O celokupnoj slici vredi govoriti

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Zahtev za dostavljanje podataka je primljen od ministarstva spoljnih poslova Mađarske, finansijera, za internu upotrebu, ali još uvek nema naznaka bilo kakve predstojeće provere, saopštili su Zita Nađ, upraviteljka Fondacije „Prosperitati”, i dr Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine i izvršnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, kao i bivši upravitelj fondacije, tokom intervjua datog za naš list. Eventualni postupak lustracije je u službi izgradnje poverenja, a u interesu je svih vojvođanskih Mađara da se ovaj program nastavi, naveli su. Kako su rekli, u interesu je svih da se program proceni na osnovu činjenica, kako bi vlada Mađarske mogla da dobije tačnu sliku o tome šta je postignuto tokom proteklih godina. Kao i činjenice da su, suprotno tvrdnjama, veliki preduzetnici iskoristili ne 90 odsto ukupnih sredstava, već 42,5 odsto. Program privrednog razvoja do sada je dao podršku za dobrobit približno 70 hiljada ljudi.

Mađarska vlada je takođe najavila lustraciju prekograničnih programa sufinansiranja. Da li ste dobili zvanično obaveštenje o tome kada i u kom obliku će se sa ovim krenuti u slučaju Fondacije „Prosperitati”?

Zita Nađ: Zapravo, prošla su dva meseca od izbora, tako da je očigledno da primarni prioritet mađarske vlade nije bio da proverava projekte mađarskih zajednica izvan matične zemlje. U ovoj fazi još uvek nismo u tački u kojoj možemo da govorimo o konkretnim proverama. Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske kao finansijer je poslalo zahtev za dostavljanje podataka, a ti podaci su traženi za internu upotrebu. Mađarska vlada će ih očigledno koristiti u daljim postupcima. Međutim, još uvek nema naznaka za dolazak bilo kakve inspekcije kod nas, i zapravo, takvi razgovori se ni ne vode. Naravno, poslaćemo podatke, kao i dokumentaciju vezanu za relevantne projekte i izveštaje finansijeru. To se radilo u svakom slučaju u proteklih deset godina, a radi se i sada, u godišnjem zbirnom izveštaju, razvrstanom po konkursima. Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske ih je prihvatalo svake godine. Trenutno čekamo odobrenje za 2025. godinu. Sva potrebna odobrenja su dostupna za iznose primljene za dodelu sredstava za operativne i strateške troškove. Čekamo uputstva u vezi sa daljim proverama i spremni smo da se podvrgnemo njima, jer smatramo da smo odgovorno ispunili zadatke koji su nam povereni.

Koji su tačno podaci zatraženi?

Zita Nađ: Tražene su dve vrste podataka. Pre svega, podaci koji se odnose na poslovanje, odnosno koji su operativni troškovi nastali u 2025. godini. Druga kategorija bili su podaci koji se odnose na konkurse, s jedne strane, za projekte koji još nisu realizovani, a s druge strane, za izveštaje konkursa za kapitalne projekte. Utvrđeno je da su oni uredni.

Dr Balint Juhas: Ne znamo tačno kako će se odvijati lustracija ili provera. Naš interes je da se to desi što je pre moguće. Ovu poruku smo poslali i vladi Mađarske. Smatramo sasvim normalnim da nakon promene vlade, nova vlada želi da sazna kako su programi dodele sredstava realizovani. Ako postoje bilo kakve sumnje, lustracija će ih otkloniti. Ovaj proces je u službi izgradnje poverenja, i u interesu je svih vojvođanskih Mađara da se ovaj program nastavi. Trenutno je u toku 13. ciklus konkursa. Konkurs je objavljen na osnovu odobrenja prethodne vlade Mađarske, ali sredstva nisu prebačena. Ne mislim da je to nedostatak u pogledu izgradnje poverenja. Istovremeno, 165 mađarskih porodica u Vojvodini trenutno čeka na odluku o podnetoj prijavi za kupovinu kuće, a 763 mađarska preduzetnika u Vojvodini čekaju da otvore ili poboljšalju svoje poslovanje. To znači da skoro hiljadu ljudi razmišlja o tome kako bi mogli da se ostvare u svojoj rodnoj zemlji. Stvaranje sopstvenog doma, pokretanje sopstvenog posla – ove mere pomažu ljudima na najdirektniji način da ostanu u svojoj zemlji. U interesu je svih da se program proceni na osnovu činjenica, kako bi vlada Mađarske mogla da dobije tačnu sliku o tome šta je postignuto proteklih godina.

