Strateški cilj mađarske vlade je članstvo Srbije u EU

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Mađarska zajednica u Vojvodini može računati na podršku mađarske vlade i u 2026. godini. O tome je u intervjuu za naš list govorio Janoš Lazar, ministar građevinarstva i saobraćaja Mađarske, koji je tokom vikenda učestvovao na centralnom događaju Saveza vojvođanskih Mađara na dan Svetog Ištvana na Paliću. Tokom razgovora se dotakao i pitanja pristupanja Srbije EU, parlamentarnih izbora u Mađarskoj koji su zakazani za sledeću godinu, kao i jedne od najvećih investicija u regionu, izgradnje brze železničke pruge na relaciji Budimpešta–Beograd.

Mađarska vlada već 15 godina ujedinjuje i podržava mađarske zajednice u Karpatskom basenu. Da li je, po vašem mišljenju, ovaj sistem podrške održiv u sadašnjem obliku u haotičnoj situaciji koja vlada u svetu?

– Ne samo da je održiv, već se mora povećati i ono što smo zajedno postigli u proteklih 15 godina u ime nacionalnog jedinstva. Da bi se ojačala mađarska zajednica, sve je to lepo dostignuće, ali se mora prevazići. Verujem da bi podrška trebalo da se poveća u 2026. godini i da zajednica treba da se ojača. Dr Balint Pastor i ja smo razgovarali o tome koje nove vrste podrške trebaju i mogu biti otvorene. U Vojvodini je sproveden veoma uspešan program ekonomskog razvoja vredan 500 miliona evra, što je ogromna stvar i zapravo je rezultiralo jednom od najvećih stopa ekonomskog rasta u poslednjih sto godina za Mađare koji žive u manjini u Vojvodini, ali sada moramo da počnemo da razmišljamo o tome kakvu podršku možemo lično da pružimo. Moramo da pronađemo, zajedno sa dr Balintom Pastorom, sredstva da pružimo što veću podršku što većem broju mađarskih porodica u Vojvodini. Savez vojvođanskih Mađara i dr Balint Pastor imaju konkretne ideje za podršku preduzećima, zajednicama i pomoći porodicama i pojedincima.

Jedna od najvećih investicija u regionu je izgradnja brze železničke pruge Budimpešta–Beograd. Njena deonica u Srbiji bi uskoro mogla biti predata na korišćenje. Dokle se stiglo sa njenom izgradnjom u Mađarskoj?

– U Mađarskoj će tehnička primopredaja biti sprovedena u novembru, a od decembra i januara biće dostupna za javnu upotrebu. Mađarske državne železnice planiraju da imaju tri para dnevnih linija između Budimpešte i Beograda, odnosno tri u odlaznom i tri u povratnom pravcu. Garantovaćemo visokokvalitetnu uslugu velikom brzinom, povezujući ove dve prestonice. Železnica je od ogromnog značaja za ekonomiju, jer će većina robe koja stiže u Evropu stizati u Zapadnu Evropu preko ove železničke pruge. Brza železnička pruga Budimpešta–Beograd je simbol našeg cilja da Srbija, uz pomoć Mađarske, uz podršku Mađarske i bezuslovnu saradnju Mađarske, postane članica Evropske unije i da će Srbi, srpska ekonomija i srpski robni saobraćaj ulaziti u Evropu preko nas.

U poslednje vreme mnogi su kritikovali izgradnju brze železničke pruge Budimpešta–Beograd. Šta biste rekli onima koji misle da je ovo investicija koja se nikada neće isplatiti?

