Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Međunarodno takmičenje vatrogasaca održano je u Austriji, na kojem je učestvovalo više od 1.500 vatrogasaca iz 17 zemalja, uključujući i žensku ekipu Dobrovoljnog vatrogasnog društva Sente, koja je sa jedanaest članova otputovala u Ajzenštat na ovo veliko takmičenje krajem jula. Ekipu je činilo devet aktivnih takmičarki, jedna rezerva i jedna pratilja. Takmičile su se u seniorskoj B kategoriji, u kojoj su odmerile svoje veštine sa ekipama iz jedanaest drugih zemalja. Ekipa iz Sente vratila se kući sa srebrnom medaljom, što se pokazalo kao najbolji rezultat među ekipama koje su došle iz Srbije. Ovo je bilo peto olimpijsko učešće za žensku ekipu ovog društva. Prvi put su otišle 2001. godine, a zatim su učestvovale na ovom prestižnom takmičenju 2005., 2017. i 2022. godine, kao i ove godine.
Jezgro ekipe se takmiči zajedno već godinama, mada je naravno tokom vremena bilo nekoliko promena. Članovi društva krenuli su u zoru 22. jula i pridružili se autobusu koji je poslao Vatrogasni savez Srbije u Bačkoj Topoli, kojim su putovale još dve ekipe iz Srbije.
Eva Boldižar, Natalija Tandari i Elvira Boroš Silađi su dale izjavu za naš list, rekavši da su pripreme počele na vreme i da je nacionalno takmičenje prvobitno trebalo da se održi u junu prošle godine, ali je kasnije odloženo za oktobar, tako da se ekipa praktično pripremala cele godine.
– Treninzi su postali redovni na proleće, sastajali smo se najmanje dva puta nedeljno, svaki put po sat i po do dva sata. Takmičenju su prethodila dva dana vežbi, tokom kojih smo mogli da isprobamo vežbe na istoj stazi, sa istom opremom i sa istim sudijama. Ovo je bilo važno jer mogu postojati male razlike između propisa različitih zemalja, što može rezultirati kaznenim poenom na takmičenju. Sudije su nam tokom vežbi skrenule pažnju na to, pa smo uspeli da ispravimo nekoliko naših prethodnih grešaka. Oprema je bila ujednačena i nova za svaki tim, a takmičarima nije bilo dozvoljeno da koriste sopstvenu opremu. Pošto je svaka sekunda važna na takmičenju, ovo obezbeđuje iste takmičarske uslove. Čak smo se i posebno pripremali za start, već smo kod kuće nabavili audio snimak nemačkih komandi i vežbali sa njima. Priprema se pokazala efikasnom, jer smo praktični zadatak završili bez kaznenog poena, a naš mereni rezultat je bio samo oko pet sekundi iza našeg rekorda postignutog u domaćim uslovima. Za ekipu je ovo barem podjednako važno dostignuće kao i sama srebrna medalja. Jedan od najvažnijih delova takmičenja bila je vežba postavljanja vatrogasne opreme, koja je morala biti završena u određenom roku, poželjno bez ikakvih grešaka. Svaka od devet takmičarki ima precizno definisan zadatak, od montaže creva do izvođenja svakog pokreta. Na takmičenju nije svejedno gde neko stavlja ruku, kako prelazi preko creva, niti u kom pravcu mu je noga okrenuta. Potreban je potpun timski rad, svih devet ljudi mora da radi zajedno, a svaki pokret mora biti koordinisan za dobar rezultat. Drugi deo takmičenja bila je štafeta sa preprekama, u kojoj je osam takmičarki završilo distancu od 400 metara. Takođe smo morali da savladamo dve grede i cev za preskakanje dugu osam metara na stazi. Zadatak je zahtevao ozbiljnu brzinu i veštinu, rekle su vatrogaskinje. Članice tima su dodale da uvek stavljaju veliki akcenat na razvojne aktivnosti. Istakli su da je ozbiljna teškoća to što, za razliku od inostranih timova, nemaju odgovarajuću stazu i modernu opremu.