Pomenuli ste da postoje sumnje vezane za ovaj program. Koja konkretna pitanja ili primedbe su se pojavile od strane nove mađarske vlade?

Dr Balint Juhas: Iz razgovora zvuči kao da subvencije nisu stigle do ljudi, i kao da su 90 odsto ovih sredstava dobili veliki preduzetnici. To jednostavno nije istina. Ukupno je realizovano 16.074 projekta, šest hiljada poljoprivrednika i oko dve i po hiljade preduzetnika je uspelo da poboljša svoje poslovanje, a 1.300 porodica je uspelo da se useli u svoje domove. U tim domovima je rođeno 900 dece. Ako sve ovo saberemo, vidimo da program direktno ili indirektno obezbeđuje egzistenciju za oko 15 hiljada ljudi. Pod pretpostavkom prosečne veličine porodice u Vojvodini, ovo je pomoglo da oko 70 hiljada ljudi prosperira u svojoj zemlji. To je celokupna slika o kojoj vredi govoriti.

Jedna od najčešćih kritika je da je značajan deo subvencija otišao velikim preduzetnicima. Koliko je tačno velikih preduzeća dobilo ove subvencije i koliki udeo od ukupnog budžetskog okvira za subvencije su oni dobili?

Zita Nađ: Možemo pomenuti ukupno 99 kapitalnih projekata, kod kojih je iznos subvencije premašio 500 hiljada evra. Od 270 miliona evra ukupnih subvencija, veliki preduzetnici su iskoristili manje od polovine, ukupno 114,7 miliona evra, odnosno 42,5 odsto. Ovo je veoma važno naglasiti. Više od polovine subvencija otišlo je manjim akterima, i to skoro 60 odsto. Tokom konkursa za 2023. godinu, bili su dostupni skromniji resursi zbog geopolitičke i energetsko-bezbednosne situacije. U proteklih pet godina raspisivali smo konkurse isključivo za male podnosioce prijava: startap preduzetnike, kupce kuća, male poljoprivrednike i mala preduzeća. U poslednjem ciklusu konkursa potrošili smo 17,1 milion evra za ovu namenu.

Dr Balint Juhas: Veoma je važno reći da je primljeno ukupno 18.411 prijava. Ovde se ne radi o jednom užem krugu, već je pokrivena cela mađarska zajednica u Vojvodini. Od njih su za 16.074 prijava dodeljena sredstva, što znači da je devet od deset uspešno konkurisalo. Niko nikome nije oduzeo sredstva, jer su za svaku prijavu na konkurs koje su formalno i stručno ispravne bile dodeljena sredstva. Nije bitno da li je u pitanju mali ili veliki projekat, data su sredstva. Mislim da je važno reći da se ovde ne radi o socijalnim merama, već o programu za privredni razvoj. Svi su prihvatili obaveze, svi su ispunili bitne formalne i stručne kriterijume, a većina podnosilaca prijava je obezbedila i učešće. U nekim slučajevima, preduzetnici početnici ne, a ni kupci kuća u svakom od slučajeva. S druge strane, veći podnosioci prijava su obezbezbeđivali u proseku 50 odsto učešća za realizaciju projekata. Suština prijava malih iznosa bila je da se omogući ovim porodicama – približno za deset hiljada individualnih podnosilaca prijava – da se snađu u svojoj zemlji. Ovde nije bilo značajnog otvaranja radnih mesta, već se radilo o očuvanju radnih mesta i o osnaživanju porodica. Sama porodica ima često sopstveni posao, a može se stvoriti i po nekoliko radnih mesta. Naravno, postoje odlični pozitivni primeri, kao što je „Reél Chocolate”, ali nastanak radnih mesta se u osnovi realizovalo u slučaju ulaganja u razvoj srednje i veće vrednosti. Stvoreno je pet hiljada novih radnih mesta. Ako pogledamo podatke Evropske unije, prema pokazateljima u ovoj kategoriji, opravdano je korišćenje 50 hiljada evra budžetskih sredstava za stvaranje jednog stalnog radnog mesta. Ako pomnožimo pet hiljada sa pedeset hiljada, to je 250 miliona evra. Ukupno 270 miliona evra je dodeljeno u vidu podrške kroz ovaj program. Mislim da to samo po sebi pokazuje ekonomski uticaj ovog programa. Međutim, prava vrednost se ogleda u malim podnosiocima prijava, onima koji su kupili zemlju ili kuću, nabavili poljoprivrednu mehanizaciju ili su mogli da razviju svoj posao. „Reél Chocolate” je veoma dobar primer i za to. Ovo preduzeće je osnovano 2015. godine, dok je program započet 2016. godine. Odlučili su tokom putovanja u Belgiju da žele da se bave proizvodnjom kvalitetne čokolade. U to vreme imali su jednog zaposlenog. Sada su otvorili svoju prodavnicu za model ovakvog poslovanja u Subotici, imaju 15 stalnih i 5 sezonskih radnika. Za deset godina, koliko ja znam, konkurisali su četiri puta, dobili 4 miliona dinara sredstava, a na to su dodali 2 miliona dinara učešća. Preuzeli su na sebe više od minimuma zahteva. Plate ovih 15 zaposlenih, sa pripadajućim doprinosima, iznose 25 miliona dinara za godinu dana. To je praktično šest puta više od dobijenih sredstava. Mislim da je ovo jedna fantastična priča o uspehu.

Pomenuli ste da je otvoreno oko pet hiljada novih radnih mesta. Da li imate podatke o tome koliko je ovih mesta popunjeno zaposlenima mađarske nacionalne pripadnosti?

Dr Balint Juhas: Moramo izbegavati diskriminaciju. Kriterijumi za kandidate su bili postojanje državljanstva i udeo zaposlenih mađarske nacionalnosti. Mogla su da se prijave preduzeća i poljoprivrednici pripadnika mađarske zajednice, kao i oni koji zapošljavaju pripadnike mađarske zajednice. Mi nemamo takve podatke u vezi sa novim radnim mestima i nismo mogli nikoga da obavežemo da zapošljava isključivo pripadnike mađarske nacionalnosti. Međutim, mogu reći da su se ove kompanije trudile da zaposle radnike mađarske nacionalnosti, pa ova radna mesta uglavnom popunjavaju pripadnici mađarske nacionalnosti.

Zita Nađ: Na to ne možemo direktno uticati. Ne možemo odrediti preduzetniku kojim jezikom treba da govori zaposleni ili stručnjak koga želi da zaposli. Mi smo u Srbiji, ali su uglavnom zapošljavali pripadnike mađarske zajednice.

Da li je moguće znati koliko je prosečna plata na ovim poslovima konkurentna sa prosečnim platama u Vojvodini ili Srbiji?

Zita Nađ: U poređenju sa prosekom u Srbiji, plate u Vojvodini su porasle. To se može dokazati, a i postoji veza između ove dve stvari.

Dr Balint Juhas: Tamo gde smo ulagali u razvoj, plate u ovim preduzećima su veće od opštinskog ili državnog proseka. Obezbedili smo pravac preduzećima koji im je omogućio da se brže razvijaju i prave veće korake. To je takođe zahtevalo radnu snagu, ali je tu radnu snagu trebalo i zadržati. U međuvremenu, razvilo se i konkurentno tržište među preduzećima. Nekoliko ljudi je govorilo o potrebi da se zaposlenima obezbede plate koje je već teško privrediti. Pre nekoliko godina, kada smo to analizirali, nivo plata kod velikih preduzeća je porastao za 20–30 procenata, i ono kontinualno raste od tada.

Koji principi su korišćeni za izgradnju programa privrednog razvoja i kakva je uloga bila namenjena porodicama, poljoprivrednicima, kao i malim i velikim preduzećima?

Dr Balint Juhas: Pružanje podrške i malim i velikim preduzećima bila je svesna zamisao i fundamentalni strateški element. Jedan od stubova strategije bio je, na primer, podrška prerađivačkoj industriji. Takođe smo pokrenuli konkurse za male poljoprivredni proizvođače da pređu sa proizvodnje žitarica velikih razmera na proizvodnju proizvoda sa većom dodatom vrednošću, da uzgajaju useve koji zahtevaju intenzivniji rad i da prerađuju ono što proizvedu. Takvi projekti su i nastali, dok je u isto vreme poljoprivredna prerađivačka industrija obično u stanju da pruži kvalitet koji je konkurentan na inostranim tržištima u većim količinama. Tačan udeo podrške koju su dobile različite ciljne grupe odredio je i sam sistem konkursa. Kada smo konačno sabrali brojke, ispostavilo se da je skoro 60 odsto sredstava otišlo manjim podnosiocima prijava, dok je udeo velikih učesnika na konkursima bio nešto veći od 40 odsto.

