Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Zastupanje interesa manjina je neophodno, ali ima neku vrednost samo ako je nezavisno, istakla je, između ostalog, u intervjuu za „Mađar so”, nastavnica matematike Andrea Besedeš Nađ, kandidatkinja za narodnu poslanicu na 49. mestu na izbornoj listi „Studentske liste – Studenti pobeđuju”. Tokom intervju smo razgovarali o tome šta ova lista nudi biračima mađarske nacionalnosti u Vojvodini, o činjenici da specifična prava i interesi nacionalnih zajednica nisu uključeni u program od 11 tačaka pomenute izborne liste i šta za njih znači stvarna politička zastupljenost mađarske zajednice. Pored toga, dotakli smo se i upotrebe mađarskog jezika u predizbornoj kampanji i pitanja slobode štampe, a pitali smo Andreu Besedeš Nađ i o njenom prethodnom političkom angažmanu, koja je u intervjuu govorila i o programu koji se odnosi i na nacionalne zajednice. U interesu potpune informisanosti, pitali smo je za ovo, jer smo želeli da citiramo iz njega i posebno se pozabavimo ovim dokumentom u dnevnom listu „Mađar so”. Naznačila je da će ovaj programski plan poslati naknadno, ali do trenutka predaje teksta na štampu ovo nije poslato našoj redakciji.
– Nedavno ste rekli da smatrate važnim da što više Mađara glasa za Studentsku listu, ali istovremeno ste rekli i da se prvo mora obnoviti zemlja, a zatim se može rešiti situacija Mađara i drugih manjina. Zašto bi birač mađarske zajednice u Vojvodini odlagao pitanja sopstvene zajednice za kasnije, i šta mu Studentska lista nudi u međuvremenu?
– Ne tražim od nikoga da čeka. Rekla sam da se pitanja naše zajednice ne mogu odvojiti od načina na koji ova zemlja funkcioniše. Ako se direktor škole ne imenuje zbog partijskih interesa, bez uzimanja u obzir rezultate škole koju vodi, ako u selu nema lekara ili medicinske sestre, ako nema autobuske linije da učenik stigne do srednje škole u gradu, ako čak i posao sa minimalnom platom zavisi od stranačke pripadnosti, onda će čak i najbolji zakon o manjinama ostati samo slovo na papiru. Vojvođanski Mađari to doživljavaju iz prve ruke. Mi smo Mađari, sa svojim jezikom, kulturom i pravima, ali smo i građani ove zemlje. Na isti način trpimo posledice korupcije i lošeg rukovodstva, uglavnom lokalno. Hleb na stolu nije mađarski ni srpski: svima je potrebna ista sigurnost da bi je mogli kupiti sutra. Zato je borba protiv korupcije na prvom mestu, ne umesto pitanja manjina, već da bi ona konačno funkcionisala. Obrazovanje na maternjem jeziku, službena upotreba jezika, čista pijaća voda, prava žena i dece ne dolaze „kasnije”, već su sve uključene u naš program.
Program Studentske liste od jedanaest tačaka ne bavi se posebno specifičnim pitanjima nacionalnih manjina. Da li mislite da je zastupljenost opštih građanskih prava za manjinske zajednice dovoljna ili postoji potreba za posebnim političkim zastupanjem specifičnih prava i interesa manjina?
– Ovih jedanaest tačaka su okosnica: one opisuju kako bi trebalo obnoviti funkcionisanje države. Pored toga, studenti su napisali poseban program o nacionalnim zajednicama, kao i o zaštiti životne sredine i energetici. Ovo se kreće od službene upotrebe jezika do obrazovanja na maternjem jeziku, kulture i medija do rada nacionalnih saveta, a predlaže i konkretne mere protiv diskriminacije. Neki od primera: sva deca koja uče na jeziku manjine treba da dobiju svoje udžbenike besplatno i do 31. avgusta, tako da septembar ne bude preveliki teret za porodice. Dvojezičnost ne bi trebalo da postoji samo na papiru: tamo gde zakon to zahteva, obrazac, pečat i elektronska administracija takođe treba da budu i na mađarskom, i trebalo bi da postoji neko ko se klijentu obraća na mađarskom. Pored toga, institucije treba da budu izuzete od partijske politike, kako bi u njima radili stručnjaci, a ne imenovani partijski sledbenici. Kultura mađarske zajednice se ne može ispoljavati samo na festivalima folklornog plesa. Gde su pisci, slikari i nezavisni novinari koji ne dobijaju podršku jer nemaju „odgovarajuću” pozadinu? Mediji nisu slobodni sve dok njihovo finansiranje zavisi od toga kojoj grupi pripadaju. A zastupanje manjinskih interesa i nacionalni savet ne mogu biti u vlasništvu jedne stranke. Dakle, moj odgovor je: posebno zastupanje manjina je neophodno, ali ima neku vrednost samo ako je nezavisno.
