Očuvanje raznolikosti Evropske unije nezamislivo je bez tolerancije, spremnosti za kompromis, empatije prema drugome i bez otvorenosti. Ovo mišljenje dele i žitelji Kampa tolerancije koji se upravo održava u Bačkoj Topoli, a među njima i pripadnica šestočlane grupe koja je stigla iz mađarskog naselja Kiškunhalaš, dvadesetdvogodišnja Lejla Taškovič, koja četvrti put učestvuje u kampu. – Ukoliko imam mogućnosti i dobijem poziv iz Kampa tolerancije iz Bačke Topole, dolazim sa velikim zadovoljstvom – kaže ona za „Mađar so“.
-I unutar naše grupe uspostavlja se sve bolja saradnja u vreme kampa. Čini mi se da je ljubav prema muzici prisutna kao snaga koja spaja učesnike kampa, u kojima je izražena velika spremnost za komuniciranje, kao i otvorenost za nova saznanja i prema drugima. Jezičke, nacionalne i kulturne razlike u ovom okruženju ne dolaze u prvi plan – smatra Lejla Taškovič.
Dvadesetčetvorogodišnja Valentina Valentović , koja stiže iz Kalifornije, po prvi put je u međunarodnom Kampu toletrancije mladih iz podunavskih regiona i gradova. –Rođena sam u Novom Sadu, a sa roditeljima sam se odselila u Ameriku kada sam imala sedam godina, dok moji rođaci i ostali članovi porodice žive u Novom Sadu i Feketiću. Svake godine preko leta dolazim kući u posetu. Jedna od mojih najboljih drugarica, Valentina Ružić koja vodi nemačku grupu, predložila mi je da se pridružim učesnicima kampa. Njena ovdašnja iskustva su veoma dobra. Trenutno sam na doktorskim studijama iz oblasti psihologije i zanimaju me pitanja identiteta, u oviru toga evropskog identiteta. Na malo sam mesta bila u Vojvodini, Srbiji. Sa velikim interesovanjem čekam mogućnost da u praksi upoznam ovdašnje i druge evropske jezike i kulture. U San Francisku, gde živim, mnogo je stranaca, ali je među njima malo Evropljana – rekla je Valentina Valentović.
