U Novom Sadu obeležen Dan Svetog Ištvana

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Našem novinskom članku pripada i FOTO-GALERIJA.

Kralj Sveti Ištvan, osnivanje mađarske države i novi hleb obeleženi su u četvrtak uveče u Novosadskom pozorištu. Na ceremoniji koju je organizovao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine pod nazivom „Azok a magyarok (Ti Mađari), Arpad Fremond i Maja Gojković održali su govore, a predstavnici istorijskih crkava blagoslovili su hleb pečen od novog žita. Veče je završeno programom narodnih igara i narodne muzike.

Program proslave Dana Svetog Ištvana Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine počeo je u četvrtak uveče intoniranjem himne u glavnoj sali Novosadskog pozorišta. Događaj pod nazivom „Azok a magyarok (Ti Mađari) fokusirao se na nasleđe kralja Svetog Ištvana, rođenje mađarske državnosti, očuvanje zajednice i značaj novog hleba.

U svom svečanom govoru, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, naglasio je da je 20. avgust jedan od najstarijih i najduhovnijih praznika mađarske nacije. Kako je rekao, Sveti Ištvan nije samo stvorio državu, doneo zakone i organizovao kraljevinu, već je zaveštao i sistem vrednosti koji i danas daje usmerenje nakon više od hiljadu godina. Mir, strpljenje, poniznost, mudrost, veru i odgovornost za zajednicu nazvao je vrednostima koje nisu izgubile svoj značaj ni dan-danas. Naglasio je da nije dovoljno naslediti ono što su nam prethodne generacije ostavile, svaka generacija mora doprineti svojim radom onome što će preneti onima koji dolaze posle nje. Predsednik nacionalnog saveta se dotakao i situacije mađarske zajednice u Vojvodini. Rekao je da su generacije radile na tome da se na mađarskom jeziku i dalje govoriti i učiti u Vojvodini, da mađarske ustanove mogu da funkcionišu i da postoje zajednički prostori gde se može doživeti mađarska kultura i pripadnost. Prema rečima Arpada Fremonda, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine i autonomija vojvođanske mađarska autonomije imaju odlučujuću ulogu u tome. On je obrazovanje, kulturu, javno informisanje i službenu upotrebu jezika nazvao ne samo institucionalnim zadacima, već uslovima za opstanak zajednice. Dodao je da ako žele da mađarska zajednica postoji u Vojvodini u narednim decenijama, onda se danas moraju ojačati vrtići, škole i kulturne ustanove, podržati javno informisanje na mađarskom jeziku i stvoriti mogućnosti za mlade da uče i napreduju u svojoj domovini.

U svom govoru dotakao se predstojećeg kraja mandata sadašnjeg sastava nacionalnog saveta. Rekao je da su u poslednjem periodu težili da nastave da grade autonomiju, i da njihovi programi služe celokupnoj mađarskoj zajednici u Vojvodini. U budućnosti nameravaju da nastave da grade na dijalogu, jedinstvu i saradnji.

Maja Gojković, predsednica pokrajinske vlade, u svom svečanom govoru istakla je da Dan Svetog Ištvana zauzima posebno mesto u istoriji, duhovnosti i nacionalnom identitetu mađarskog naroda. Kako je rekla, Vojvodina je vekovima mesto susreta različitih naroda, kultura, jezika i religija i upravo tu leži jedna od njenih najvećih vrednosti. Naglasila je da razlike ne treba da razdvajaju ljude, već da ih povezuju. Ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica mora se kontinuirano jačati u obrazovanju, kulturi, upotrebi službenih jezika i, pre svega, u svakodnevnim odnosima među ljudima. Predsednica Pokrajinske vlade nazvala je mađarsku zajednicu u Vojvodini važnim i vrednim delom Vojvodine, čiji su jezik, kultura, tradicija i stvaralaštvo organski integrisani u zajedničko nasleđe pokrajine. Dodala je da pokrajinska vlada namerava da ostane partner u očuvanju i razvoju obrazovanja, kulture, tradicije i nacionalnog identiteta mađarske zajednice. Gojković se dotakla i odnosa između Srbije i Mađarske. Navela je prijateljski i partnerski odnos između dve zemlje kao primer kako se kroz međusobno poverenje i saradnju mogu graditi trajni odnosi između dve države i dva naroda.

Kao tradicionalni deo proslave, hleb pečen od mlade pšenice, vezan trakom u bojama nacionalnog trikolora, bio je blagosloven i osveštan. Ceremoniju su obavili Jožef Sakalj, sveštenik iz Bačke Topole, Aron Dolinski, luteranski pastor, kao i Atila Semeši, reformatski pastor.

Pre blagoslova hleba, Jožef Sakalj je govorio o tome kako su duhovna i fizička hrana deo nasleđa Svetog Stefana. Podsetio je da je kralj osnivač države uredio crkvu i državu, dok su poljoprivreda i obezbeđivanje svakodnevnog hleba od fundamentalnog značaja u životima tada naseljenog mađarskog naroda. Kako je rekao, u Bačkoj posebno dobro znaju koliko je rada potrebno da bi se konačno hleb od plodova zemlje stavio na trpezu.

Arpad Fremond je novi hleb nazvao simbolom zajedništva. Kako je rekao, baš kao što pravljenje hleba zahteva vreme, rad i strpljenje, zajednica može opstati samo ako svako doprinese svojim zalaganjem. Istakao je da neki predaju, drugi pišu i informišu na mađarskom jeziku, organizuju kulturne zajednice, čuvaju crkve, grade preduzeća ili jednostavno časno obavljaju svoj svakodnevni posao.

Na kraju svečanog programa, pred publikom su nastupili plesni ansambl „Cirkalom” Mađarskog kulturnog centra „Kodalj Zoltan” iz Bačke Topole i orkestar „Fokoš” iz Bečeja. Ova produkcija, zasnovana na narodnoj igri i narodnoj muzici, evocirala je nasleđe Svetog Ištvana i ideju mađarskog nacionalnog jedinstva.

Svečanosti su, između ostalih, prisustvovali dr Reka Domonkoš Đige, privremeni otpravnik poslova Ambasade Mađarske u Beogradu, dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Anamarija Viček, poslanica u Evropskom parlamentu i potpredsednica SVM-a, Boris Bajić, potpredsednik SVM-a, kao i Akoš Ujhelji, narodni poslanik. Prisutni su bili i Andrea Kiralj Horvat, Aniko Jeras, prof. dr. Ferenc Vicko, Igor Bašnec i Atila Juhas državni sekretari, Robert Otot, potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Tomislav Žigmanov, potpredsednik pokrajinske vlade, Boris Novaković, potpredsednik skupštine AP Vojvodine. Svečanosti su prisustvovali Aleksandar Sofić, sekretar pokrajinske vlade za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, prof. dr Branko Markoski, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Aron Madaras, zamenik gradonačelnika Novog Sada, Maja Čeremidžić Šainović, članica Gradskog veća Novog Sada zadužena za oblast kulture. Prisutni su bili i Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Žofija Rigo Pal, potpredsednica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i brojni predstavnici mađarskog javnog života u Vojvodini, lokalnih samouprava, obrazovnih, kulturnih i medijskih ustanova.