Pobrane su lovorike za ovu sezonu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Iza pozorišta „Kostolanji Deže” u Subotici je jedan veoma uspešan period. Učestvovali su na mnogim festivalima, dobijali nagrade i doživeli su mnogo lepih iskustava. Sa rediteljem Gaborom Mesarošem nabrojali smo ove izuzetne događaje tokom ove godini.

– Ovo je moja treća godina na čelu pozorišta „Kostolanji Deže”, i ova treća godina se pokazala kao plod faze sazrevanja, koja je i donela rezultate. To uključuje i činjenicu da smo napravili tri izvanredne predstave, „A szépség meggyilkolása” (Ubistvo lepote) u režiji Zite Senteci, „1984” u režiji Balinta Botoša i Gogoljev „Šinjel” u režiji Kokana Mladenovića. A dogođaji iz proteklih šest meseci su gotovo krunisali ovaj period. Počeli smo da putujemo u januaru, i skoro svakog meseca smo imali po jedno važno gostovanje. Ovaj niz je započet kada je Krista Sekelj, rediteljka pozorišta „Katona Jožef” u Budimpešti, pozvala da našu predstavu „A szépség meggyilkolása” izvedemo u njihovom pozorištu. Opšte je poznato je da se bave inkluzivnim programom, ali je ipak velika čast što su izabrali naše pozorište i ovu predstavu, koju smo izveli sa velikim uspehom. Nakon predstave, usledio je jedan prijatan susret sa publikom. Sledećeg meseca, nastupili smo u Temišvaru sa našom predstavom „Lenz”, u režiji Matea Heđmegija, kao jednu fazu zajedničkog projekta koji je realizovan u vezi sa razmenom predstava. Zatim smo otišli ​​na festival „DESZKA” u Debrecenu, koji se fokusira na savremene mađarske pozorišne tekstove, a naša predstava „Bolond világ, avagy The Marx Brothers” (Ludi svet, ili Braća Marks) je odabrana za tamošnju selekciju. Mnogo nam znači što već nekoliko godina možemo da nastupamo na ovom festivalu. U maju smo se vratili u Temišvar, na festival „TESZT”, gde smo nastupili sa predstavom „A szépség meggyilkolása”. Važno je napomenuti da je naša predstava izabrana nakon pažljive selekcije.

A glavnina je došla tek nakon toga, pošto ste išli na tri festivala zaredom...
– Ovog juna, posetili smo tri mesta za nešto više od deset dana. Prvo smo se vratili u Debrecen, gde je ove godine održan nacionalni pozorišni susret Mađarske. Festival „OSZT” je najveći mađarski pozorišni festival u Karpatskom basenu, koji pruža sveobuhvatnu sliku pozorišne ponude regiona. Učestvovali smo i na ovom festivalu sa predstavom „A szépség meggyilkolása”, gde je Bence Mezei, koreograf naše predstave, dobio nagradu. Čim smo stigli kući, dva dana kasnije tim našeg pozorišta je otišao u Kraljevo, na A.N.F.I. teatar, nezavisni savremeni festival koji se fokusira na alternativnu scenu i koji organizuje jedan bloger. Naša predstava, „Bolond világ, avagy The Marx Brothers”, u režiji Marcela Belaija, odabrana je za selekciju festivala, a uspeli smo da se vratimo kući sa nagradom za najbolji tim. Prvi put smo učestvovali na ovom festivalu, i to je takođe bila velika čast za nas, pošto smo već neko vreme manje prisutni na pozorišnoj festivalskoj sceni Srbije, a sada smo ponovo primećeni. To je jedan međunarodni festival, ali sa porodičnom, intimnom atmosferom. I naš nastup je postigao eksplozivan uspeh, publika je gotovo od prvog trenutka sa ovacijama prihvatila ovu predstavu. Vrlo dobro su reagovali na produkciju. I čim smo se vratili kući odatle, otputovali smo u Kišvardu, gde smo imali mogućnost da izvedemo našu predstavu pod nazivom „1984” među najboljim pozorištima van matične zemlje. Mislim da je važno izvoditi ovu našu produkciju, kako za publiku van matične zemlje, tako i u matici, jer posle mnogo godina nije izgubila na relevantnosti, i moglo se osetiti iz publike koliko je njena poruka prisutna u našem svakodnevnom životu. Sve u svemu, mislim da je pozorište „Kostolanji Deže” ovog semestra pobralo lovorike za 2025/2026 sezonu. Nadam se da je ovo samo početak i da ćemo ovako nastaviti.

Kakva su vaša iskustva sa scenama drugih pozorišta? Kako uspevate da se prilagodite neobičnim prostorima?
– To su festivali, kao što su „TESZT” i „DESZKA” u Debrecenu, serije događaja velikih razmera i sa velikim budžetom, a „OSZT” je najveći. Onaj u Debrecenu je jedno od najbolje opremljenih pozorišta u regionu, tehničari su dolazili iz cele Evrope da prouče njegovu opremu. Nastup na takvoj sceni je već samo po sebi veliki doživljaj. Prilagođavanje različitim scenama uvek zahteva posebnu pažnju, jer se moramo prilagoditi karakteristikama prostora. Scena u Debrecenu je ogromna, oko jedan i po puta veća od naše, za razliku od toga, u Kraljevu smo igrali na sceni jedan i po puta manjoj od naše, ali i to je dobro. Činjenica da smo spakovali toliko malih rekvizita u mali prostor dala je predstavi poseban ukus, a za glumce je bio dodatni izazov da prilagode svoje nastupe datom prostoru i tamošnjoj publici. Istovremeno, jedan poseban doživljaj čini i učešće na festivalima van matične zemlje. Na takvim festivalima se uvek srećemo sa starim poznanicima sa kojima imamo priliku da razgovaramo o najistaknutijim događajima sezone. Ovi susreti su lepi.
Šta još možemo očekivati ove godine, nakon početka nove sezone?
– Planovi se skiciraju, a našu sledeću predstavu režiraće Zoltan Puškaš, koji će u našem pozorištu, nakon predstave „Tri sestre”, režirati Mrožekovu dramu sa dve uloge „Strip-tease”. Ova predstava ima jedan apsurdni tekst, o dvoje ljudi koji su izvučeni iz stvarnosti i smešteni u apsurdni prostor, gde se nalaze u jednoj potpuno stranoj situaciji. U njemu se dovijajući zatim razgovaraju o velikim i važnim stvarima u životu. Ovo je manje poznata Mrožekova drama, ali je veoma zanimljiva i dobro izvodljiva. Nakon toga, vratiće nam se Marcel Belai, koji će sa celim ansamblom evocirati Kafkin svet kroz Kafkina dela. U međuvremenu, pripreme i za festival „Desiré” su u toku, ali smo već dobili poziv za festival „Interferences” u Kluž-Napoki, tako da i druga polovina ove godine izgleda obećavajuće što se tiče sadržaja.