– Dok drugi mogu da vežbaju u teretani sa podignutim gredama i tunelima za puzanje čak i zimi, naše mogućnosti su mnogo ograničenije. Bilo bi sjajno kada bismo imali više odgovarajuće opreme, nažalost imamo crevo koje je već trideset godina staro. Uprkos tome, ekipa se trudi da se usavršava. Analiziramo mnogo snimaka sa inostranih takmičenja i trudimo se da tehnike naučene od najboljih uključimo u sopstvenu praksu. Hvatanje creva, podešavanje stezaljki ili način na koji dodajete uređaj može značiti nekoliko desetina sekunde, što na kraju može da se sabere do nekoliko sekundi prednosti. Sve se svodi na sitnice. Svaki pokret zahteva samo pola sekunde, ali sa poboljšanjem njih se može napredovati, rekle su članice ekipe.
Članice društva su istakle da je ekipa imala samo nedelju dana odmora nakon vatrogasne olimpijade, nakon čega su otišli na jedno prijateljsko takmičenje.
– Takođe smo učestvovali na kanjiškoj etapi prvenstva vatrogasnog saveza Mađarske u postavljanju malih motornih mlaznica, gde smo osvojili drugo mesto. 30. avgusta ćemo učestvovati na vodenom kupu u Oromu. Ova takmičenja nemaju ozbiljan ulog, ali su i dalje važna za ekipu i našu zajednicu, jer pružaju priliku za vežbanje, negovanje odnosa i održavanje forme tokom cele godine. Održavamo veoma dobre odnose, između ostalih, sa dobrovoljnim vatrogascima Martonoša i Kanjiže, kao i sa udruženjem istraživačko-spasilačkih i vatrogasnih službi Pečuja. Takođe pomažemo jedni drugima tokom priprema, na primer, pozajmili smo tunel za puzanje iz Kikinde i usisna creva od Dobrovoljnog vatrogasnog društva Novog Kneževca. Sledeći veliki cilj našeg tima je kvalifikaciono takmičenje za dve godine, koje će obezbediti plasman za sledeće nacionalno takmičenje. Na proleće ćemo ponovo učestvovati na vatrogasnom kupu u Staroj Moravici, koja je skraćena verzija olimpijske vežbe postavljanja opreme. Svi u timu su zadovoljni olimpijskom srebrnom medaljom, ali istovremeno ne žele da se tu zaustave. Osećamo da i dalje imaju ambicije i da postoji mnogo mogućnosti za napredak, čak bi se mogla osvojiti i zlatna medalja na sledećoj olimpijadi. Učešće na olimpijadi je bio značajan finansijski teret koji nismo mogli sami da finansiramo. Značajan deo kotizacije obezbedila je opština Sente, sa kojom godinama održavamo dobre odnose. Putovanje i uniforme su omogućene raznim donacijama, pa smo posebno zahvalni svima koji su doprineli našem učešću na olimpijadi po peti put, rekli su vatrogasci.
Žensku ekipu dobrovoljnog vatrogasnog društva Sente podržali su opština Senta, D.o.o. Gere, EMS-pellet, Lif&Carry, Romel, PTP Phonex, Anita Đere, Medica Netter, Pipi Shop, Senta-Promet, Vatrogasni savez Srbije, You Go, Fit For Life, a održana je i dobrotvorna žurka za prikupljanje donacija u gostioni Plavi Dunav, na kojem je Čongor Lerinc obezbedio muziku. Među ostalim donatorima su Tibor Olah, Ekoprint, Monika Laufer Gačer, sportska dvorana Sente, gradski stadion, muški članovi DVD Senta i DVD Novi Kneževac.
Nyitókép: Ženska ekipa senćanskog Dobrovoljnog vatrogasnog društva
