizam. Unutra ćemo ostaviti orgulje koje je 1956. godine izgradio slovenački graditelj orgulja Franc Jenko, a koje nose serijski broj opus 77, a u kojima se još uvek može naći prethodni instrument, orgulje marke „Angster” koje je proizvela fabrika orgulja u Pečuju. Nažalost, još uvek nismo uspeli da saznamo tačan datum proizvodnje prethodnog instrumenta, jer smo naišli na nekoliko datuma u ​​ovim orguljama. Ovaj instrument je pedesetih godina prošlog veka proširio slovenački orguljar, a mi modernizujemo orgulje koje je on izgradio, objasnio je Tibor Apro tokom demontaže.

– Radovi na renoviranju se izvode tako što sve unutrašnje strukture orgulja, osim spoljašnjeg rama i ormara, nosimo u radionicu. Svaku ćemo pojedinačno pregledati da li se može popraviti i renovirati, ili je potrebno napraviti kopiju originalnog modela. Ispitaćemo koji su elementi možda napravljeni sa nešto manje nego povoljnim rešenjem prilikom proširenja, jer je i takvih nažalost bilo, a zatim ćemo ih stručnije izvesti. Zatim, nakon kompletne i detaljne renovacije, instrument će biti vraćen i ponovo sastavljen. To se očekuje u drugoj polovini sledeće godine, čuli smo od ovog stručnjaka.

Ovaj graditelj orgulja je rekao da su orgulje crkve Svete Trojice u Adi u stanju koje odgovara njihovim godinama, odnosno da nisu ni gore ni bolje od većine orgulja u Vojvodini. Naglasio je da su orgulje na Adi dobile svoj sadašnji izgled pedesetih godina 20. veka.

– Sadašnji polukružni ormar, koji je sad vidljiv, ranije se nalazio u ogradi galerije. Nekada je bio vidljiv odozdo iz crkvenog prostora, nakon što je isečena sredina ograde galerije. Međutim, pedesetih godina prošlog veka, izvađena je iz ograde i praktično postavljena u sredinu orgulja. U prošlosti se moglo proći kroz gornji orman koji je sada vidljiv, jer je u sredini bio otvor. Orgulje su imale dva odvojena ormana, a treći je bio postavljen ispred, u ogradi galerije. Sada su ova tri dela spojena u jedan orman, saznali smo od majstora graditelja orgulja Tibora Aproa.