2024. június 13., csütörtök

Za ravnomerniji razvoj lokalnih samouprava

Emeše Lalić Urban: Budućnost je drugačija sa novim, mnogo prohodnijim, sa infrastrukturom odgovarajuće povezanim graničnim prelazima za putnički i teretni saobraćaj

Emeše Lalić Urban je po treći put izabrana za državnog sekretara, a diplomu je stekla na katedri za građevinarstvo Građevinskog fakulteta u Subotici, koji pripada Univerzitetu u Novom Sadu. Dužnosti koordinatora obavljala je u opštini Kovačica, a kao građevinski inspektor je radila do kraja 2020. godine. Od decembra 2020. do novembra 2022. godine, na predlog Saveza vojvođanskih Mađara, obavlja dužnost državnog sekretara ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gde se, između ostalog, bavi pitanjima građevinarstva i infrastrukture od značaja za mađarsku zajednicu. u Vojvodini, kao što je obilaznica Subotice, proširivanje Y-kraka u autoput, proširenje i renoviranje graničnog prelaza Horgoš na autoputu, razvoj graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, železnička pruga Subotica–Segedin i renoviranje lokalnih i javnih puteva.

Iako vam je ovo treći mandat, oni obuhvataju samo 4 godine, ali za to vreme realizovano je mnogo važnih projekata, ovde pre svega mislim na izgradnju železničkih pruga Subotica-Segedin i Beograd–Budimpešta. Kada možemo da uđemo u prvi voz iz Subotice za Beograd?

– Zahvalna sam dr Balintu Pastoru, što mi je dao poverenje i priliku da dalje pomažem našoj zajednici. To je velika čast i velika odgovornost. U poslednje 3,5 godine završavaju se/završili su se ti nacionalni projekti za koje se može reći da su pokrenuli obnovu železnice u Srbiji. Mnogi možda i ne znaju da je Ištvan Pastor inicirao obnovu brze pruge Beograd–Budimpešta, koja je bila prethodnica obnove alternativne pruge Subotica–Segedin. Ova linija je već dugo bila planirana i uvrštena je u budžet republike. Putnički saobraćaj počeo je u novembru prošle godine i od tada redovno saobraća 5 vozova svakog dana. U martu 2022. godine počeo je putnički saobraćaj na renoviranoj brzoj pruzi Beograd–Novi Sad, samo smo se nadali da je investicija opravdana i da će putnici ponovo dati prioritet ekološki prihvatljivijem javnom prevozu na ovoj relaciji. U prvoj godini koristilo ga je 5 miliona ljudi. Saobraćaće se brzinom od 200 km/h i na srpskoj deonici preostalih 109 km duge relacije Novi Sad–Subotica–državna granica. Početkom 2025. godine već ćemo moći putovati iz Subotice za Novi Sad ili Beograd. Na kvalitet života u velikoj meri utiče i obnova lokalnih puteva. Težimo ravnomernom razvoju regiona, već su obnovljeni putevi Bezdan–Bački Breg, Bačka Topola–Bajmok, Sombor–Subotica, Jazovo–Ostojićevo.

Na srpsko-mađarskoj granici je takođe preduzeto niz mera radi lakšeg prelaska granice. Koje aktivnosti SVM očekuje u ovoj oblasti u narednom mandatu?

– Nastavljamo sa naporima da granica između Srbije i Mađarske bude propusnija, da se vreme čekanja i procedura prelaska granice skrati, i za putnički i za teretni saobraćaj. Tome pomažemo ne samo razvojem ranije pomenutog autoputa Horgoš–Reske i otvaranjem graničnog prelaza Horgoš–Reske 2 sa radnim vremenom od 5 do 23 sata, već i nastavkom povećanja broja graničnih prelaza, a zalažemo se za produženje sadašnjeg radnog vremena od 7 do 19 časova tzv. „malih granica“, jer za to postoji potreba. Kelebija–Tompa 2 granični prelaz zamišljamo kao potpuno novi, prohodniji, zajednički granični prelaz, koji prihvata i putnički i teretni saobraćaj, i koji je na odgovarajući način infrastrukturno povezan, čija uloga, zajedno sa Bački Breg–Hercegsanto i novim Horgoš–Reske 3 graničnim prelazima, će omogućiti jednu sasvim drugačiju budućnost.

Predstojeći period će takođe predstavljati mnoge izazove za vaše ministarstvo. Koji projekti izgradnje se mogu očekivati u bliskoj budućnosti?

– U Vojvodini je počela realizacija mnogih projekata. Primeri uključuju autoput „Osmeh Vojvodine”, autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kao i dva mosta koja se grade u Novom Sadu. Ova poslednja će u velikoj meri rasteretiti gradske saobraćajnice od saobraćajnih gužvi koje su stalni problem. U svoje prioritete uvrstili smo i projekte na koje su nam meštani ukazali, i koji pomažu da vojvođanska mađarska zajednica napreduje.

Rečni saobraćaj je takođe sve više naglašen u srpsko-mađarskim sporazumima. U kojoj su fazi aktivnosti, razvoj i administrativne procedure koje se tiču plovnosti Tise?

– Izgradnjom nove brodske prevodnice umnogome će biti poboljšana plovnost Tise. Kao međunarodna reka, Tisa je nedovoljno iskorišćena u pogledu transporta robe i putnika. Stvaranje pravih uslova će dovesti do razvoja i prosperiteta regiona u njegovoj aglomeraciji.

Dr Balint Pastor ističe ravnomeran razvoj lokalnih samouprava, u kojima asfaltiranje puteva i katastarski postupci igraju veliku ulogu. Kakve razvojne investicije će podržavati ministarstvo, ako znamo da i premijer ističe ravnomerna ulaganja u lokalne samouprave?

– Ravnomeran razvoj, za koji se zalaže gospodin predsednik, odnosi se i na infrastrukturne investicije. Radimo na tome da se putne, železničke i druge infrastrukturne razvojne investicije, kao i vodovodne mreže, kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, grade jedinstveno, uz ravnomernije učešće lokalnih samouprava.