Za vojvođanske Mađare upotreba maternjeg jezika nije samo pitanje komunikacije, več i pitanje manjinskih prava i identiteta. Kako ocenjujete činjenicu da se srpski jezik i ćirilično pismo pojavljuju prvenstveno u kampanji Studentske liste, čak i u naseljima u kojima živi značajan broj pripadnika mađarske nacionalne zajednice?
– U pravu ste da je ovo pitanje identiteta i mi to shvatamo ozbiljno. Materijali za kampanju su pripremljeni i na mađarskom, slovačkom i jezicima drugih vojvođanskih manjina. I sama sam vodila kampanju sa dvojezičnim flajerima u Adi i Bačkoj Topoli i videla sam koliko je ljudima značilo to što smo im se obraćali i na mađarskom. Svi sadržaji na mreži su takođe objavljeni i na mađarskom jeziku. Razlog zašto ima više štampanih materijala na srpskom jeziku nije zbog diskriminacije, već zato što ova kampanja funkcioniše na osnovu dobrovoljnih priloga. Nemamo državni budžet iza sebe, nemamo beskrajne resurse, kao vladajuće stranke. Sama lista jasno pokazuje kakve vrednosti zastupamo. Zato i uključuje kandidate iz više nacionalnih zajednica, jer Vojvodina i Srbija pripadaju svima nama.
U proteklim decenijama, više poslanika mađarske nacionalnosti je izabrano u narodnu skupštinu, predstavljajući razne izborne liste i stranke sa nacionalnom pokrivenošću. Šta mislite da iz skupštinskog prisustva određenog poslanika mađarske nacionalnosti iz čega proističe stvarno zastupanje političkih interesa mađarske zajednice?
– Iz rezultata. Iz rezultata koji utiču na život svakog vojvođanskog Mađara. Dvadeset ili pedeset mađarskih poslanika može da sedi u skupštini, ali ako ne rade u interesu svoje zajednice i zemlje, onda je to ništa ne vredi. Pogledajmo gde se sad nalazimo: svaka druga ili treća kuća u selima je prazna, poljoprivrednici polako propadaju, mladi se sele prvo u grad, a zatim u inostranstvo. Nisu uzeli državljanstvo Mađarske samo zbog svog identiteta, već zato što nisu videli za sebe budućnost u svojoj zemlji. Ako se ovo nastavi, onda će za dvadeset godina sve što danas radimo za mađarsko obrazovanje i kulturu biti uzaludno. Ipak, bilo je resursa. Pitanje je da li su oni bili raspodeljeni transparentno i sa jednakim šansama za sve. Za mene, efikasno zastupanje znači: transparentan sistem podrške, lekara u svakom selu, dostupne lekove za sve i životni standard koji mladima daje razlog da ostanu u svojoj zemlji, pa čak i da se vrate oni koji su već otišli.
Jedna reportaža iz 2023. godine predstavila vas je kao člana Pokreta slobodnih građana (PSG). Da li ste još uvek član ove stranke? Ako niste, kada i zašto ste je napustili i šta vas je podstaklo da se sada kandidujete za Studenstsku listu?
– Nisam član te stranke. 2023. godine sam se istakla kroz kurs obuke za osnaživanje političkog angažmana žena, i tada se pojavila pomenuta reportaža. Pre lokalnih izbora 2024. godine, unutar krugova PSG-a donete su odluke sa kojima se nisam mogla složiti, pa sam ovu stranku napustila na proleće 2024. godine i zatražila sam da me izbrišu iz njihove baze podataka. Ovo nema nikakve veze sa Studentskom listom, jer se to dogodilo mnogo pre nego što je studentski pokret pokrenut nakon tragedije od 1. novembra 2024. godine. Ni ja ni moje vrednosti se nisu promenili. Od samog početka podržavam studente, jer oni zastupaju iste stvari koje su mi uvek bile važne: iskren stav, integritet i slobodu izražavanja. Mi, starija generacija, nismo bili u stanju da popravimo ovu zemlju kroz ovih trideset godina. Vreme je da mladima dozvolimo da vode i da im pomognemo da obnove zemlju koju mnogo volimo. Dugo smo zatvarali oči, a zatim okretali glave, jer sve dok problem nije ispred naših vrata, to „nije naša stvar”. Ne želim da budem političarka, već poslanica: mladih i svih birača, koji ne očekuju šta će dobiti, već da konačno mogu da počnu da rade za svoju budućnost, u svojoj zemlji.
