„Razgovor je neminovnost postojanja“

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Kanjiški susret pisaca, kao i svake godine, počeo je u četvrtak popodne odavanjem počasti kod spomenika u narodnoj bašti podignutim u čast osnivača ove manifestacije. Jedan od najznačajnijih jesenjih događaja u Kanjiži je kada se pisci okupe u poznim danima leta, kako bi obojili i učinili atmosferu ovog grada još plemenitijim uz duboke razgovore i brojne književne poslastice. Nakon polaganja venaca, program prvog dana nastavljen je u malom parku ispred gradske kuće, kod spomenika uparenih statua Konca i Doboa, nakon što su se pisci susrevši se pozdravili, a Tamaš Olah, novi predsednik organizacionog odbora, skrenuo pažnju na važnost razgovora i dijaloga, istovremeno s poštovanjem odajući poštu u znak sećanja na bivše istaknute članove ovog susreta pisaca.

– Janoš Banjai, bivši predsednik organizacionog odbora, stojeći približno na ovom istom mestu, govorio je na tom otvaranju tog nekadašnjeg susreta pisaca pre oko deceniju i po o tome kako pisci od samog početka dolaze u Kanjižu da razgovaraju. Mislim da nije ni moglo biti drugačije. Jer razgovor je neminovnost postojanja. Fundamentalni čin. Razgovarati o književnim stvarima, o našim svakodnevnim životima, o našoj kulturi koju smo nasledili, unapredili i koju ćemo zajedno održavati. Razgovarati o neizvesnostima i izvesnostima. Razgovarati tako da reči daju našim sagovornicima kreativnu municiju još dugo nakon tog razgovora, istakao je predsednik organizacionog odbora, koji je takođe naglasio sledeće:

– Pa ipak: čini se kao da ovaj dijalog nedostaje u našim svakodnevnim životima. Kao da samo bezvremensko vreme praznika pruža priliku za to. Pa ipak, koliko nam je preko potreban razgovor! Razgovor i slušanje. Da odslušamo nekog. Da se priklonimo drugim ljudima. Koliko su nam potrebne naše priče, koje moramo jedni drugima iznova i iznova ispričati, a moramo ih i prenositi dalje da se ne bi zaboravile.

Tekstovi koji čine svakodnevni život, kao i poznate, zajedničke prostore svakodnevnog života lirskim, dramatičnim ili čak romantičnim za nas. Za nas, koji smo još uvek ovde. (...)

Ne mogu da se setim kod koga sam pročitao u moru komemorativnih govora da je, uprkos svim užasima, bilo divno živeti u svetu u kome smo znali da Oto Tolnai neumorno radi u svom pešćanom zamku na Paliću, a Ištvan Domonkoš možda pušta neku džez ploču negde usred šume u Švedskoj. Gotovo mitološke figure koje su nas svojim duhovnim isijavanjem održavale u životu i obasjavale nas. Domonkoš, koji, prema sopstvenom priznanju, decenijama pokušava da uguši poeziju u sebi – dok kraja bezuspešno –, kao i Tolnai, koji je svojim neprestanim istraživanjem uzdigao naše ovdašnje živote i našu zajedničku prošlost do najviših sfera poezije. Uspomene na njih ćemo prvenstveno evocirati na ovogodišnjem susretu pisaca, naveo je, između ostalog, Tamaš Olah u svom govoru.

Venci su takođe položeni kod uparenih statua, a uz pomne poglede Ištvana Konca i Tihamera Doboa, program je nastavljen u umetničkoj galeriji slika, gde je Đeze Bordaš otvorio izložbu organizovanu povodom 150. godina od rođenja Jožefa Pehana. Izložba, koja odaje počast sećanju na ovog slikara i fotografa, prikazala je deo kolekcija Jovana Mandića, kolekcionara umetnina iz Novog Sada, kao i Đezea Bordaša, jednog od pisaca monografije slikara, gledaocima, koji su potom mogli da učestvuju u diskusiji, na kome je Pal Lephaft razgovarao o Pehanovom nasleđu sa Đezeom Bordašem, a Ana Vereš je prenela pisane misli Jovana Mandića.

Na kraju dana, posetioci manifestacije su mogli da pogledaju i odslušaju koncert Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta, pod nazivom „Füttyraktár” (Magacin zviždaja), u Regionalnoj kreativnoj radionici.

Bogat program ovog susreta pisaca nastaviće se i u petak i subotu.

U petak će, između ostalog, zainteresovane čekati književne i sociografske poslastice u biblioteci Kanjiže, Art kafeu, kao i u ulici Nikole Tesle.

Pokrovitelji ove manifestacije su Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i opština Kanjiže.

U Narodnoj bašti, kod spomenika osnivačima ovog književnog susreta, vence su položili Tamaš Olah i Gabor Mesaroš u ime organizacionog odbora, Akoš Hajvert u ime Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Robert Fejstamer, Robert Konja i Ibolja Bičkei u ime opštine Kanjiža, dok su venac Izdavačkog zavoda „Forum” položili Peter Antalović i Janoš Brener, a venac Biblioteke „Jožef Atila” iz Kanjiže položili su Čaba Buš i Ana Vereš.

Kod uparenih statua Konca i Doboa, Tamaš Olah i Ibolja Gruik su položili vence u ime organizacionog komiteta, Akoš Hajvert u ime Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Robert Fejstamer, Robert Konja i Ibolja Bičkei u ime opštine Kanjiža, u ime Izdavačkog zavoda „Forum” Peter Antalović i Janoš Brener, dok su ispred Biblioteke „Jožef Atila” iz Kanjiže Čaba Buš i Ana Vereš odali počast, a Žoka Hernjak je venac položila u ime Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara.