Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Foto-galeriju sa događaja možete pogledati OVDE.
Nacionalna politika je veliki izazov za svaku vladu Mađarske. To jedino područje u kojem svaka reč nosi teret rizika. Dobru ekonomsku politiku i dobru obrazovnu politiku je teško voditi, ali dobru nacionalnu politiku je još teže sprovoditi zbog mnogih aktera koji su van dometa našeg autoriteta, naveo je mađarski premijer Viktor Orban na plenarnoj sednici Mađarske stalne konferencije („MAERT”) u budimpeštanskom Varkert bazaru u četvrtak. Ovaj događaj je jedan od najvažnijih foruma za dijalog između mađarskih zajednica van granica i unutar matične zemlje, gde se razmatraju zajednička pitanja, aktuelni izazovi i mogućnosti saradnje.
U svom govoru, Viktor Orban je označio rusko-ukrajinski sukob kao najvažniju temu. Kako je rekao, fundamentalno pitanje za mađarsku zajednicu u Karpatskom basenu, kako unutar tako i van granica matične države, jeste šta će biti u Evropi, rat ili mir? Ako ima mira, biće svega, naglasio je Viktor Orban. Prema rečima mađarskog premijera, trenutno se vodi jedan čudan rat, jer je Evropa u ratu prema njegovoj sopstvenoj definiciji. – Evropski lideri govore o rusko-ukrajinskom ratu kao da je to njihov sopstveni rat. Ovaj rat je čudan jer se u glavama Mađara ona povezuje sa borbama, i to sa borbama koje uključuju direktan, fizički sukob, a Evropa danas ne vodi takav rat. Dakle, vojnici iz zemalja Evropske unije nisu stacionirani na teritoriji Ukrajine. Pa ipak, EU sebe vidi kao da je u ratu. To znači da se mi ne borimo, već se neko drugi bori za nas. To se nekada nazivalo proksi ratom, čija je suština bila da onaj ko stoji iza strane koja zapravo vodi rat treba da ostane skriven, kako ne bi morao da prizna da zapravo stoji iza trupa koje se bore na prvoj liniji fronta. To se nazivalo proksi ratom, ali ovaj put se ne radi o tome jer Evropska unija otvoreno priznaje da stojimo iza ukrajinskih trupa koje se bore na prvoj liniji fronta, rekao je mađarski premijer. Viktor Orban je takođe napomenuo da su američki mirovni napori osujećeni otporom Evropljana. Rekao je da bi, da evropski lideri ne čine sve što je moguće da napori predsednika SAD za postizanje mira propadnu, sporazum između Rusije, Ukrajine, Evrope i SAD već bio postignut.
Viktor Orban je naglasio da se treba zahvaliti političarima iz Vojvodine za dobre srpsko-mađarske odnose. – Uzaludno bismo mi gradili stratešku saradnju između Beograda i Budimpešte, ova udaljenost je prevelika. Ovaj most ne bi stajao bez potpore. Ovaj most mora dobiti potporu iz Vojvodine, iz Subotice, i mi je i dobijamo. Treba se zahvaliti predsedniku Pastoru što je nastavio očev posao. Znam da je situacija teška. Ne moram da komentarišem političke događaje u Srbiji, ali verujemo da će trenutni politički pravac u Srbiji iz ove situacije izaći nepromenjen i da će se održati strateški važna srpsko-mađarska saradnja, rekao je premijer Mađarske.
Osvrćući se na odnose sa drugim susednim državama, rekao je da je Ukrajina trenutno konfrontaciono nastrojena prema Mađarskoj, što neizbežno utiče na svakodnevni život mađarske zajednice u Zakarpaskoj oblasti. – Ukrajinci su se duboko integrisali u mađarsku politiku i ekonomiju. Ukrajina je ozbiljna zemlja i uprkos svim teškoćama, mora se shvatiti ozbiljno kada je u pitanju njena sposobnost da nametne svoje interese kao strana sila. Više od deset miliona Ukrajinaca je napustilo svoju zemlju. Oni takođe mogu da izgrade snažne odnose u Mađarskoj, od medija preko politike do ekonomskog života, sa ciljem promene trenutne mađarske suverenističke spoljne politike, naglasio je mađarski premijer u vezi sa Ukrajincima. Viktor Orban je dodao da Ukrajina ima interes da uključi što više evropskih zemalja u rat, što je za nju pitanje opstanka, ali mi moramo da ostanemo pribrani, rekao je mađarski premijer.
U vezi sa odnosima sa Rumunijom, pre svega je pomenuo finansijske izazove Bukurešta i deficit od 9,4 odsto, a zatim je odao priznanje Demokratskom savezu Mađara u Rumuniji što su na sebe preuzeli odgovornost u radu vlade u ovoj napetoj situaciji.
Govoreći o Austriji, govorio je o uravnoteženom radnom odnosu sa bečkom kancelarijom, ali je istovremeno izrazio nadu da će pobednik izbora dobiti priliku da što pre formira vladu – kako se izrazio, bilo bi dobro da se ta praksa i tamo ustali. Što se tiče Hrvatske, izvestio je o jednoj specifičnoj, ali ipak funkcionalnoj saradnji. Ponavljajući element u pregovorima sa hrvatskim premijerom jeste da je mađarska zajednica u Hrvatskoj jedan pouzdan i voljan partner u radu vlade.
Sloveniju je nazvao jednim složenim i teško preglednim političkim terenom. Uveren je da će nakon izbora početkom sledeće godine doći lakša vremena za Mađare u regionu Prekomurja. Podsetio je da je Ljubljana jedina sa kojom do sada nije postignut sporazum o proširenju gasovodne veze, iako bi bilo u fundamentalnom interesu Mađarske da ima jaču povezanost sa italijanskim energetskim tržištem.
Slovački odnos je okarakterisao jednim primerom koji ilustruje dubinu uzajamnog poverenja. Prema njegovim rečima, pre petnaest godina bilo bi nezamislivo da slovački premijer zastupa mađarski stav na samitu EU po potrebi. Međutim, bilateralna saradnja je do sada već toliko uznapredovala da se gradi novi teretni most preko Dunava, pripremaju se zajednički ekonomski programi, a Slovačka se postala treći najvažniji trgovinski partner Mađarske.
Viktor Orban je istakao da je u poslednjih deceniju i po stvoreno tematsko „jezgro”, kao što su podrška porodicama, ekonomija zasnovana na radu i nacionalno jedinstvo, koje će ostati stalna referentna tačka bez obzira na promene vlasti. On veruje da svako ko se dotakne ovih tema na jedan destruktivan način neće osvojiti poverenje birača. Naglasio je da je uveren da institucionalni sistem mađarskih zajednica van granica matične zemlje danas stoji na čvrstim temeljima u finansijskom, političkom i pravnom smislu.
Viktor Orban je takođe govorio o modernim tehnologijama. Predložio je osnivanje jednog vladinog centra znanja koji bi kontinuirano analizirao i procenjivao savremene tehnološke razvoje iz mađarske perspektive, kao što su energetika, robotizacija i veštačka inteligencija. Ohrabrio je organizacije članice konferencije „MÁÉRT”-a da, pored tradicionalnih manjinskih tema, obrate pažnju i na upoznavanje i sistematizaciju tehnologija koje formiraju budućnost.
Na kraju, zahvalio se organizacijama van granica matice na saradnji i podršci tokom proteklih 15 godina, navodeći da će se sledeća konferencija „MÁÉRT” održati nakon izbora u Mađarskoj. – Ništa ne bih želeo više nego da nastavim ovaj započeti posao, zaključio je Viktor Orban svoj govor.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
