Sejali bi, ali ne bi orali

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Poljoprivrednici mogu malo da odahnu, pošto je bilo padavina u proteklih nekoliko dana, ali posledice suše će se osećati još dugo. Doskorašnje padavine su konačno dale priliku za početak i nastavak obrade zemljišta i jesenje setve. Poljoprivrednici sada pokušavaju da nadoknade zaostatak setvom ječma, dok je došlo vreme i za setvu pšenice. Međutim, ekstremna suša već sada utiče na odluke poljoprivrednika, a i površina zasejana kukuruzom se može smanjiti u narednoj sezoni.

Ekstremni vremenski uslovi proteklog perioda stavljali su pred izazove poljoprivrednike u Vojvodini. Kao rezultat dužeg nedostatka padavina i ekstremnih vrućina, zemljište se značajno isušilo, a na poljima su se na nekim mestima formirale duboke pukotine. Prema rečima Tomika Nimroda, člana veća opštine Bačke Topole zaduženog za resor poljoprivrede, poljoprivrednici su sada doživeli jedan dug period bez kiše i visoke temperature kakav ni dosta stariji ne pamte.

Razgovarao je sa jednim 88-godišnjim poljoprivrednikom čiji mu je pradeda pričao da je možda na početku veka bila jedna drastično sušna godina slična ovoj. Nedavna kiša je stoga bila posebno važna, jer bi bez nje priprema zemljišta i početak jesenje setve bili otežani. Međutim, padavine su za sada donele samo delimično olakšanje: zemljište je vlažno do dubine od približno 7–9 centimetara.

Setva jesenje uljane repice već je i ranije predstavljala rizik. Zbog uporne suše, mnogi poljoprivrednici su radije odustali od ove kulture, ali su drugi pokušali sa setvom, nadajući se dolasku padavina.

Oni koji su sejali uljanu repicu pre oko mesec dana nisu imali sreće. Seme jeste puklo i niklo, ali su se biljke koje su nikle osušile zbog nedostatka neophodne vlage. S druge strane, oni poljoprivrednici koji su sejali u protekle dve nedelje sada su u mnogo povoljnijem položaju. Sveže padavine mogu dati priliku da seme proklija i biljke izniknu. Međutim, to takođe zahteva da uslovi budu pogodni u narednom periodu i da u zemljištu ima dovoljno vlage za razvoj mladih biljaka. Setva uljane repice je stoga i dalje rizična odluka, ali trenutna kiša može koristiti onima koji su preuzeli ovaj rizik. Poljoprivredni radovi su se ubrzali sa dolaskom padavina. Poljoprivrednici rasipaju đubrivo, pripremaju zemljište i pokušavaju da što pre poseju ječam, za šta je vreme došlo. Prema iskustvu Tomika Nimroda, većina poljoprivrednika preferira tenjiranje prilikom pripreme zemljišta, dok je oranje za sada ređe.

Najvažnije je maksimalno iskoristiti raspoloživo vreme za završetak tekućih poslova, jer to ranije nije bilo moguće svuda zbog suše. Nakon setve ječma, može se sejati pšenica. Prema tradiciji, poljoprivrednici pokušavaju da završe setvu pšenice oko Dana Svih svetih i Dana zadušnica, kako bi biljka mogla da počne pravilno da se razvija pre nego što zima počne. U trenutnoj vremenskoj situaciji, međutim, sve zavisi od stanja zemljišta i daljih padavina. Poljoprivrednici moraju da završe jesenje radove u kratkom roku, dok će vreme u narednim nedeljama i dalje biti presudno. Po njegovom mišljenju, površina zasejana ječmom može se povećati na račun kukuruza.

Suša neće uticati samo na ovogodišnju žetvu, već može promeniti i planove poljoprivrednika za sledeću sezonu. Na osnovu razgovora sa poljoprivrednicima, Tomik Nimrod očekuje da će se površina zasejana ječmom nastaviti povećavati, pre svega na račun kukuruza. Odluka je zasnovana na nepovoljnim iskustvima poslednjih godina. Prinos kukuruza je značajno smanjen nedostatkom padavina, a poljoprivrednici u tom području su i prošle godine prijavili izuzetno loše rezultate. Prema podacima koji su se mogli čuti, prinos kukuruza po hektaru je često bio samo između jedne i tri tone. Situacija nije bila mnogo bolja ni za suncokret: izveštaji o prinosima u regionu su se obično kretali od šest do četrnaest tona po hektaru. Nepovoljna iskustva podstiču poljoprivrednike da preispitaju strukturu useva i da stave veći naglasak na one useve čija je proizvodnja predvidljivija u datim uslovima.

