Centar za regionalizam i Fond za otvoreno društvo bi želeli da u Srbiji vide „transparentnije nacionalne savete“, do tog su zakljčka stigli na osnovu analize koju su nedavno sproveli.
Kada pojedini državni organi prelaze preko izveštaja Pokrajinskog ombusmana, kada poštovanje odluka naciponalnih saveta treba iznuditi sudskim sporovima – tokom dve godine sedamnaest puta –kada po cenu jednoipogodišnje stalne borbe uspe da se postigne da bude mađarskog psihološkog testa za mađarske prosvetsne radnike, pa, znajući za sve ove činjenice i podatke pomenuti centar i fond istraživali su nacionalne savete i o njima konstatovali prethodno citirano, ali i to da se često dešava da između zajednice i datog nacionalnog saveta nema odgovarajuće komunikacije.
Međutim, ne zapisuju i ne misle, jer im se ne postavlja pitanje o tome na koji način otežava rad saveta koji i po njima najbolje funkcioniše, Nacionalnog saveta Mađara, to što njihovi predlozi, odluke i inicijative kod brojnih državnih organa nailaze na gluve uši.
A tek ću tiho da primetim da je među njihovim zamerkama prisutno i to da zakon prepušta nacionalnim savetima koje to za datu nacionalnu zajednicu treba da budu ustanove od posebnog značaja.
Reći ću nešto iznenađujuće: prema važećem zakonu ( Zakon o kulturnim dobrima 71/94, 52/2011, 99/2011) o tome koje su to kulturne vrednosti od posebnog i velikog značaja odlučuje srpski parlament, odnosno srpska vlada.
Prema Centru za regionalizam i Fondu za otvoreno društvo, dakle, nacionalni saveti nisu pogodni za taj zadatak da odrede kulturne vrednosti sopstvene zajednice, a parlament i vlada su pogodni za određivanje nacionalnih kulturnih vrednosti – piše savetnica za oblast kulture u Nacionalnom savetu Mađara Ildiko Lovaš u autorskom dnevniku posvećenom radu mađarskog nacionalnog saveta, kojeg objavljuje „Mađar so“.
