Znanje u domovini – oni koji nisu otišli

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Nakon završetka srednje škole, vredi se odlučiti za nastavak studiranja na fakultetu ili na visokoj strukovnoj školi u Vojvodini/Srbiji. Znamo da je zbog blokada i protesta visoko obrazovanje trenutno u veoma komplikovanom i haotičnom stanju, ali verujemo da će se situacija poboljšati. U narednim nedeljama, naši sagovornici u našem novinskom serijalu govoriće o karijernim odlukama, prednostima studiranja u domovini, poteškoćama sa srpskim jezikom, kao i o prevazilaženju njih. Razgovaraće o prednostima postojanja Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu, o sigurnosti koju pružaju studentske stipendije za sadašnje i buduće studente koji studiraju u Vojvodini, kao i o činjenici da je učenje jezika većinskog naroda, umrežavanje koje se gradi, kao i raznolikost kvalitetnih slobodnih aktivnosti prilike koje vredi iskoristiti. I da vredi ozbiljno razmisliti o nastavku studiranja u domovini.

UČENJE PORED POSLA

Čila Goli veruje da su i uspesi i poteškoće koje je iskusila tokom školovanja deo njenog ličnog razvoja

Čila Goli, zamenica gradonačelnika grada Subotice, diplomirala je ekonomiju na subotičkom izdvojenom odeljenju Fakultetu za uslužni biznis FABUS iz Novom Sadu. U intervjuu nam govori o svom životnom putu, kako se može uskladiti posao i studije i kako kontinuirano samoobrazovanje može postati motor ličnog i profesionalnog razvoja. Tokom svoje karijere je stekla ne samo diplomu, već i iskustvo, znanje jezika, samopouzdanje i liderski pristup. Zajedno, sve to ju je dovelo do njene trenutne pozicije.

– Maturirala sam 2003. godine, a zatim iste godine sam se zaposlila u opštinskoj upravi Subotice. Počela sam da zarađujem kao mlada, što je u početku bilo pozitivno, ali je nosilo i rizik: motivacija za nastavak školovanja bi mogla veoma brzo da ispari. Nisam želela da izgubim posao pa sam, po savetu roditelja, izabrala fakultet koji bih mogla da završim pored posla. Posao i učenje su se uzajamno podupirali. Ono što sam naučila na fakultetu često mi se odražavalo i u svakodnevnim zadacima, pa mi je u praksi bilo lakše da tumačim nastavno gradivo. Studije se bile na srpskom jeziku, što je u početku bilo teško, jer sam jezik govorila samo na osnovnom nivou. Često sam morala da vadim rečnik i ponekad sam tražila pomoć, ali nakon čestog korišćenja rečnika, sve ređe sam morala da tražim date reči. Vremenom sam bila u stanju da iz konteksta zaključim značenje nepoznatih izraza, a kasnije sam već mogla i da sigurnije tumačim pravne ili naučne tekstove, na primer, prilikom pripreme za kolokvijum. Dakle, svakodnevna upotreba donela je brz razvoj pa sam konačno uspešno diplomirala, čuli smo od Čile Goli, koja je sa trideset devet godina odlučila da završi master studije iz menadžmenta agrobiznisa na Ekonomskom fakultetu u Subotici.

– Bilo je to potpuno drugačije iskustvo učenja. Morala sam da odslušam dva semestra, a pošto je obrazovanje delimično bilo onlajn zbog perioda kovida, susrela sam se sa mnogim tehnološkim izazovima i novim metodama učenja. Bilo je posebno iskustvo studirati među mlađim studentima, generacijske razlike su bile jasno uočljive. Morala sam mnogo puta da zasučem rukave da bih razumela šta se dešava oko mene, ali upravo me je to podstaklo da usvojim nove perspektive. Onlajn učenje, digitalni alati i inovativno rešavanje problema doprineli su mom razvoju, rekla je naša sagovornica, a zatim naglasila da za one, koji imaju priliku, energiju i inspiraciju, vredi povremeno učiti nove stvari, čak i upisati kurs kako bi proširili svoje znanje.

– Učenje nikada nisam doživljavala kao teret. Naravno, bilo je teških ispitnih rokova, neuspeha i zastoja, ali sve je to deo ličnog razvoja. Na učenje gledam kao na komad luka: svaki sloj – novi predmet, profesor, fakultet, društveno iskustvo – doprinosi onome ko smo. Život je često nepredvidiv. Nikada nisam mislila da ću ikada preuzeti na sebe političku ulogu, ali sam uvek imala neku vrstu unutrašnje pokretačke snage. Ako imam mišljenje onda volim da ga izrazim. Ako vidim problem, ne čekam da ga drugi reše, već ću to radije sama uraditi. Verujem da me je taj stav, kao i znanje i iskustvo koje sam stekla tokom godina, dovelo do mesta gde se nalazim danas. Ako neko ima motivaciju i vidi snagu u sebi, ne samo da će uspešno završiti studije, već će pronaći i svoje mesto u svetu rada. Međutim, sticanje diplome samo po sebi nije dovoljno, morate se istaći i na radnom mestu. Mogućnosti se zaista otvaraju za one koji su spremni da uče, razvijaju se i preuzimaju odgovornost, bilo u vidu rukovodećih pozicija ili boljih finansijskih okolnosti, zaključila je Čila Goli.

VREDNOST KOJU SAM PRONAŠAO OVDE

Čaba Botka, advokat i sudski prevodilac: Višejezičnost je jedna od mojih najvećih prednosti i maksimalno je koristim ovde

– Kada sam bio u srednjoj školi, zanimala me je ekonomija, ali na kraju sam se odlučio za pravo, priseća se svoje prekretnice u izboru karijere Čaba Botka, advokat i sudski prevodilac, koji sada radi u sopstvenoj privatnoj praksi. On je u mogućnosti da iskoristi prednost višejezičnosti u svom svakodnevnom radu i nikada nije pomislio da okuša sreću u inostranstvu.

