Znanje u domovini – oni koji nisu otišli

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Nakon završetka srednje škole, vredi se odlučiti za nastavak studiranja na fakultetu ili na visokoj strukovnoj školi u Vojvodini/Srbiji. Znamo da je zbog blokada i protesta visoko obrazovanje trenutno u veoma komplikovanom i haotičnom stanju, ali verujemo da će se situacija poboljšati. U narednim nedeljama, naši sagovornici u našem novinskom serijalu govoriće o karijernim odlukama, prednostima studiranja u domovini, poteškoćama sa srpskim jezikom, kao i o prevazilaženju njih. Govoriće o prednostima postojanja Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu, o sigurnosti koju pružaju studentske stipendije za sadašnje i buduće studente koji studiraju u Vojvodini, kao i o činjenici da je učenje jezika većinskog naroda, kontakti koji se stiču, kao i raznolikost kvalitetnih slobodnih aktivnosti, sve prilike koje vredi iskoristiti. I da vredi ozbiljno razmisliti o nastavku školovanja u domovini.

DA, POSTOJI ŠANSA DA BUDETE SREĆNI OVDE
Tamaš Kanižai: Visoko obrazovanje vas priprema ne samo za vaš poziv, već i za druge oblasti života

Tamaš Kanižai je rođen 1987. godine i završio je osnovnu i srednju školu u Somboru. Stekao je master diplomu elektrotehnike na Univerzitetu u Novom Sadu. Trenutno radi kao nastavnik u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru, a bavi se i programiranjem. Kako je rekao, sve što sada radi duguje onome što je naučio na fakultetu. Znanje i iskustvo koje je tamo stekao i danas određuju njegov rad i svakodnevni život.

– Izabrao sam Srbiju za nastavak studiranja jer sam ovde zamišljao svoju budućnost. Ovde žive moja porodica i prijatelji, i ovo je mesto koje smatram svojim domom. Sve što mi je važno povezano je sa ovim mestom, pa je bilo prirodno da želim da nastavim da studiram ovde. Na početku, jedan od najvećih izazova bio je preseljenje u drugi grad. Nova sredina, način života i običaji, sve mi je bilo novo. Nisam ih video kao probleme već kao prilike, pa su na kraju te promene pretvorile u pozitivna iskustva. Srpski jezik nije mi predstavljao problem, jer sam srednju školu već pohađao na državnom jeziku, tako da sam na univerzitet stigao sa adekvatnim jezičkim znanjem. Ali ako nekome ovo ne ide baš dobro, može biti siguran da će profesori i kolege studenti biti od pomoći. Jezik se može brzo naučiti, tako da to nije prepreka, naglasio je naš sagovornik, koji smatra da su fakulteti Univerziteta u Novom Sadu jedne od najboljih visokoškolskih ustanova u zemlji.

– Profesionalno, mnogo mi je značilo: mogao sam da radim sa odličnim predavačima i stručnjacima, koji su mi mnogo pomogli u mom razvoju. Stekao sam znanje koje mogu svakodnevno da koristim u svom radu. Ljudski sam takođe mnogo dobio: samostalnost, nove prijatelje i vredna iskustva. Univerzitet vas priprema ne samo za profesionalni život, već i za druge oblasti života. Samouvereno podstičem mlade ljude da ostanu i studiraju u svojoj domovini. Tu imaju svoj dom, svoju porodicu, svoje prijatelje. To znači ogromnu podršku i sigurnost. Pored toga, na Univerzitetu u Novom Sadu predaju odlični predavači i zaista postoje prilike u svom mestu za napredak, pronalaženje posla, kao i za izgradnju jedne uspešne karijere, naglasio je Tamaš Kanižai.

SA POSVEĆENOŠĆU I MARLJIVOŠĆU
Atila Savai: Univerzitet je stvoren za ljude, a ako je neko spreman da uloži vreme i energiju u učenje, može da prevaziđe prepreke i na srpskom jeziku

Dr Atila Savai je iz Čantavira, stručni referent za finansije Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, završio je studije na Ekonomskom fakultetu u Subotici, smer finansije, bankarstvo i osiguranje. Nakon završetka srednje ekonomske škole, bilo mu je jasno da želi da nastavi da studira ovde u Vojvodini.

– Bio je to srećan tajming, jer je program stipendiranja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine pokrenut 2011. godine. Ova finansijska podrška mi je pružila značajnu pomoć tokom mojih univerzitetskih godina. U prvoj godini na fakultetu, još smo polagali ispite na mađarskom, ali od druge godine, sva nastava i ispiti su se održavali na srpskom jeziku. Zaista sam se izmučio, a bilo je i teških trenutaka kada sam osećao da više ne mogu da nastavim. U takvim trenucima, podrška moje porodice i bliskost mojih mađarskih kolega studenata mnogo su mi pomogli. Uzgred, studenti i nastavnici kojima je srpski maternji su me takođe prihvatali i podržavali, što je takođe doprinelo mom uspehu. Iako sam državni jezik govorio na osnovnom nivou, terminološki jezik mi je predstavljao izazov. Potrebno je bilo mnogo više energije i vremena da ga savladam nego da sam ga učio na maternjem jeziku, ali nisam odustao. Svesno sam razvijao svoje jezičke veštine: kreirao sam sopstvene rečnike, koristio onlajn prevodilačke alate i postepeno postajao sve samouvereniji. Trebalo mi je dve do tri godine dok sam stigao do toga da učim sa razumevanjem. Tokom master studija, srpski jezik više nije bio problem, pa su se i moji akademski rezultati poboljšali. Na podsticaj mog mentora, prijavio sam se za doktorske studije, na koji sam primljen na državni budžet. Moja tema istraživanja bilo je islamsko osiguranje, što je i predmet moje disertacije – uglavnom zasnovane na engleskim i delimično arapskim izvorima, napisane na srpskom jeziku. Trogodišnje doktorske studije sam završio za tri godine. Naišao sam na mnoge prepreke tokom studiranja, ali osećam da su sve bile savladive, uz posvećenost i marljivost, čuli smo od Atile Savaija, koji radi kao stručni referent za finansije u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine od 2017. godine.

– Ovo je profesionalna karijera koja traje više od osam godina, a koja je utemeljena na mom studiranju. Univerzitet je stvoren za ljude, a ako je neko spreman da uloži vreme i energiju u učenje, ako je otvoren i ima želju za to, može da prevaziđe prepreke i na srpskom jeziku. Ako nešto ne uspe prvi put, nije nikakav problem, možete pokušati ponovo. I ja sam imao ispite na kojima sam pao, ali sam uvek mislio na to da ću uspeti sledeći put. Glavno je da ne odustanete. Ako sam ja mogao da prođem ovim putem, mogu i drugi. Mogu samo da ohrabrim sve da uče što je više moguće i da se ne plaše da će im fakultet biti prevelik zalogaj, zaključio je naš sagovornik.