Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Kao što smo već pisali o tome, probe za ovogodišnju predstavu salašarskog pozorišta su počele. Ovaj pozorišni ansambl će na scenu postaviti dramsku poemu Mihalja Verešmartija pod nazivom „Čongor i Tinde”, napisanu 1830. godine, jedno od najznačajnijih dela mađarskog romantizma. Pre i nakon premijere u Kavilu, ova ekipa će ponovo krenuti na put kroz polja vojvođanskog krajolika kako bi publika u mnogim naseljima u pokrajini mogla da pogleda ovu alegorijsku priču o sreći, istinskoj ljubavi i potrazi za smislom ljudskog života.
U glavnim ulogama će biti Marijo Sadiković kao Čongor, Lila Greguš kao Tinde, Endre Gustonj kao Miriđ, Armand Bičkei kao Balga i Nora Pašćik kao Ilma.
Pri našoj poseti, bina u dvorištu salašarskog pozorišta još uvek je bila prazna, ali članovi ovogodišnjeg sastava ansambla već su vredno radili na pripremi ove produkcije.
Zoltan Puškaš, glumac i reditelj Novosadskog pozorišta, kao i asistent reditelja ovogodišnje predstave, naveo je za naš dnevni list da moraju izuzetno brzo da rade sa mladima jer imaju malo vremena.
– To se nije tako izdešavalo zbog salašarskog pozorišta, već zato što su se ispitni rokovi odužili zbog trenutne situacije. Studenti su išli na akademiji do kraja juna, svaki nastavnik je pokušao da održi svoje ispite, tako da smo rad na licu mesta mogli da započnemo tek u julu, naglasio je.
Kako je dodao, mladi glumci krenuli su da rade sa fantastičnim zamahom i već su stigli u Kavilo sa solidnim poznavanjem teksta. Kornelija Goli, dramaturškinja predstave, već se i prethodno bavila njima i tekstom, zahvaljujući čemu je ova pozorišna trupa za nekoliko dana stigla do tačke da je više od dve trećine predstave već bilo postavljeno.
– Po meni, ovo je jedan fantastičan rezultat. Svaka čast trupi, ali pre svega celom timu!, navela je asistentkinja reditelja.
Za Marija Sadikovića, mladog glumca iz mađarskog ansambla Subotičkog narodnog pozorišta, najveći izazov u izvođenju uloge nije bio da predstavi lik kao stereotipnog romantičnog junaka, već kao jednu stvarnu i složenu osobu, sa pozitivnim i negativnim osobinama. Takođe je smatrao važnim da lik ne postane previše lirski nastrojen. Morao je u njemu istovremeno pronaći humor, tugu i bol. I u ovoj neprekidnoj potrazi, reditelj i scenski partneri mu takođe pružaju veliku podršku.
Inače, ovo nije prvi put da ovaj mladi glumac učestvuje u radu salašarskog pozorišta. Kako je rekao, jedno od najvećih iskustava za njega je tišina i blizina prirode, odnosno mogućnost da se na neko vreme odvoji od stalne buke saobraćaja i grada.
– Ovo je za mene jedan divan osećaj, neka vrsta osveženja, jer posle nekog vremena može postati veoma monotono ako se nalazite uvek na istom mestu, rekao je.
Prema njegovim rečima, više voli turneje nego nastupanje na jednoj sceni tokom dužeg vremenskog perioda, jer skoro svaki dan na turneji salašarskog pozorišta stižu u novi grad i pred novu publiku.
– Iako je pakovanje i putovanje u ranim jutarnjim satima, a zatim i rasklapanje scene posle predstava fizički zamorno, kada vidim da publika stiže i da se okuplja oko 150-200 ljudi, zaboravim na sve teškoće. Energija i pozitivne povratne informacije koje dobijam od publike čine umor i mnogo uloženog truda sporednim, naglasio je.
Armand Bičkei, student treće godine glume koji po treći put učestvuje u radu salašarskog pozorišta, igra Balgu u ovoj predstavi. Balga, kao komični kontrapunkt Čongoru, takođe traži svoju ljubav, ali je njegova priča, primećuje ovaj student glume, mnogo prizemnija i ne žudi za nedostižnom vilenjakinjom, već teži ispunjenju jedne istinske ljubavi od krvi i mesa. Zato njegov lik i ljubavna priča mogu lakše dopreti do seoske publike.
– Salašarsko pozorište je, pre svega, jedna složna zajednica, u kojoj svako doprinosi zajedničkom radu najbolje što ume, i to ne samo na sceni već i van nje. Članovi ansambla su dokazani umetnici i praktični profesionalci, pa uče razne zadatke. Neki su odgovorni za tehniku, drugi za scenu, kuhinju, kostime ili rekvizite. Međutim, poslovi nisu kruto odvojeni: svako se uzajamno pomaže i u tom procesu stalno stiču nova znanja, rekao je, dodajući da je za njega oslobađajuće iskustvo otrgnuti se od zatvorenih i crnih prostorija za probe akademije i raditi nadomak prirode. Iako se probe često održavaju na vrelom suncu i po velikoj vrućini, svež vazduh i okruženje na otovrenom daju mu poseban osećaj slobode.