–  Učio sam poslovnu administraciju u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Bečeju, pa sam prvobitno planirao da nastavim školovanje na Ekonomskom fakultetu, gde bih studirao finansije i računovodstvo. Međutim, kao učenik trećeg i četvrtog razreda učestvovao sam na takmičenju ustavnih i građanskih prava za učenike GENIUS i ovo takmičenje je ostavilo tako dubok utisak na mene, da sam tada shvatio: zapravo me privlači svet prava. U međuvremenu stručne prakse koje sam proveo u računovodstvenoj firmi su me prilično razočarale, pa sam se konačno sa punim uverenjem odlučio za karijeru pravnika, rekao je Čaba Botka.

– Znao sam da moje znanje srpskog jezika nije dovoljno jako za studije prava pa sam se svesno pripremao: mnogo sam čitao, koristio rečnik i uvek sam sebi postavljao konkretne ciljeve. Prva godina je zaista bila teška – posebno sa jezičke tačke gledišta –, ali fakultetsko okruženje je omogućilo brz razvoj. Nikada nisam razmišljao o odlasku u inostranstvo, ali u to vreme nisam imao pojma kolika će prednost biti višejezičnost i koliko bih je mogao koristiti u svom radu.

Naš sagovornik se upisao na opšti smer Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu 2011. godine. Kaže da je kao veliki uspeh doživeo to što je mogao da studira uglavnom na državnom budžetu.

– Pored toga, bili smo prva generacija koja je dobijala studentske stipendije Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine pa je to dalo jednu ogromnu motivaciju. Više puta sam učestvovao na letnjim univerzitetima koje su organizovali univerzitet ELTE iz Mađarske i Udruženje pravnika Karpatskog basena, četiri puta sam osvojio stipendiju za studente prava „Dr Sas Pal”, tako da sam mogao da steknem praktično iskustvo u advokatskim kancelarijama u Budimpešti, naglasio je Čaba Botka.

Tokom studentskih godina, nije mu bilo važno samo stručno napredovanje, već i društveni život.

– Studentske godine sam doživeo kao veoma pozitivno iskustvo. Smatrao sam važnim da pored fakultetskih obaveza imam i slobodnog vremena. Bio sam redovan posetilac umetničkog kluba „Benakiba” Novosadskog pozorišta sredom, koji je bio jedno od glavnih mesta društvenog života mađarskih studenata u Novom Sadu pre otvaranja Studentskog doma „Evropa”. Od 2013. godine aktivno sam se uključio i u rad Centra omladine vojvođanskih Mađara – organizovali smo brojne događaje, kampove i balove – a tokom ovog vremena sklopljeno je mnogo prijateljstava i poznanstava. Mnogi od njih su sada moji klijenti. Iako u poslednje vreme imam manje vremena za učešće u ovim aktivnostima, nastavljam da podržavam rad organizacije kao volonter, jer sam uvek smatrao da je važno preuzeti odgovornost za mađarsku zajednicu u Vojvodini.

Tokom kratkog apsolventskog perioda pre diplomiranja, Čaba Botka je nastojao da stekne istinska profesionalna iskustva.

– Nažalost, praktično obrazovanje na studijama nije bila jača strana fakulteta, pa sam smatrao da je važno da upoznam svoju profesiju i u stvarnom životu. Tokom studija mnogi su me smatrali „advokatskim školarcem”, pa me je advokatska profesija nekako prirodno privukla. Počeo sam da radim u advokatskoj kancelariji Davida Lošonca, pa sam tamo i nastavio da radim kao advokatski pripravnik nakon diplomiranja. Zaista sam uživao u zajedničkom radu, Davidovo stručno znanje i humanost su mi od tada za primer. Naš odnos je ostao blizak čak i nakon što sam otvorio sopstvenu kancelariju, nastavljamo profesionalno da sarađujemo.

– Danas vodim sopstvenu advokatsku kancelariju i iskreno me raduje što uživam poverenje svojih klijenata. Nikada nisam razmišljao o selidbi u inostranstvo. Znam da ima malo pravnika koji govore mađarski, pa sam veoma srećan što vidim da za njih kod Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine postoje konkursne mogućnosti. Uvek sam spreman da pomognem mladima, baš kao što mi je tada mnogo značila podrška iskusnijih kolega.

Naš sagovornik vodi kancelariju u Srbobranu, u gradu u kome više od dvadeset godina nije bilo advokata koji pruža usluge na mađarskom jeziku.

– Ovim sam uspeo da popunim jednu važnu tržišnu nišu, pa je ovo veliko dostignuće za mene, čak i ako znači mnogo rada. Osećam da sam i profesionalno postigao svoj cilj, ali bih želeo da nastavim da se razvijam i kontinuirano učim kako bih svojim klijentima pružio najviši mogući standard pri radu. Pravni posao je dinamičan, uzbudljiv i nosi raznovrsne izazove. Sada imam i ispomoć u kancelariji, tako da su i radni procesi efikasniji.

Čaba Botka veruje da je moguće uspeti u ovde kod nas, samo treba se svesno kretati tim putem.

– Svako mora da pronađe svoj put – umesto da se fokusiramo na poteškoće, treba da verujemo u svoje snove, da postavljamo ciljeve i da ih ostvarujemo upornim i skromnim radom. Verujem da ne radimo samo za sebe, već i za druge, naglasio je Čaba Botka, koji živi sa suprugom u Bečeju.