Krajem septembra, u Briselu Evropska Unija je uspela da se reši kvote šećerana, koja je uvedena još 1968. godine. To znači da od sledeće godine svaka šećerana može da proizvede šećera koliko god može.
Za mnoge je ova vest okasnila, na primer u Mađarskoj, gde je radilo dvanaest šećerana, sada postoji samo jedna, i ta je u svojini stranca, Agrana grupe iz Austrije. Kralj šećera u Srbiji, Miodrag Kostić se takođe priključio Agrani prošle godina, baš kad je mogao dobiti najbolju cenu za fabrike. Potrošače interesuje da li će šećer i priozvodi od šećera biti jeftiniji u buduće. Na kratke staze sigurno, jer su proizvođači reagovali tako što su zasadili veće površine repom za 16%, što bi značilo veću količinu proizvodnje i manju cenu, ako neki drugi uslovi to ne pokvare, kao što su vremenske prilike. Međutim, može da se desi isto kao i sa puterom, kad su zbog embarga Rusije ukinuli kvote, cene prehrambenih proizvoda su prvo pale, zatim za dve godine značajno porasle. To bi moglo da se desi i sa šećerom: u prvoj fazi bi šećer mogao pojeftiniti, ali ako se zasade velike površine sa repom moguće je da će se oboriti cena repe što će dovesti do toga da se sledeće godine ne zasadi toliko repe, i da proizvođači šećera propadnu. Rezultiralo bi ponovnim poskupljenjem šećera. Da bi se ovo zaobišlo, stručnjaci predlažu da posle liberalizacije, članice podrže proizvođače repe i šećera. Ukupna količina šećera proizvedena u Evropi je 13,5 tona, od dvadeset zemalja članica. Pedeset procenata ukupne svetske prizvodnje daje Evropska Unija. Međutim, nije šećerna repa jedina koja se koristi u proizvodnji šećera, od šećerne trske se proizvede oko 80% ukupne proizvodnje u svetu. Znači da proizvođači šećera od trske mogu značajno uticati na cenu šećera u svetu, ali i brisanje šećerne kvote takođe može određivati cenu šećera.
Posledice ni proizvođače u Srbiji neće mimoići, iako još nije članica EU.
Ljubiša Radenković, direktor Sunoko čećerane, kaže da će proizvodnja šećera kod nas zavisiti od kvaliteta i rasta proizvodnje repe.
Miodrag Kostić, koji ima najviše uvida u mogućnosti proizvodnje šećera u Srbiji, smatra da u Srbiji najviše četiri šećerane mogu opstati (oko 500 hiljada tona šećera se proizvede u Srbiji).
Potrebe nešeg tržišta su oko 200 hiljada tona, izvoz za EU je 180 hiljada tona, a ostatak je otišao u zemlje koje pripadaju CEFTA. Međutim, od septembra ove godine i ova mogućnost je ukinuta - rekao je Kostić. Verovatno je i šećerana u Senti žrtvovana iz tih uverenja, koju je Kostić zatvorio odmah posle kupovine.
