Dati prostor mladima

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Jedan od najprisnijih omladinskih događaja u Vojvodini je „Roka fest”, koji se svake godine održava na Rokinom salašu na obali Ludaškog jezera. Sam događaj i udruženje „Iuventus Ventus” koje stoji iza njega osnovani su pre više od deset godina jer su mladi osnivači smatrali da nedostaju programi koje sami mladi kreiraju za mađarsku omladinu Vojvodine. Prema ovom udruženju, mladi su sve usamljeniji, bore se sa mentalnim poteškoćama, dok postoji malo sigurnih društvenih prostora i programa koji su zaista namenjeni njima.

Žofija Hulo, predsednica udruženja „Iuventus Ventus”, omladinski radnica i diplomirana društveno-kulturna organizatorka, smatra da će uvek postojati potreba za omladinskim radnicima, posebno zato što su vršnjačko nasilje, anksioznost i drugi problemi mentalnog zdravlja primetni već u školskom uzrastu. Ova organizacija pokušava da podrži mađarsku omladinu u Vojvodini radionicama, kampovima, mentorskim i preventivnim programima, iako je njihov rad otežan nedostatkom sredstava i odgovarajućeg društvenog prostora.

Razgovarali smo sa Žofijom Hulo o položaju mađarske omladine u Vojvodini, izazovima omladinskog rada i misiji manifestacije „Roka fest”.

Zašto i kako ste osnovali „Roka fest” i udruženje koje stoji iza njega?
– Radim sa mladima više od deset godina. 2015. godine, grupa mladih prijatelja i ja smo shvatili da je veoma malo programa na mađarskom jeziku organizovano u celoj Vojvodini, ne samo u Subotici, već u celom regionu. I želeli smo nešto da uradimo povodom toga. Bili smo zaista početnici, nismo čak ni dublje razmislili o tome šta tačno želimo da radimo. Organizovali smo koncert, gde smo pozvali bend „Sin Seekas” iz Sente da nastupi. Dobili smo i prijateljsku podršku od Juli Šoti: ona nam je pomogla u razvoju programa svojim idejama, jer je već imala više iskustva od nas u tome kako jedan festival treba da izgleda. Ovaj događaj se prvo zvao „Rokabal”, koji još nije imao nikakve veze sa festivalom. Došlo je više od dvesta mladih ljudi, i važno je naglasiti da se nisu pojavile neke druge generacije u velikom broju, već baš oni između 15 i 29 godina. Događaj je bio veoma, veoma uspešan. Rokin salaš, koji je mesto održavanja ovog festivala, jedini je sačuvani mađarski salaš u Vojvodini koja funkcioniše u svom izvornom obliku. Funkcioniše kao muzej koji se i danas može posetiti, i kao kulturno-društveni prostor gde se čuvaju mađarske tradicije. Izabrali smo ovu lokaciju, što je veoma uzbudljivo, jer kultura obično nije baš bliska mladima. Ali već pre deset godina smo smatrali da je Rokin salaš jedna veoma dobra lokacija, i s obzirom na veliko interesovanje, organizovali smo ovaj događaj i sledeće godine, tada već pod nazivom „Roka fest”. U međuvremenu smo shvatili da se ne može stvoriti događaj bez podrške i da postoje drugačija etička pravila za organizovanje. Osnovali smo udruženje „Iuventus Ventus” i postavili svoje specifične ciljeve: želimo da prigrlimo mlade ljude, mlade talente i želimo da mladi ljudi sami organizuju svoj put. Od tada je glavni cilj ovog udruženja i „Roka festa” da mladi ljudi sami to organizuju, tako da nijedan od odraslih nema reč u tome šta organizuju ili šta žele.

