Šta će biti sa sojom?

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Zahvaljujući obilnim prolećnim padavinama, atar u Južnom Banatu takođe lepo izgleda. U Jermenovcima su pšenica, ozimi ječam i uljana repica u dobrom stanju, kukuruz je niknuo, soja je posejana, a ostalo je samo da se poseje suncokret. U toku je prskanje pšenice jer su se pojavili puževi golaći. Jedan od problema je što je u žitnici ostalo više od stotinu vagona prošlogodišnje soje. Uskoro će početi žetva uljane repice i pšenice, a u žitnicama je potreban prostor za novi rod.

Ove godine, više od polovine od 2.200-2.300 hektara na području Jermenovačkog atara bilo je zasejano sojom, koja se pokazala kao najisplativija kultura u zbijenom zemljištu, koja ima svojstvo da duže zadržava vlagu.

– Posejana soja već dobro napreduje, prskanje sa tla je bilo uspešno, pa je ova biljka za sada u dobrom stanju. Jedini problem je što ne možemo da prodamo prošlogodišnji rod soje. Nema kupaca za to, ili ne žele da ga kupe po ceni po kojoj mi želimo da ga prodamo. Soja može da odstoji, ali problem je što neće biti mesta u žitnici. Pored toga, mnogi ratari već pate od nedostatka novca, pa žele da prodaju svoje useve. To nije do nas, već do države, jer smo dobili informacije da je mnogo soje uvezeno iz inostranstva, čuli smo od poljoprivrednika Ervina Đarmatija.

Kada je takmičenje za najlepše imanje u Mađarskoj 2022. godine prošireno na područja van granice matice, prema oceni žirija, porodica Biro iz Jermenovaca imala je najlepše imanje u Vojvodini.

– Nekada smo setvu počinjali sa suncokretom, zatim je sledio kukuruz, a na kraju soja. Zbog novih evropskih zakona koji zabranjuju upotrebu aktivnih sredstava za tretman semena, suncokret se seje poslednji. Štetočine izazivaju veliki problem i jedino možemo da se molimo da će rod da nikne, rekao je Čaba Biro.

Pšenici su koristile obilne padavine, ali su se pojavile štetočine, pa je prskanje bilo neophodno.

– Puževi golaći mogu da izazovu veliku štetu jer isisavaju vlagu iz pšenice. Struktura useva se malo promenila u Jermenovačkom ataru. Do sada je soja bila dominantna kultura, čineći oko sedamdeset do osamdeset procenata strukture useva, ali pošto su gusenice prošle godine napravile veliku štetu, posejali smo više žitarica. Drugi veliki problem ovde je suša, žalio se Robert Moric, poljoprivrednik iz Jermenovaca.

Najmlađi poljoprivrednik u Jermenovcima, ali verovatno i u celom Banatu, je 15-godišnji Aron Pinter. Nakon što je izgubio oca, prepodne pohađa srednju školu u Vršcu, a popodne obrađuje 50 hektara zemlje. Gaji kukuruz, soju i pšenicu. U međuvremenu, on takođe vredno radi u porodičnoj klanici. Zavoleo je poljoprivredni rad sa deset godina.

– I ono što ne znam, moram da znam. Ali imam sreće što imam rođake i dobre prijatelje koji mi mnogo pomažu. Nikada nisam razmišljao da sve ovo ostavim ovde i preselim se u neki grad ili inostranstvo. Volim seoski život, kaže Aron Pinter.

Jermenovci su poznati po tome što je 1952. godine, prvi put u Vojvodini, pronađena nafta na obodu sela. Bunari su presušili i mnogi ljudi su se ponovo počeli baviti poljoprivredom. Oko pet stotina stanovnika, uglavnom Mađara, živi od poljoprivrede.