– Trupa naravno ima svoja pravila i ograničenja, ali ovde i dalje možemo doživeti slobodu koju retko doživljavamo negde drugde, primetio je Armand Bičkei.
Nora Pašćik, studentkinja treće godine glume, igra Ilmu, lukavu seljanku i Balginu ženu.
– Ilma prati Tindu na njenom putovanju, otelotvorujući ovozemaljski svet i svakodnevnog čoveka. Dok Tinde govori uzvišenim, poetskim jezikom o ljubavi i čudima vilenjačkog sveta, Ilma je mnogo praktičnija i prizemnija. Ona stalno pazi kuda treba da ide i šta treba da radi u datoj situaciji, rekla je, dodajući da joj ova vrsta praktičnog razmišljanja nije daleka ni u stvarnom životu.
Takođe je rekla da je najveći izazov prikazivanja komičnog lika za nju prvenstveno tehničke prirode. Precizan tajming, pravi tempo i efikasno izvođenje šala su zaista važni. U početku joj je i Ilmin odnos sa Balgom takođe bio težak za dešifrovanje. Žena se često svađa sa svojim mužem, drži ga odgovornim, a ponekad ga čak i udara, ali u stvarnosti ga duboko voli.
– Njihov odnos pokazuje jedan siroviji, običniji, ali ipak iskren i lep oblik ovozemaljske ljubavi, koji se oštro razlikuje od idealizovane ljubavi Čongora i Tinde, objasnila je.
Pored toga što glumi Ilmu, Nora je i kuvarica ovog ansambla, tako da su ona i njene kolege odgovorni da se hrana svakodnevno nađe na trpezi.
– Srećom, ostali su zadovoljni i uvek hvale moje kuvanje, pa sam i ja zadovoljna, rekla je.
Anja Vorkapić, studentkinja prve godine glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, prvi put učestvuje u radu salašarskog pozorišta. Zajedno sa Emom Trifković, ona glumi lik Noći u ovoj adaptaciji „Čongora i Tinde” salašarskog pozorišta. Kako je ispričala, ovaj duo stvara jednu posebnu vizuelnu predstavu na sceni, koju pojačava i njihova fizička sličnost.
Radnju ovog Verešmartijevog klasika poznavala je od ranije, ali zahvaljujući akademskim studijama i ponovnom čitanju dela, sada je zaista razumela njegov svet, simboliku i dublje značenje.
Prema njenim rečima, jedna od tajni bezvremenosti ove predstave je u tome što govori o jednoj velikoj ljubavnoj priči, u kojoj dvoje ljudi ostaju zajedno uprkos svim preprekama, pa čak odlaze i na kraj sveta da bi mogli biti zajedno. Ova priča nas uči tome da sledimo ono što volimo i osećamo da je ispravno i da verujemo vođstvu svog srca.
Anja je takođe rekla da se probe odvijaju u odličnoj atmosferi, a posebno uživa u radu sa rediteljkom, Kingom Mezei. Pored glumačkih obaveza, radi i kao rekvizitar: brine se o nabavci, izradi, održavanju i uređivanju rekvizita zajedno sa kolegama.
Salašarsko pozorište planira da održi 25 predstava ove sezone između 20. jula i 20. avgusta, naveo je Danijel Gomboš, direktor ansambla, dodajući da će tokom turneje biti uključena i jedna jednonedeljna pauza.
Očekuje se da će na turneju krenuti sa ekipom od osamnaest ljudi, ali će u samom procesu proba učestvovati mnogo više ljudi, jer će pored glumaca u rad biti uključeni i rediteljka, asistent reditelja, dramaturškinja i scenograf.
– Trudimo se da stignemo do što više naselja u Vojvodini, naveo je Danijel Gomboš, koji veruje da je tajna uspeha salašarskog pozorišta pre svega u njegovoj slobodi. Zbog svoje prirode, može da nastupa gotovo svuda, tako da se publika lako može poistovetiti sa njim.
Gomboš je takođe istakao da istorijat ovog ansambla, koji postoji već 48 godina, sada već povezuje više generacija. Postoje oni koje su nekada kao decu roditelji vodili na ove predstave, a danas se vraćaju sa svojom decom. Salašarsko pozorište stoga nije samo jedan pozorišni poduhvat, već i jedno zajedničko i međugeneracijsko kulturno nasleđe vojvođanskih Mađara, naglasio je naš sagovornik.
RUTA TURNEJE
U julu:
20. Srbobran
21. Bačka Topola
22. Trešnjevac
23. Mali Iđoš
24. Čantavir
25. Kavilo
26. Novo Orahovo
27. Novi Kneževac
28. Čoka
29. Kikinda
30. Novi Itebej
31. Debeljača
U avgustu:
1. Mužlja
2. Temerin
3. Bečej
4. Orom
5. Mol
6. Senta
7. Tornjoš
8. Male Pijace
16. Kelebija
17. Šupljak
18. Stara Moravica
19. Telečka
20. Bagremovo
Nyitókép: (fotografija Žolta Horvata)
