Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Andor Kermeci iz Kule spolja izgleda kao prosečan mladić, ali na ulici, u društvu, on je kao i svi ostali. Nemoguće je sa njega pročitati da ga je matematika najviše privlačila u školi, a ni da je mladić koji radi u segedinskom centru za laserska istraživanja jedan od najboljih stručnjaka u toj oblasti u regionu. Samo zato što zna, želi i voli da radi kao istraživač u svojoj profesiji. U svom domu u Kuli, sa velikom naklonošću je govorio o svom detinjstvu, sa nostalgijom u glasu je pričao o početnim teškoćama, kao i o sadašnjosti. O svetu koji prosečan čovek baš i ne poznaje.
− Brojevi me privlače još od detinjstva. Videvši i znajući za moje interesovanje, nastavnik matematike Antal Kanjo i nastavnica fizike Margit Palinko postali su mi inspirativni uzori. Oboje su me stalno motivisali da se orijentišem u pravcu prirodnih nauka. Tada sam još želeo da budem nastavnik matematike ili fizike, kako bih na sličan način mogao da motivišem mlade ljude i pomognem im da razumeju svet koji nas okružuje u svakodnevnom životu. Moji prvi uspesi se takođe mogu povezati sa ovim periodom. Kvalifikovao sam se za republička školska takmičenja, što je za mene bio jedan ogroman uspeh, kao i jedna pozivitna povratna informacija.
Nastavio sam da se školujem u Gimnaziji za talentovane učenike „Boljai”, gde su me nastavnici dodatno ohrabrivali da se bavim prirodnim naukama, pa mi je ovaj svet još više postao bliži. Pored mojih nastavnika, bio sam okružen i jednim veoma inspirativnim okruženjem. Čak su me i moji drugovi iz razreda motivisali da uvek budem sve bolji i bolji. Učestvovali smo na mnogim školskim takmičenjima. Zahvaljujući rezultatima na jednom od takmičenja, kvalifikovao sam se i za međunarodno takmičenje u inovacijama u Londonu. Stav i entuzijazam mog nastavnika fizike Arpada Bordaša prema nauci imali su najveći uticaj na mene. Zahvaljujući tome, nastavio sam da studiram na Fakultetu prirodnih nauka i informatike Univerziteta u Segedinu, smer fizika. Ovde sam završio osnovne studije, a zatim i master studije, i mogu reći da sam nedavno uspešno stekao i diplomu doktora nauka. Tokom godina na doktorskim studijama iskusio sam svu lepotu i izazove istraživačkog posla, pa sam potpuno zavoleo ovaj svet, a i trenutno se bavim ovim kao naučni saradnik u ELI-ALPS centru za laserska istraživanja u Segedinu, gde trenutno i živim, ali često odem i kući u Kulu.
Andor na konferenciji ATTO X sa timom ELI ALPS i dva dobitnika Nobelove nagrade (arhivski snimak Andora Kermecija)
Kada si sebi zacrtao životni put jednog istraživača?
− U Senćanskoj gimnaziji naučio sam kako da pristupim nekom problemu iz naučne perspektive. Prateći ideju nastavnika Gabora Kerešija, moj partner Tamaš Kopas i ja smo razvili jednu novu igračku konzolu. Prvobitno smo je namenili za razonodu, za PC igre, ali nakon što smo konzolu predstavili osobama sa oštećenim sluhom, shvatili smo da ovaj uređaj može imati i društveno važniju i plemenitiju svrhu. Između ostalog, naš projekat je osvojio nagradu na takmičenju saveza za inovacije Mađarske, a imali smo priliku i da predstavimo ovu inovaciju na konferenciji „International Youth Science Forum” u Londonu.
Tokom osnovnih i master studija, moje interesovanje za istraživanje se produbilo. Pod mentorstvom Čabe Vaša, radio sam na modeliranju tehnologije matrica. Cilj je bio da se predvidi očekivani ishod eksperimenata korišćenjem numeričkih simulacija, čime bi se optimizovali procesi. Dobijene rezultate je predstavio moj mentor na konferenciji „COLA 2015” u Kernsu, u Australiji.
Istraživanje tokom doktorata sam sproveo u okviru projekta vezanog za razvoj električnih aviona. Fokus istraživanja bio je na ispitivanju laserski lemljenih veza ćelija unutar baterija. Ispitali smo uticaj različitih laserskih parametara i drugih eksperimentalnih parametara na električnu otpornost, mehaničku čvrstoću i druga svojstva laserski lemljenih veza. Ove rezultate sam takođe potkrepio modeliranjem i uspeo da identifikujem nove dodirne tačke, koje sam opisao u tri različite međunarodne publikacije. Tokom svojih doktorskih studija, radio sam i honorarno u firmi „SoliVac Kft.”, gde sam istraživao tanke filmove formirane na optici. Rezultati postignuti tamo doprineli su osnivanju grupe za izradu tankih filmova u istraživačkom centru ELI-ALPS, a takođe sam aktivno učestvovao u izgradnji velikog uređaja za taloženje tankih filmova ove grupe. Dakle, trenutno radim kao istraživač-asistent u laserskom istraživačkom centru ELI-ALPS u Segedinu. Za dve godine učestvovao sam u 7 kampanjskih merenja, čiji su rezultati objavljeni. Do sada sam prezentovao naše rezultate na nekoliko međunarodnih konferencija: na primer, prošle godine na letnjoj školi u Parizu, na sastanku ELI User Meeting u Pragu, a ove godine na jednoj od najvažnijih konferencija u našoj oblasti, na konferenciji ATTO X, u Lundu, u Švedskoj. Razlozi za zašto istražujem baš u ovim oblastima su se nekako prirodno i postepeno razvijali. Svaki projekat mi je otvarao nova vrata. Svet lasera i optike me je sve više privlačio.
Andor Kermeci na manifestaciji Noć istraživača u istraživačkom institutu ELI ALPS (fotografija Tamaša Tomija)
Pokušajmo da čitaocu približimo razlog svakog istraživanja, kao i pozitivne i negativne strane tog rada.
− Za mene je istraživanje kao jedna duga i uzbudljiva avantura, gde ponekad stojite na vrhu planine, ali uglavnom tumarate u mraku. Svetlija strana ovoga je kada se pojavi neka nova ideja, a merenje potvrdi naše sumnje. To su trenuci kada osećate da razumete malo više o ovom svetu nego ranije. Ovo može biti jedan veoma inspirativni i uzvišeni osećaj, koji kulminira jednom uspešnom publikacijom. Ovi rezultati daju novi podsticaj i potvrdu istraživaču da je na pravom putu.
Poteškoće? Jedan od najvećih izazova je što postoji mnogo neizvesnosti: nije sigurno da će data ideja funkcionisati, da će merenja zaista dati korisne rezultate ili da će rad koji traje mesecima zapravo dovesti do novih spoznaja. Često se dešava da se zaglavite i da nema jasnog odgovora. Stoga, u ovom radu morate biti zaista strpljivi i uporni.
Štaviše, slobodno vreme često padne u drugi plan. Mozak nam praktično nikada ne staje. Konstantno se vrti oko novih ideja, analizira greške ili već planira sledeći eksperiment. Tokom kampanjskih merenja, ponekad radimo u laboratoriji dan i noć sa fokusiranom pažnjom, jer merenje ne može tek tako da se zaustavi. To je izuzetno iscrpljujuće i fizički i mentalno.
Za mene je istraživanje takođe svojevrsni put samospoznaje: uči me kako da održim radoznalost čak i kada dugo nema spektakularnih rezultata. Ali upravo te poteškoće čine zaista vrednim to kada konačno uspete da razumete ili ostvarite nešto.
U toku rada u laboratoriji (arhivski snimak Andora Kermecija)
Gde i u kojoj oblasti si se do sada istakao? Sa kojom oblašću se trenutno baviš?
