Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Ovom tekstu pripada i foto-galerija.
Priča o prvom subotičkom parnom kupatilu počela je 1879. godine sa jednom potpuno revolucionarnom idejom. Iako su ovaj objekat u početku posećivali samo fizički radnici, dok su ga ugledni građani izbegavali iz daleka. Inovativni duh vlasnika, Dežea Jooa, vremenom je učinio ovo mesto popularnim kupalištem za stanovništvo. Po kasnijem vlasniku, ova zgrada, koja je postala poznata kao banja „Fekete”, generacijama je značila relaksaciju i sport za posetioce. Međutim, zbog zapuštenosti od 1970-ih godina, sada je postala mesto propadanja. Zgrada nije stavljena pod zaštitu kao spomenik kulture.
Godine 1879, Deže Joo, trgovac hranom, i njegov poslovni partner, Emanuel First, koji je već temeljno upoznao zamršenost rizičnih poslova vodeći menjačnicu i zalagaonicu, uložili su ogromnu sumu od 30.000 forinti u jednu potpuno revolucionarnu ideju i izgradili prvo parno kupatilo u Subotici.
Zgrada nekadašnje banje nije pod zaštitom kao spomenik kulture (fotografija Edvarda Molnara)
(fotografija Edvarda Molnara)
Međutim, na početku posao nije tekao glatko, a kupatilo u početku nije imao uspeh među građanima. Prvenstveno su stanovnici kuća bez kupatila, poput zanatlija fizikalaca, posećivali ovaj objekat da bi se očistili. Istovremeno, lokalne prostitutke su takođe dolazile ovde da se kupaju i primaju goste. Istoričar Geza Vaš je govorio za naš dnevni list o istorijskim podacima u vezi sa banjom „Fekete”. Kako je rekao, u početku banja „Fekete” nije bila elitno mesto. Smatralo se više nekim mračnim kutkom sumnjivog renomea, od kog su se ugledni stanovnici klonili. Iz novina tog vremena možemo saznati i kako je kupatilo izgledalo u to vreme.
– Ispred kupatila se nalazila jedna mala ukrasna bašta. Odavde je gost ulazio u prijemnu salu, koja je takođe bila restoran. Odavde, kroz zatvoreni hodnik, staza je vodila do kupatila, u kome su kupače čekale visoke mermerne kade. Između kada nalazilo se porodično kupatilo koje je moglo da primi nekoliko ljudi. Parno kupatilo se nalazilo na kraju ovog zatvorenog hodnika. Tuševi su bili u zadnjoj prostoriji, od kojih su novine tog vremena istakle električni tuš. Nema daljih informacija o tome, tako da ne znamo kako je izgledao. Odatle su kupači stizali do frigidarijuma. Bunar ove banje je takođe bio jedinstven. Parna mašina je tada bila jedna od najnovijih izuma. Prema radnom rasporedu, parno kupatilo se moglo koristiti prepodne, a zajedničko kupatilo popodne, ovako je naveo Geza Vaš opise u novinama tog vremena.
Deže Joo je bio pravi inovator, što najbolje pokazuje činjenica da je 1891. godine podneo sopstveni patent za bušenje arteških bunara. Njegova inovativna vizija se ogledala i u kontinuiranoj modernizaciji banje. Godine 1893, subotička javnost je tada pozdravila Joovo proširenje njegove banje, iako inače konzervativna Subotica nije bila nimalo otvorena za inovativne stvari. U novinskom tekstu pod naslovom „Nova banja”, list „Bačvanin” se prisetio otvaranja ove renovirane banje na sledeći način: „Prethodni vlasnik parnog kupatila, gospodin Deže Joo, proširio je svoju banju dodavanjem dugačkog krila, u kojem je izgradio jedan prelepi veliki, mlaki bazen koji zadovoljava zahteve današnjice, i manji bazen sa hladnom vodom, kao i mnogo veoma dobrih tuševa”. Istoričar Geza Vaš je rekao da je Deže Joo nakon renoviranja pokušao da vrati posetioce novim sadržajima. Uveo je stalni lekarski nadzor, lekovitu terapiju, napravio sobu za masažu i frizerski salon, a takođe je lečio kurje oči gostima. Sedamdesetih godina prošlog veka kupatilo je još uvek bilo u upotrebi, ali danas je od nekadašnje banje „Fekete” ostalo vrlo malo.