Poljoprivrednici mogu da promene i tehnologiju uzgajanja kukuruza. Prema rečima Tomika Nimroda, mnogi razmatraju ređu setvu kukuruza sledeće sezone, odnosno povećanje rastojanja između biljaka. Dok je ranije bilo uobičajeno rastojanje od 22–23 centimetra, neki poljoprivrednici sada razmatraju rastojanje od 30–40 centimetara. Ovo je pokušaj da se osigura da biljke konkurišu za manje vlage i da se stvore nešto povoljniji uslovi za razvoj useva, čak i uz ograničeno snabdevanje vodom.

Trenutne kiše stoga bitno pomažu poljoprivrednike u Vojvodini, ali neće preko noći eliminisati posledice duge suše. Ovogodišnja iskustva su poljoprivrednicima jasno stavila do znanja da se pri izboru strukture setve i metoda obrade mora posvetiti više pažnje riziku od nestašice vode.

SKLADIŠTENJE KUKURUZA U SILOSE JE TAKOĐE IZOSTALO

Ekstremno vreme, dugotrajna vrućina i iznenada izgorela vegetacija nisu poštedeli poljoprivredu ni ove godine. Usred jesenjih radova, Arpad Fenjveši, rukovodilac ekonomije mesne poljoprivredne škole, govorio je o predstojećim izazovima, o rezultatima žetve i prisilnoj transformaciji strukture useva. Nema stajanja u životu poljoprivrednog gazdinstva – kao što je i ekonomija jedne škole – i radovi su nastavljeni odmah nakon žetve kukuruza sa presovanjem stabljika. Međutim, zbog upornih vrućina i suše, obezbeđivanje stočne hrane za gazdinstvo predstavlja ogroman zadatak za ekonomiju škole. Prinosi su drastično opali: u mnogim kulturama može se ubrati samo polovina ili jedva jedna trećina od rezultata žetve prosečnih godina. Posebno je ozbiljan udarac bio to što je skladištenje kukuruza u silose ove godine potpuno izostalo. U ekstremnim vrućinama, stabljike i klipovi biljaka su izgorele na poljima za skoro nekoliko dana, što je onemogućilo pravljenje kvalitetne silaže. Glavna hrana za krave i stoku trenutno je lucerka i ubrane stabljike kukuruza. Uoči jesenjih radova na pripremi i čišćenju zemljišta, nekoliko litara kiše koja je nedavno pala pružilo je preko potrebnu pomoć na poljima. U ovom periodu se vrši i uzorkovanje zemljišta: laboratorijska ispitivanja analiziraju sadržaj azota, fosfora i kalijuma u ​​zemljištu, na osnovu kojih se precizno određuju potrebne doze đubrenja. Zbog stalno promenljive klime, stručnjaci su primorani da preispitaju plodored. Iskustvo pokazuje da je soja, kao gajena biljka, potpuno potisnuta iz okolnih područja, jer se ne može bezbedno gajiti u trenutnim vremenskim uslovima. U nadi za bolji prinos, u ekonomiji škole se povećava površina gusto posejanih žitarica – pšenice i ječma. Uljana repica je biljka koja još uvek može doneti odgovarajuću finansijsku korist na tržištu i na poljima, pa se njome isplati baviti. Nasuprot tome, površina pod okopavinama se iz godine u godinu smanjuje.

Samo uzgoj suncokreta je ove godine postigao prihvatljive rezultate, ali i njegov uzgoj zahteva veliku pažnju. Suncokret ima niz bolesti protiv kojih trenutno ne postoji efikasna zaštita. Iz tog razloga, u plodoredu se striktno poštuje minimalni petogodišnji period vraćanja, kako bi se zemljište prirodno očistilo od patogena. Iako mnogi vide navodnjavanje kao jedino rešenje za poljoprivredu budućnsoti.

Arpad Fenjveši je takođe skrenuo pažnju na dublje ekološke probleme. Zbog spektakularnog pada nivoa vode u prirodnim vodama i jezerima, kao i drastičnog povlačenja podzemnih voda, vredi razmisliti da li je navodnjavanje zaista trajno i održivo rešenje na duži rok. Trenutno nema navodnjavanja na području ekonomije škole – kapaciteti sistema za navodnjavanje koji je ranije izgrađen na 24 hektara i situacija sa izvorima vode takođe će morati biti ponovo procenjeni u budućnosti.