Kako se festival menjao tokom godina?
– Mladi ljudi se menjaju, generacija se menja, uvek se pojavljuju drugačiji zahtevi, a i sam događaj se shodno tome razvijao. Ove godine ga više ne zovemo festival „Roka”, već ima naziv „Szabadulj fel a Rókán – Tabuk nélkül”  (Budi slobodan na Roki – bez tabua). Jedan od razloga za to je što jednostavno nemamo dovoljno podrške da organizujemo jedan pravi festival, a drugi je što se i sama reč festival više ceni: mi nikada nismo organizovali događaj na nivou „Exita” ili „Malomfestivala”, već događaj usmeren na individuu, koji nikada nije bio orijentisan na profit. Kao i ranije, naš cilj je da mladi ljudi dođu, kažu nam šta žele, kakvu vrstu događaja treba da im organizujemo, šta žele da pokažu. Nažalost, to ne možemo da postignemo na ovogodišnjem događaju u prethodnom obliku. Do sada su se uvek prijavljivali bendovi i mladi umetnici. Ove godine želimo da mladi ljudi i profesionalci koji rade sa njima provedu ovaj dan zajedno.

„ROKA FEST” BEZ TABUA 18. JULA!

Kakav će biti program ovogodišnje manifestacije?
– Naš jednodnevni događaj održaćemo 18. jula. Pozvali smo istraživačicu generacija Eniku Berecki, koja je veoma poznata stručnjakinja iz Mađarske, koja je napisala jednu veoma vrednu knjigu, između ostalih, i o generaciji Z. Razgovaraćemo sa njom o tome zašto se mnogi mladi ljudi danas osećaju neshvaćeno, kako se može smanjiti jaz između generacija i kako se mogu izgraditi istinske veze između generacija. Takođe ćemo razgovarati sa njom o paralelama između generacija. Naš drugi predavač, Laslo Šurman, takođe iz Mađarske, je pesnik, teolog, pastor, visokoškolsi profesor i stručnjak iz oblasti jednakih mogućnosti. On će govoriti o veri i romskoj kulturi. Ovo je posebna stvar jer se u Vojvodini ne govori mnogo o romskoj kulturi, iako ovde žive i Romi koji govore mađarski. Ovi mladi ljudi imaju vrlo malo prilika čak i za to da učestvuju u nekom programu, da se uključe u neki događaj. Takođe ćemo razgovarati sa Laslom Šurmanom o trenutnom stanju odnosa između mladih i vere, što je takođe jedna zanimljiva tema. Treća predavačica je Anika Plavšić, stručnjakinja za mentalno zdravlje, koja će govoriti o temi mentalnog preopterećenja: kakva je situacija sa mladima, šta doživljavaju, koje strategije suočavanja imaju i kako ih zaista možemo podržati ne samo kao profesionalci, već i kao roditelji, bake i deke i nastavnici. Pozvali smo i bend „Alompolgarok”, a biće tu i di-džej. Takođe organizujemo razne prateće programe, gde se mogu prijaviti mladi koji žele da se pokažu. Na primer, ove godine nas je kontaktiralo nekoliko frizera, pa će i oni doći. Na kraju, ali ne i najmanje važno, možete obiće i samu zgradu Rokinog salaša, kao i muzej.

Zašto su ovakvi događaji osnaživanja zajednice neophodni?
– Mladi ljudi su postali neprimećeno usamljeni. S jedne strane, ne postoje programi na mađarskom jeziku posebno namenjeni mladima između 15 i 29 godina. Postoje programi za predškolce, učenike osnovnih škola, pa čak i neki za srednjoškolce, ili za starije osobe, ali ne znam ni za jedan program posebno namenjen ovoj starosnoj grupi. Štaviše, fundamentalno je teže obratiti se ovoj generaciji. Oni prolaze kroz veliku promenu, od dece do odraslih, što je težak period u životu svakoga, ali mislim da je biti mlad danas najteže. Ovim mladim ljudima je potreban siguran prostor gde će ih čuti i saslušati. Iz literature i statistike možemo videti da je mentalno stanje mladih u veoma ozbiljnoj situaciji. Anksiozni su, potrebna im je pomoć, ali o tome ne govorimo jer je to tabu tema. U Vojvodini nema odgovarajućeg omladinskog rada, iako bi bilo sjajno kada bi funkcionisao, i ne bismo gurali mlade ljude da napuštaju ovu zemlju, jer ovde ne dobijaju sigurnost koja im je potrebna u ovom uzrastu. Ovakvi događaji mogu mnogo pomoći, jer je fokus na njima, njima su namenjeni, a dobijaju i priliku da se izraze. Žao mi je što je takvih događaja veoma malo. Ovaj rad niko ne podržava, a da bi se sproveo u delo, bila bi potrebna saradnja stručnjaka. Potrebni su nam društveni organizatori, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i, na kraju, ali ne i najmanje važno, omladinski radnici koji su spremni da se bave budućom generacijom.

