Sa verom, nadom i tradicijom

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Mađari koji žive u Karpatskom basenu i širom sveta danas slave dan osnivača naše države, dan Svetog Ištvana. Vojvođanski Mađari takođe obeležavaju ovaj značajan dan, a već tradicionalno svoju centralnu svečanost, koju organizuje Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, održavaju u Novosadskom pozorištu.

Pored događaja i prateće umetničke produkcije, publika će večeras moći prvi put da pogleda kratki film u kojem, na zahtev Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, poznate ličnosti vojvođanskog porekla, koji rade i stvaraju van granica naše zemlje, podeliće svoje misli o kralju Svetom Ištvanu, kao i o prazniku i njegovom idealu. Ljudi u ovom kratkom filmu su dobili po jednu misao iz opomena Svetog Ištvana princu Svetom Imreu, pa su formulisali svoje misli u vezi sa tim. Film je režirao Friđeš Kovač, a vizuelni prikazi i projektovani video materijali su rad Tamaša K. Kovača. Dramaturška struktura i tekstualni svet su delo Tamaša Olaha. U našem novinskom članku predstavićemo odlomke iz ovog kratkog filma.

Peter Deže (OFM), franjevački monah rođen u Apatinu, koji trenutno služi kao misionar u gradu San Ramon, u Peruu, naglasio je da je Sveti Ištvan bio briljantan u shvatanju istine da se narod ne može spasiti bez Boga, jer će u suprotnom veliki uništiti male.

– Bog mora biti prisutan u mađarskim brakovima i porodicama. Mora biti prisutan u pravosudnom sistemu, u javnim poslovima, na prijemnim ispitima, u lekarskim ordinacijama, u redovima na kasi. Mora biti prisutan u obrazovanju, na univerzitetskim fakultetima, u duhu nastavnika i u srcima predavača, rekao je. Dodao je da nacija budućnosti mora da shvati da pored materijalnih stvari postoji i duhovna dimenzija i da je ona mnogo važnija od novca i prosperiteta.
– Sveti Ištvan je znao da mi Mađari imamo budućnost samo kroz Boga. Samo ako se ugledamo na Boga, ako se oslonimo na njega i definitivno krenemo ka njemu, zaključio je svoje misli ovaj otac misionar.

Ištvan Fujkin, ilustrator, slikar i crtač stripova rođen u Horgošu, preselio se u Kanadu 1997. godine u potrazi za novim umetničkim izazovima. Svoje misli je povezao sa opomenom Svetog Ištvana broj IX o poštovanju molitve:
– Kada zatvorim oči, osećam kao da držim pesak svoje domovine na dlanu. Nežno provlačim prst kroz njega i slušam njegove priče o sećanju na hiljadugodišnje jučerašnje i buduće sutrašnje dane. Sa jednog mesta, izvan granica matične države, i o onima koji se tamo još uvek rađaju kao Mađari, da bi bili Mađari, umetnik je ovako započeo svoje misli.
– Sada sam ovde u zemlji Indijanaca. Gledam svoj otisak stopala u pesku pored jezera, posipam ga crvenom, belom i zelenom bojom kako bi naša zastava i naša nacija bili poznati i poštovani preko Operencijskog mora takođe, kazao je. Svoje misli je zaključio sledećim citatom Svetog Ištvana: „Ako držite štit vere, imate i šlem spasenja.”

Tivadar Kiš, operski pevač rođen u Kikindi i umetnik Budimpeštanskog operetskog pozorišta, citira opomenu Svetog Ištvan broj VIII (Sinovi treba da slede svoje pretke): „Najveći kraljevski ukras, po mom mišljenju, jeste slediti kraljevske pretke, oponašati roditelje. Jer onaj ko prezire ono što su njegovi preci po ocu odredili, ne obraća pažnju ni na božanske zakone.”  Primetio je da sa ovim mislima se primiče ka umetnosti iz svog profesionalnog poziva: Kodalj i Bartok su učvrstili osnovne stubove mađarske muzike, dok more metafora velikana prozne književnosti nas uči o razvoju odnosa između roditelja i deteta.

– Oni su naši pravi preci, naši roditelji. Učitelji prošlosti i budućnosti, po čijim uzorima svi tražimo najbolji put, naveo je Tivadar Kiš.

Beata Verbasi, predsednica i osnivačica Mađarskog pesničkog društva u Engleskoj, poreklom je iz Bačke Topole. Redovno organizuje takmičenja recitatora u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ona se takođe osvrnula na ovu istu opomenu. Naglasila je da joj je ova opomena utoliko važnija jer otkako živi u Ujedinjenom Kraljevstvu, njena želja da sačuva svoj identitet se pojačala.

– Daleko od jezičkog i kulturnog okruženja doma, postalo mi je jasno koliko je nacionalna pripadnost krhka ako je svesno ne negujemo. Moje aktivnosti ovde nisu samo očuvanje tradicije, već i izgradnja identiteta i formiranje zajednice, naglasila je, dodajući da ovim takođe daje primer deci koja žive u dijaspori šta znači biti Mađar, daleko od matice.

Magdolna Ruža, mađarska kantautorka i tekstopisac, dobitnica nagrade „Mate Peter”, rođena u Malom Iđošu, nije se javila iz Budimpešte. Svoju video poruku snimila je u svom rodnom gradu. Naglasila je da se, po njenom mišljenju, sve dešava sa razlogom u životu čoveka, a da ponekad čovek treba da ode negde drugde da bi bolje razumeo sebe i ljude od kojih dolazi.
– Sveti Ištvan je simbol zajedništva, doneo nam je jedinog Boga, veru i nadu. Verujem da je svakom narodu i čoveku potreban ovaj oslonac, počela je svoje misli pevačica. Dodala je da misli da je lepo kada se okupljamo i slavimo one koji su nešto uradili, ali ovaj praznik treba da govori i o tome da i mi moramo svakog dana nešto da uradimo za budućnost.
– Moramo nešto da uradimo za budućnost, za sledeću generaciju, kako bismo mogli da budemo Mađari još dugo vremena. Da na isti način izgovaramo molitvu „Očenaš” i da se na isti način radujemo jedni drugima, zaključila je Magdolna Ruža.

Dr Vilmoš Simon, docent na budimpeštanskom univerzitetu za tehnologiju i ekonomiju i predsednik Društva prijatelja Vojvodine, javio se iz svog rodnog grada, Novog Sada. Rekao je da je to važno pitanje i za današnje ljude, šta nam znači jedna istorijska ličnost, ideja, intelektualni otisak iz perspektive od hiljadu godina. Naglasio je da nije slučajno što se statua Svetog Ištvana nalazi i na oltaru crkve „Imena Marijinog”.

– U današnjoj mađarskoj naciji, u mađarskoj zajednici Vojvodine, ideje koje predstavlja Sveti Ištvan, kraljeve opomene su prisutne. Uprkos bilo kojoj razlici u mišljenju ili neslaganju, možemo se jedni drugima obratiti sa ljubavlju. To je najvažnije nasleđe našeg kralja utemeljitelja i nadam se da ćemo to moći da održimo i u narednih hiljadu godina, naveo je.