...Apstinenciji jednog dela birača doprinelo je i ponašanje velike većine medija u Srbiji tokom izborne kampanje. Vladajuće strukture su uspele da u medijima institucionalizuju samocenzuru i prvenstveno je upravo samocenzura karakterisala tok ovogodišnje izborne kampanje u Srbiji.
Mediji u Srbiji su izgubili ulogu kontrolora svakovremene vlasti. Za ovo nije odgovorno društvo novinara, nego pre svega politička elita uskog vidokruga, koja veruje da ako mediji o njoj ne objavljuju vesti sa negativnim kontekstom, da ih onda javno mnjenje neće spoznati. Jednom prosvećenom političkom sloju moralo bi biti jasno da sloboda medija, osim što predstavlja civilizacijski domet i garantovano pravo društva, pomaže i njegovom radu. Ukoliko jedan list, radio ili tv-stanica o datoj partiji ili pojedincu pored pozitivnih informacija objavi i one u kritičkom tonu, onda ljudi verovatno veruju i u prethodne, ali, ukoliko o jednoj političkoj snazi neprekidno prosipa izveštaje i reportaže „lepše od lepših“ i „pozitivnije od pozitivnih“, onda već teško da iko veruje u njih, čak ih ni ne čita, niti ih bilo ko sluša i gleda.
Druga velika začkoljica pritiska na medije je da je nekritička javnost sklona da javne aktere uljuljka u san. Zapravo, ne žive u stvarnosti, nego u jednom sopstvenom, paralelnom svetu u kojem ne treba iz dana u dan raspoređivati ono malo za isplatu režijskih troškova, hranu, oblačenje, higijenu i ratu kredita i može se bezbrižno radovati sa medijskog stanovišta često preuveličanom državnom, nacionalnom, sportskom ili uspehu zajednice. Ako na sve strane mogu da čuju samo dobre stvari o sebi, onda se političari lako raskomote i ne trude se u dovoljnoj meri da učine nešto za one zbog kojih su, navodno, prihvatili datu funkciju i onda nakon izbora dolazi gorko osvešćenje da svet i nije toliko ružičast kao što su oni do tada verovali. Političarima i partijama bi bilo dobro kada bi ponekad saslušali i mišljenje osoba koje su potpuno nezavisne od partijske pripadnosti, dobronamerna kritika ukazuje šta bi valjalo popraviti, jer su ulagivački izlivi aparatčika skloni da dato partijsko vođstvo uljuljkaju u san Trnoružice, a ako brod tone, onda ova svrstana piskarala nekako uvek lako sebi nađu nekog novog idola za slepo obožavanje – navodi se, pored ostalog, u komentaru „Mađar so“-a.
