Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Ima nešto posebno u tome što 569 godina nakon pobede kod Beograda, ne podsećaju nas samo stranice istorijskih knjiga na ovu veoma važnu bitku i pobedu u našim životima. A ima nešto posebno i u tome, što ne obeležavaju samo Mađari i Srbi ovaj zajednički herojski čin. Na kraju krajeva, sećaju ga se narodi Centralne Evrope i Balkana, ali ga se seća i Evropa, naglasio je Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Beogradu, u ponedeljak u Zemunu, kod spomenika Janošu Hunjadiju na obali Dunava, na godišnjicu opsade Beograda.
Jožef Mađar je naglasio da su, dok su zvona prvi put zvonila za molitvu 1456. godine, pre bitke, posle herojske borbe koja je trajala do 22. jula, zvona za molitvu postala zvona zahvalnosti.
– Mi Mađari i Srbi ne možemo biti odgovorni za to koje vrednosti predstavlja današnja Evropa, današnja Evropska unija, na šta je ponosna i koje tradicije neguje i kojima odaje počast sa poštovanjem. Međutim, mi smo odgovorni za očuvanje našeg zajedničkog nasleđa, istakao je ambasador, a zatim je rekao i da se sećanje na bitku čuva na tri lokacije: u Beogradskoj tvrđavi se nalazi spomen-kamen, koji odražava poštovanje prema hrišćanskim vojskama koje su se borile da odbrane tvrđavu. U Zemunu možemo stati ispred statue Janoša Hunjadija. – A postoji i treće mesto koje još nismo dovoljno otkrili, a to je ovde iza nas na ovom brdu, koje danas zovemo brdo Gardoš, ili Gardoš kula, gde je Hunjadi umro početkom avgusta od epidemije koja je opustošila zemlju posle bitke – dodao je.
Prema rečima ambasadora, po pitanju zajedničkih vrednosti, Mađari i Srbi nisu u lošem položaju. Kao što su udružili snage da proteraju i vrate Turke, tako su udružili snage i danas, jer održavaju odlične političke odnose.
– Malo je naroda u Evropi danas koji toliko poštuju svoje parče nacionalnog korpusa koji živi u drugoj zemlji kao mi: Mađari i Srbi. Zato možemo reći da, da, možemo biti ponosni na ovo. Možemo biti ponosni što je Savez vojvođanskih Mađara deo ove koalicije. Ne samo u centralnoj vladi u Beogradu, već i u pokrajinskoj vladi i pokrajinskoj skupštini, kao i u brojnim gradskim i lokalnim opštinama širom Vojvodine, rekao je Jožef Mađar, a zatim dodao:
– Takođe, jedni drugima posvećujemo pažnju i u oblasti energetske bezbednosti. Naši ekonomski odnosi su odlični, jer smo bili možda četvrti, a sada peti najvažniji spoljnotrgovinski partneri jedni drugima. Takođe posvećujemo pažnju i našoj kulturnoj baštini, naglasio je.
– Želim svima da preuzmu ovu odgovornost na svom mestu, u okviru svojih aktivnosti, jer je od ogromnog značaja i neverovatno velike vrednosti da mi Mađari i Srbi kroz ova sećanja čuvamo svoj identitet, jezik i kulturu, zaključio je ambasador svoj prigodni govor.
Komemoraciju, koja je održana u utorak u podne, kada je zvono zazvonilo, organizovala je beogradska gradska organizacija Saveza vojvođanskih Mađara. Venci su položeni na spomenik Janošu Hunjadiju, junaku opsade Beograda, sa strane mađarskog ambasadora u Beogradu, Jožefa Mađara, predstavnika Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i ministarstva rada takođe, kao i zajedno sa predstavnicima poddunavskih čuvara tradicije Honveda, sedmog husarskog puka i reda vitezova.
– Jednom prilikom, kada sam govorio o srpsko-mađarskom prijateljstvu, Ištvan Pastor, naš pokojni predsednik, istakao je da se nikada ne može dovoljno govoriti o stvarima koje spajaju dva naroda. Moramo isticati stvari koje su zajedničke i koje nas spajaju i koje unapređuju naše prijateljstvo. Dakle, počev od 2020. godine, samo godinu dana nakon otkrivanja prelepe statue generala u Zemunu, svake godine polaganjem venaca obeležavamo možda najvažniji datum u zajedničkoj istoriji dva naroda, istakao je Nebojša Marjanović, predsednik gradske organizacije SVM-a u Beogradu.
Nikola Vukelić, državni sekretar u ministarstvu rada i zapošljavanja, istakao je da, prema rečima jednog srpskog pesnika, srpski narod ima tako bogatu istoriju da bi trebalo ne samo da je zapisuje, već i da je opeva. Sibinjanin Janko je takođe deo ove bogate istorije. Prema njegovim rečima, činjenica da ga svi: i Srbi, i Mađari i Rumuni, vide kao svog heroja pokazuje da je on značajna istorijska ličnost ovde na Balkanu, što je jedan mali prostor gde živi mnogo različitih naroda. Kako je rekao, situacija između srpskog i mađarskog naroda nije uvek bila idealna, bilo je i ne baš lepih trenutaka u istoriji, ali Janoš Hunjadi, ili Sibinjanin Janko je ličnost koja povezuje ova dva naroda.
Publika je imala priliku da čuje istorijski pregled života Janoša Hunjadija, njegovog herojstva i činjenice da ga mnogi ljudi danas smatraju svojim herojem. Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, takođe je skrenuo pažnju medija na činjenicu da je on bio jedan od najvažnijih vojnih genija 15. veka, s jedne strane, bio je gubernator Kraljevine Mađarske, a s druge strane, zapravo je bio heroj mađarske nacionalne istorije. Naglasio je da je u mladosti naučio borbene tehnike, a i modernu taktiku italijanskih plaćeničkih vojski, pa je to spojio sa mađarskim vojnim tradicijama, i oslanjajući se na to, pobedio je prodiruće Osmanlije kod Nađsebena 1442. godine. Svojom vojnom strategijom, taktikom i borbenim aktivnostima, bez obzira na to koliko je veliki udarac pretrpeo, bio je u stanju da reorganizuje svoju vojsku i predvodi svoje vojnike, tako da je bio izuzetna vojna i politička ličnost.
– Iako je izgubio ozbiljnu bitku kod Varne 1444. godine, u kojoj je poginuo i mađarski kralj Ulaslo Jagelo, a 1448. godine nije uspeo da pobedi Turke u drugom boju na Kosovu, čak je i zapravo, osvajanjem Carigrada 1453. godine, Osmansko carstvo dobilo novu prestonicu i postalo svetsko carstvo, ipak je trijumfovao kod Beograda 1456. godine – rekao je, pa dodao: – Janoš Hunjadi je organizovao branioce tvrđave, odoleo opsadnicima Mehmeda II Osvajača, pa je praktično prepoznavši priliku u bici, uz vođstvo krstaša Janoša Kapistrana, ne samo zaustavio, već je naneo Osmanlijama ozbiljan poraz od svetski istorijskog značaja, naveo je.
Nyitókép: (fotografija Hajnalke Mikloš)