− Tokom godina, radio sam u nekoliko različitih istraživačkih oblasti. Tokom doktorskih i akademskih studija, našao sam se u oblasti laserske obrade materijala. Tokom mog doktorskog istraživanja, nastali su naučni rezultati na temu laserskog lemljenja i zavarivanja, koje sam objavio u međunarodnim časopisima i prezentovao na nekoliko domaćih i stranih konferencija. Ova istraživanja su doprinela boljem razumevanju tehnologija laserskog spajanja koje se koriste u obradi materijala i bila su mi posebno bliska zbog svog interdisciplinarnog pristupa. Trenutno me fascinira svet ultrakratkih laserskih impulsa, a posebno njihova primena u generisanju visoko harmoničnih talasa u gasnoj fazi, sa čime stvaramo atosekundne svetlosne impulse. Ove impulse koristimo u osnovne istraživačke svrhe – na primer, za istraživanje ultrabrzog kretanja elektrona u različitim materijalima.
Iako iza sebe imaš mnoštvo rezultata, ipak ne staješ. Šta bi voleo još da postigneš?
− Stalno se usavršavam kako bih postao bolji u svojoj istraživačkoj oblasti i obogatio rad svog istraživačkog tima novim idejama i funkcijama. Programiranje je takođe važan deo mog života – trudim se da se i u tome svakodnevno usavršavam. Jedan od mojih snova je da napravim sopstvenu PC igru kao indi programer u slobodno vreme.
Koje žrtve podrazumeva istraživački rad i rad eksperimentima? Koja je tvoja stalna motivacija?
− Ovo su dva pitanja, pa ću kombinovati odgovore. Istraživanje i eksperimentisanje često traju mnogo duže nego što bi se očekivalo. Kampanjska merenja, eksperimentalne postavke ili obrada podataka mogu trajati nedeljama ili mesecima, a čak ni tada nema garancije da će rezultati biti upotrebljivi. Put između „pojave ideje” i „objave publikacije” je često dug, neizvestan i uključuje stalno ponovno planiranje. Ovaj način života zahteva mnogo požrtvovanosti: uobičajeno se radi vikendom ili se vrše merenja do kasno u noć. Česta su odricanja od slobodnih večeri, redovnog odmora, a ponekad čak i vremena provedenog sa porodicom ili prijateljima. Biti istraživač zahteva neku vrstu stalne spremnosti – mozak radi čak i kada ruke ne rade.
Trenutno radim kao istraživački asistent u ELI-ALPS centru za laserska istraživanja u Segedinu. Ovo je svetski poznata institucija specijalizovana za istraživanja ultrakratkim laserskim impulsima. Izabrao sam ovaj centar jer mi je pružio priliku da se pozabavim ovom uzbudljivom temom, za koju sam uveren da može dovesti do mnogih novih otkrića u fizici veoma kratkih fenomena. Pored toga, okružen sam jednim veoma inspirativnim okruženjem, mogu svakodnevno da radim sa odličnim stručnjacima, što me veoma motiviše. Oduvek mi je bilo važno odakle dolazim i da ostanem blizu svoje domovine, Vojvodine, svoje porodice i prijatelja. Ove vrednosti me duboko definišu i trudim se da u slobodno vreme provodim što više vremena sa tim ljudima. Minuti provedeni zajedno me relaksiraju, a istovremeno i formiraju. Bez obzira na to, svestan sam da u naučnom životu čovek mora biti otvoren za mogućnosti koje mogu doneti međunarodno iskustvo, nove perspektive i ideje. Istovremeno, trenutno osećam da u ELI-ALPS centru imam na raspolaganju infrastrukturu i naučnu pozadinu koja je konkurentna na globalnom nivou, gde vidim mogućnost za personalni razvoj na duže staze.
Nyitókép: Andor sa roditeljima na ceremoniji dodele diplome doktora nauka (arhivski snimak Andora Kermecija)