VAŽNO JE SASLUŠATI MLADE LJUDE

Uprkos činjenici da stručnjaci jasno ističu da mladima treba podrška, društvo ih često ne vidi kao grupu kojoj je potrebna pomoć, već kao izvor problema. Šta bi mogao biti razlog za to?
– Kao profesionalac, ovo vidim potpuno drugačije. Ne mogu da razdvojim kojim grupama je pomoć potrebnija, a kojim manje. Nemoguće je generalizovati, ne treba misliti da mladima uopšte treba pomoć ili podrška. Među njima ima onih koji imaju dobro funkcionišuća preduzeća ili koji su postigli određeni broj pregleda na TikToku, ali postoji i deprivirani sloj, i njih je više. To su oni koji nemaju internet kod kuće, koji ne idu u školu redovno. Stoga, pre mislim da je omladinski rad uvek bio potreban i da će uvek biti potreban, jer će uvek biti mladih ljudi. Uvek je bilo ljudi koji su se njima bavili, jednostavno je došlo do generacijske promene omladine koju nismo dovoljno naglašavali. Već možemo videti mentalno stanje mladih u osnovnim školama, samo pomislite na agresivno ponašanje. Sproveli smo studiju sa našim udruženjem o vršnjačkom nasilju u Vojvodini i dobili smo užasne rezultate. Naš priručnik za mentalno zdravlje i metodologiju prevencije za sprečavanje vršnjačkog nasilja objavljen je pod naslovom „Láthatóvá tenni a láthatatlant” (Učiniti nevidljivo vidljivim) i dostupan je svima besplatno na internetu. Ako ne reagujemo na ova ponašanja na odgovarajući način, ona mogu degenerisati kod mladih. Ali to se može promeniti, mladi ljudi mogu biti saslušani, može im se dati prostor, a potrebno je samo malo volje. Najvažnije je u ovom trenutku primetiti one stručnjake koji su rado spremni da to rade. Očigledno bi bilo najbolje da se onima koji su specijalizovani za ovo da prostor, ali postoji mnogo stručnjaka koji rade u kulturi i koji su takođe sposobni za ovaj posao, samo ne dobijaju prostor.

Kako udruženje „Iuventus Ventus” odgovara na ove probleme?
– Voleli bismo da vidimo mentalno zdrave mlade sa mađarskog govornog područja po celoj Vojvodini. Postojao je omladinski prostor zajednice „Kerülj Be”, gde smo veoma lepo započeli ovaj rad, ali nažalost sama lokacija više ne postoji, a i podrška je prestala, iako je ranije bio prioritetni program Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Bez obzira na ovo, organizujemo razne radionice, bilo da su vezane za pol, ravnopravnost između muškaraca i žena, ili o različitim temama vezanim za mentalno zdravlje, kao što su šta ste poneli u koferu, kako možete prepoznati svoje različite okidačke tačke, kako možete smiriti sebe. Reagujemo na stvari koje nam mladi govore i organizujemo radionice gde im nudimo različite strategije suočavanja ili samo siguran prostor. Naš gore pomenuti priručnik je namenjen nastavnicima i stručnjacima za rad sa mladima i veoma je dobar jer detaljno opisuje praktične zadatke. Takođe organizujemo letnje kampove na teme životne sredine i mentalnog zdravlja, a bavimo se i mentorstvom. U udruženju postoji mlad tim, koji mentorišemo tokom cele godine i šaljemo ih na razna  putovanja preko programa Erazmus+. Ali veoma je teško opstati bez fizičkog prostora. Uprkos tome, naše udruženje veoma dobro funkcioniše, sa mnogo profesionalaca iza nas, koji imaju različite kompetencije. Naš najveći izazov je vidljivost: sa puno posla, nemamo vremena za to, a zbog ograničenog budžeta ne možemo ni da platimo reklame. Ali dobrodošli smo svi koji žele i mogu da rade sa mladima kao profesionalci kako bi u Vojvodini mentalno zdravi mladi ljudi živeli.