Zita Nađ: Takođe se mora videti i veza između ovoga. Mali, srednji i veliki učesnici na konkursima se nadovezuju jedni na druge. Mali učesnici proizvode, srednji prerađuju ili otkupljuju, a veliki rade to isto u velikim količinama. Ovu logiku su pratili i konkursi za integratore. Pored toga što se mnogo priča o malim i velikim učesnicima, ne treba zaboraviti ni projekte srednjeg obima, kao ni i obezbeđivanje otkupa. Smatrali smo važnim da je tržište obezbeđeno i za podržane poljoprivredne proizvođače. Proizvođači su imali ugovorni odnos sa integratorom koji je otkupljivao njihove useve. Sami su birali te integratore i morali su da ostanu u ugovornom odnosu sa njima pet godina. Ovo je značajno doprinelo rešavanju teškoća na tržištu.

Postojalo je veliko interesovanje za podršku startapovima, sa više od 760 primljenih prijava na konkurs. Gledajući unazad, zar ne bi vredelo češće objavljivati slične konkurse?

Dr Balint Juhas: Ranije smo objavljivali konkurse za preduzetnike i poljoprivredne proizvođače. Ako pogledamo hronološki redosled, poljoprivreda je prvo dobila priliku, a startapi su zaista bili „preskočeni” jedno vreme. Da smo imali priliku, objavili bismo ih i 2016., 2018. i 2020. godine. Međutim, epidemija Kovida i naknadno ekonomsko usporavanje obrazložili su da se prvenstveno fokusiramo na podršku startapovima. Konkursi za poljoprivrednike i mala preduzeća objavljena su ranije. Da je više sredstava bilo dostupno 2023. godine, objavili bismo i konkurs za podršku startapovima. Već dugo vidimo da postoji ozbiljna potreba za ovim. Krajem prošle godine konačno smo dobili priliku da objavimo ovaj konkurs. Podrška startapovima je uključena u program posebno zbog potražnje zajednice. Osnovano je oko 700 novih preduzeća. Prema poslednjim podacima, oko 82 odsto njih i danas posluje.

Ranije je fondacija naznačila da resursi za sredstva nisu isplaćena. Da li je od tada bilo napretka, da li ste dobili neke nove informacije i šta podnosioci prijava mogu očekivati u narednom periodu?

Zita Nađ: Savez vojvođanskih Mađara kontaktiralo je aktuelnu mađarsku vladu, ali još nije bilo razgovora o ovakvoj vrsti detaljnih informacija. Trenutno nemamo konkretne informacije o obliku i obimu podrške za prekogranične programe ili kako će se programi subvencija nastaviti. Za sada imamo stratešku odluku koju je donela prethodna vlada Mađarske. Budućnost će pokazati kako će nova mađarska vlada pristupiti ovoj odluci.

Ako bi fondacija ubuduće imala manje resursa, koji bi programi imali prioritet i kakav uticaj bi to imalo na funkcionisanje ovog programa?

Dr Balint Juhas: Konkursne prijave manjih učesnika bi svakako imali prioritet, kao što je pokazala praksa iz proteklih pet godina u periodima ograničenih resursa. U takvoj situaciji, podrška prijavama velikih učesnika je manje opravdana, tako da verovatno ne bi bili oni koji bi došli u prvi plan. Najvažnije je sada nastaviti i videti na kakve resurse se može računati.

Zita Nađ: Zato je pripremljena II Strategija regionalnog i privrednog razvoja. U njoj smo jasno definisali prioritete, po kojima možemo nastaviti dalje. Koji od njih se mogu sprovesti, naravno, zavisi i od raspoloživih resursa i budućeg regulatornog okruženja.

Kako vidite budućnost Fondacije „Prosperitati” u trenutnoj situaciji?

Dr Balint Juhas: Da je do nas, verovali bismo u svetlu budućnost. Da je do nas, program bi se nastavio. Izjava koju je dao mađarski premijer Peter Mađar pre izbora da mađarske zajednice van matične zemlje mogu računati na svoja stečena prava i da će se uspostavljene forme nacionalne političke podrške održati svakako je ohrabrujuća. Naravno, na mađarskoj vladi je da odluči u kojoj meri i na koji način podržava mađarske zajednice izvan matične zemlje. To je takođe i ustavna obaveza. Verujem da je svrha trenutne provere upravo da se osigura da korisnici 13. ciklusa konkursa mogu što pre pristupiti sredstvima, pa da se može pokrenuti i program privrednog razvoja 2.0. Rezultati proteklih deset godina su tu i možemo da gradimo na njima.