Mađarski književnik Peter Esterhazi rekao je da je u Mađarskoj duhovni uticaj nekadašnjeg časopisa „Uj simpozion“ („taj fantastičan časopis“) bio veoma značajan. – Meni su nekadašnji Simpo-autori – Oto Tolnai, Laslo Vegel, Ištvan Domonkoš, Nandor Gion – mnogo značili i sve do danas su mi značajni. Ono što se obično naziva preporodom književnosti ili preokretom u književnosti, to nije počelo u Budimpešti, nego u Novom Sadu, sa „Memoarima jednog makroa“, sa „Kućom insekata“, odnosno sa romanima koji su se ovde pojavili krajedm šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. U Mađarskoj su se tek docnije, sredinom sedamdesetih pojavili prvi romani koji su bili značajni sa aspekta preporoda. Ono što ja o ovim krajevima znam – pored starijih, Kostolanjija, Čata i Sentelekija – to znam iz ovih romana. Oni su pružili jednu sliku Novog Sada ili Beograda i to veoma prijatnu sliku. Otvorenost i duh prilježan Zapadu i sopstvenoj tradiciji, karakterističan za ove gradove u današnjim velikim gradovima više ne nalazimo – rekao je Esterhazi u intervjuu za „Mađar so“.