– Kada je 19. vek izgrađena zgrada Opere u Budimpešti u 19. veku, mnogi ljudi su je kritikovali. Govorili su da je nepotrebno graditi operu u prestonici, a danas je opera naš nacionalni ponos. Postoje fundamentalni ekonomski interesi u bliskom povezivanju Srbije sa Mađarskom, Vojvodine sa velikom ravnicom: želimo da živimo bolje i dobro u južnom regionu velike ravnice. Vojvodina i županija Čongrad imaju interes da sarađuju i ukinu granice. Na tome smo radili kada smo obnovili železničku prugu Segedin–Subotica uz pomoć i učešće subotičke političke elite. Na tome radimo i kada želimo da povežemo Budimpeštu i Beograd u političkom, društvenom i ekonomskom smislu. Bila bi to velika prilika za Evropsku uniju i Mađarsku kada bi se Srbija pridružila uniji. Srbija ima potencijal za ekonomski rast. Srbi i Mađari su dva vredna naroda, očigledno je da mogu da ostave po strani istorijske nesuglasice i da rade zajedno. Protiv svake investicije mogu se izneti argumenti, kojih se niko neće sećati dan nakon što se investicija završi. Drugo pitanje je što je tragedija u Novom Sadu poljuljala ovaj projekat, pa čak i poverenje nekih ljudi u vladu u Srbiji. Ovo je ogromna tragedija i delimo bol porodica i gubitak koji je Novi Sad pretrpeo, ali ovaj gubitak, ova tragedija, potraga za počiniocima i kažnjavanje počinilaca ne mogu skrajnuti ili staviti u zagradu veličinu i značaj ove investicije. I Srbiji i Mađarskoj je ova investicija bila veoma potrebna, a od nje će imati koristi svi koji žive od svog rada i imaju ekonomski interes.

Tramvajska pruga između Segedina i Hodmezevašarhelja je otvorena 2021. godine. Ovo je donelo poboljšanje životnog standarda stanovnicima Hodmezevašarhelja, jer su žitelji tamo dobili pristup tržištu rada, obrazovnim i kulturnim uslugama sedišta ove županije, a da se ne moraju odseliti iz svog rodnog grada. Možemo li očekivati da će se tramvajska pruga produžiti od Segedina do Subotice?

– Ovo je bio moj stari plan, ovo je bila moja stara želja. Imam dva velika plana, jedan je izgradnja tramvajske linije na relaciji Segedin–Subotica, a drugi je da se sa železničkom prugom od Subotice stigne do Baje, pa da se ponovo poveže ova deonica južne železnice. Ako uz poverenje birača budem imao priliku da nastavim ovaj posao, nastaviću da radim na ovim projektima, to je sigurno.

Neki od ljudi koji žive u pograničnim naseljima zaposle se u Mađarskoj. Većina ovih ljudi bi želela da nastavi da živi u svojoj domovini, pa zbog toga se odlučuju na svakodnevno putovanje na posao. Ovo postavlja pitanje da li bi saradnja između Mađarske i Srbije mogla ubrzati prelazak radnika preko granice?

– Jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila, kineski BYD, sada otvara fabriku automobila u Segedinu. To znači desetine hiljada novih radnih mesta, a desetine hiljada ljudi će se preseliti u Segedin. Apsolutno ne želimo da se Mađari iz Vojvodine odavde isele i presele u Segedin ili županiju Čongrad. U našem je interesu da ostanu u zemlji, kako bi Vojvodina bila njihova domovina. U tom cilju, potrebno je da smanjimo vreme čekanja na granici. Međutim, to ne rešava problem. Mogao bi se pokrenuti direktan voz za putnike i radnike za Segedin ili županiju Čongrad. O tome smo razgovarali sa predsednikom dr Balintom Pastorom, pa vidim dobru mogućnost za ostvarivanje ovoga. Dakle, otvaranje fabrike BYD pruža mogućnost za uspostavljanje direktne linije na železničkoj pruzi Segedin–Subotica koja bi smanjila vreme putovanja, a učinila putovanje i svakodnevni prelazak granice podnošljivijim.

Pristupanje Srbije EU je u poslednje vreme znatno usporeno. Kako Mađarska može pomoći pri ovom procesu?

– Strateški cilj mađarske vlade je članstvo Srbije u EU. Nećemo popuštati u tome. Evropska unija već decenijama zavrće zglobove Beograda, Srbije i vojvođanskih Mađara zajedno. Naš stav je da su sada sledeći na redu vojvođanski Mađari, Srbi i Srbija.

Sledeće godine u Mađarskoj će se održati parlamentarni izbori, a mi, Mađari koji živimo van granica matične države, takođe možemo učestvovati na njima. Šta je ulog ovih izbora za Mađare koji žive van granica matične države, kao i za one sa dvojnim državljanstvom koji žive u inostranstvu? Kakvu poruku biste poslali biračima ovde?

– Svako treba da izađe na glasanje i neka odluči prema svojoj najboljoj savesti i uverenju. Verujem da smo od 2010. godine postigli neviđeni zajednički uspeh i dokazali da Mađari van granica matične države uvek mogu da računaju na nas, članove Fidesa, pri svim okolnostima, i u dobru i zlu.