Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nakon završetka srednje škole, vredi se odlučiti za nastavak studiranja na fakultetu ili na visokoj strukovnoj školi u Vojvodini/Srbiji. Znamo da je zbog blokada i protesta visoko obrazovanje trenutno u veoma komplikovanom i haotičnom stanju, ali verujemo da će se situacija poboljšati. U narednim nedeljama, naši sagovornici u našem novinskom serijalu govoriće o karijernim odlukama, prednostima studiranja u domovini, poteškoćama sa srpskim jezikom, kao i o prevazilaženju njih. Govoriće o prednostima postojanja Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu, o sigurnosti koju pružaju studentske stipendije za sadašnje i buduće studente koji studiraju u Vojvodini, kao i o činjenici da je učenje jezika većinskog naroda, kontakti koji se stiču, kao i raznolikost kvalitetnih slobodnih aktivnosti, sve prilike koje vredi iskoristiti. I da vredi ozbiljno razmisliti o nastavku školovanja u domovini.
NISAM BEŽAO OD POTEŠKOĆA
Geza Šalamon: Kao pripadnici manjine, uvek imamo osećaj da moramo da se dokažemo malo više
– Ostati u Srbiji, nastaviti školovanje ovde i pronaći posao nije bio lak poduhvat, ali nisam se pokajao, kaže Geza Šalamon, diplomirani geograf koji je diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i direktor je osnovne škole u Skorenovcu sa bogatim nastavničkim iskustvom.
– Kada se na kraju studiranja suočite sa odlukom, muče vas mnoga pitanja i nedoumice. I ja sam mnogo razmišljao o tome da li da ostanem ili da okušam sreću negde drugde. Na kraju sam odlučio da ostanem, iz više razloga. S jedne strane, moja domovina, sredina u kojoj sam odrastao, jezičko i kulturno okruženje bili su mi važni, što ipak znači živeti kao pripadnik manjinskog naroda, ali i mesto gde možeš naći oslonac.
Nastaviti školovanje nije bilo lako, jer kao pripadnici manjine, uvek imamo osećaj da moramo da se dokažemo malo više, ali istovremeno i ovde postoje mogućnosti, ako ste odlučni i uporni. Moji počeci na tržištu rada su možda bili najteži. Često sam doživljavao da znanje ili marljivost nisu dovoljni, potrebna je i sreća. Ali na kraju sam pronašao svoje mesto, pa mogu reći da sam zahvaljujući sopstvenoj istrajnosti, podršci porodice i činjenici da sam ostao u svojoj zajednici ovde, uspeo da se snađem, naglasio je naš sagovornik, koji je svoja iskustva sumirao na sledeći način:
– Ne idealizujem situaciju, život u manjini je uvek pun izazova. Ali postoji i nešto posebno u vezi s tim: naučite da se prilagodite, istrajete i cenite zajednicu, jezik i tradiciju. Verujem da je sve što sam ovde postigao delimično posledica činjenice da nisam bežao od poteškoća, već sam pokušao da se ovde snađem. Generalno, mogu reći sledeće: ostanak ovde nije uvek bio najlakši put, ali je bio ispravan put za mene, rekao je Geza Šalamon.
STVARANJE VREDNOSTI U DOMOVINU
Sebastian Stantić: Primena znanja u domovini je za mene misija, a ne kompromis
– Već tokom srednjoškolskih godina postalo mi je jasno da želim da radim u oblasti međunarodnih odnosa i razmišljao sam o studiranju na stranom nastavnom jeziku. Prava dilema nije bila da li da nastavim školovanje u inostranstvu ili u zemlji, već da li da izaberem smer na srpskom ili engleskom jeziku. Na kraju sam se odlučio za program na srpskom jeziku, jer sam smatrao da mi je stručni vokabular pouzdaniji na ovom jeziku, ali istovremeno nisam zanemario engleski: redovno sam učestvovao u međunarodnim praksama, kao što su BIMUN i simulacije UN-a, priseća se pozadine svoje odluke Sebastian Stantić iz Sente, koji je takođe otkrio šta ga je motivisalo da ostane u domovini.
– Bliskost porodice, veze sa mađarskom zajednicom u Vojvodini i želja da stečeno znanje primenim lokalno odigrali su veliku ulogu u mojoj odluci. Između 2010. i 2014. godine studirao sam međunarodnu politiku na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a zatim sam završio master studije iz oblasti javnih politika, javne uprave i lokalne samouprave. Fokus mog istraživanja bio je anglosaksonski model javne administracije pod nazivom „New Public Management”, koji ispituje kako se metode za povećanje efikasnosti iz privatnog sektora – poput benčmarkinga ili fokusa na potrošača – mogu primeniti u javnom sektoru, objasnio je.
– Tokom svojih osnovnih studija, pokušao sam da pronađem i posao: išao sam na intervju za posao u ambasadu Mađarske u Beogradu, kao i u jednu firmu za pisanje projekata, ali zaposlenje sa punim radnim vremenom nije bilo kompatibilno sa obavezama na fakultetu. Zato sam se više fokusirao na stručne prakse i konferencije, gde smo modelirali realne diplomatske i javno-upravne situacije.
Ovo mi je mnogo pomoglo da se kasnije samouverenije snalazim u sistemu javne administracije, naglasio je naš sagovornik.
– Nakon diplomiranja, pet godina sam radio u prehrambenoj kompaniji, gde sam se bavio pisanjem konkursa i optimizacijom procesa. Paralelno sa tim, od 2016. godine, postao sam sve aktivniji pri donošenju odluka na lokalnom nivou kao član skupštine opštine Sente. U mandatu 2020–2024. godine radio sam kao privredni savetnik, a svoj drugi mandat sam započeo 2024. godine. Javni sektor se tako organski nadogradio na moje korporativno iskustvo, a i dalje smatram važnim da perspektivu koju sam stekao u privatnom sektoru uključim u svoj rad u opštini, naglasio je Sebastian Stantić.
– Trenutno radim u opštinskoj upravi Sente, gde moji zadaci uključuju rad na osnaživanju lokalnih preduzetnika, pripremu strateških investicija i razvoj turizma. Tokom svog rada često se susrećem sa mentalitetom „rešićemo to sutra”, kao i sa generacijskim razlikama – bilo da je u pitanju tempo rada ili odnos prema tehnologiji. Uprkos svemu tome, verujem da jedan motivisan, dobro organizovan tim može premostiti ove razlike i postići konkretne rezultate za zajednicu.
Verujem da smisao ostanka u domovini leži u preuzimanju odgovornosti: u stavljanju našeg znanja i iskustva u službu sopstvene zajednice. Savetujem svakome ko se danas suočava sa sličnom odlukom da odmeri svoje mogućnosti, ali da ne zaboravi da je i glas iz srca barem jednako važan kao što su i profesionalni razlozi. Odluka da se ostane u domovini nije odricanje, već jedan svestan čin posvećenosti prema stvaranju vrednosti, zaključio je Sebastian Stantić.
Nyitókép: Geza Šalamon i Sebastian Stantić