– Do početka veka, obnovljeno je u dužini od 36 metara. Do tada je već imalo zimski i letnji bazen, arteški bunar i parno kupatilo. Bazen je završen u junu 1899. godine. Kasnije su mnogi stanovnici Subotice ovde naučili da plivaju. Bio je tu i instruktor plivanja koji je držao časove za 35 krajcara. Deže Joo je umro te godine. Nakon njegove smrti, njegova udovica je nastavila ovaj posao, a posle Prvog svetskog rata prodala je kupatilo Danielu Feketeu. Odatle i potiče naziv banje „Fekete”, rekao je Geza Vaš. Sedamdesetih godina prošlog veka ovaj kompleks je još uvek bio u funkciji, ali danas od nekadašnje banje „Fekete” gotovo ništa nije ostalo. Zbog nedostatka održavanja i gubitka funkcije, zgrada je potpuno oronula.
Obratili smo se Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotice sa našim pitanjima o stanju banje „Fekete”. Balaž Sić, direktor ovog zavoda, rekao je da zgrada banje „Fekete” u Subotici nije pod zaštitom kao spomenik kulture i da je zbog zanemarivanja tokom proteklih decenija sada u veoma lošem stanju. Prema mišljenjima stručnjaka, uobičajena renovacija više nije moguća u slučaju objekta, a kompleks bi se mogao reintegrisati u gradski pejzaž samo kompletnom rekonstrukcijom koja bi počela od nule.
Zgrada je da sada već izgubila deo krovne konstrukcije (fotografija Edvarda Molnara)
– Stanje nekadašnjeg parnog kupatila, koje je van upotrebe od ranih sedamdesetih godina i koje je prepušteno prirodi pre oko pedeset godina, drastično se pogoršalo, posebno u poslednjih dvadeset godina. Zgrada je sada već izgubila deo krovne konstrukcije, noseći zidovi su natopljeni i urušili su se zbog kontinuiranog prokišnjavanja. Ovaj urušeni prostor je stanovništvo delimično koristilo kao divlju deponiju smeća, a iako se parcela povremeno čisti, neuređenost okoline i prekomerni rast korova su problem koji se stalno ponavlja, rekao je Balaž Sič. S obzirom da su zidovi strukturno oslabljeni i uglavnom uništeni, spasavanje ovog građevinskog kompleksa bi u praksi značilo potpunu rekonstrukciju. Iako su planovi i stare fotografije iz tog vremena dostupni, tako da bi banja u principu mogla biti rekonstruisana u svom izvornom obliku, realizacija zavisi isključivo od namere i finansijske posvećenosti sadašnjeg vlasnika ili novog investitora.
– Trenutno ovaj objekat nije pod zaštitom kao spomenik kulture. Međutim, s obzirom na to da se ovo područje nalazi u centru grada, u slučaju eventualne rekonstrukcije, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika bi pružio stručnu pomoć, utvrdio uslove za izgradnju i podržao neophodne istraživačke radove. Bilo bi u interesu i zavoda i stanovnika grada da ova istorijska zgrada povrati svoj nekadašnji sjaj, ali s obzirom na realnost, šanse da se ovako velika privatna investicija realizuje trenutno su male, sumirao je Balaž Siz.
Denvni list „Mađar so” je takođe saznao da sadašnji suvlasnici nameravaju da renoviraju banju „Fekete”. Kontaktirali smo ih sa našim pitanjima u vezi sa tim, ali do predaje novinskog teksta nismo dobili odgovor.
Na 21. stranici izdanja dnevnog lista „Mađar so” objavljenog 12. januara 1969. godine, Zoltan Santo, bivši novinar sportske rubrike našeg dnevnog lista, u jednoj foto-reportaži je prikazao časove plivanja koji su se održavali u ovoj banji:
Nyitókép: Na mestu ove banje nastala je divlja deponija smeća (fotografija Edvarda Molnara)
