Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!
Povodom 125. godišnjice rođenja Mihalja Majtenjija, „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szo Lapkiado Kft.” je u petak organizovao stručnu konferenciju pod nazivom „Majtenji 125”. Na događaju održanom u konferencijskoj sali sedišta našeg dnevnog lista, novinari, književni istoričari, javne ličnosti, kao i bivši i sadašnji zaposleni u ovoj ustanovi, podsetili su se životnog puta, intelektualnog nasleđa, kao i uloge u osnaživanju zajednice jednog od osnivača ovih dnevnih novina.
Učesnike su pozdravile Edvina Erdedi, direktorka „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szo Lapkiado Kft.”, i Evelin Peševski, glavna i odgovorna urednica. Konferenciji su prisustvovali Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta, Jožef Limburger, predsednik upravnog odbora „Mađar soa”, Zoltan Kudlik, pokrajinski pomoćnik sekretara za kulturu, kao i brojni istaknuti predstavnici mađarskog kulturnog i štamparskog života u Vojvodini.
U svom govoru, Edvina Erdedi je napomenula da je tokom organizacije konferencije postalo sve jasnije: ovaj događaj ne govori samo o Mihalju Majtenjiju, već i o tome kako se odnosimo prema sopstvenoj prošlosti. Istakla je da su tokom osnivanja Muzeja štampe i štamparstva „Magyar Szó” pronađeni brojni lični predmeti i dokumenti, uključujući lulu i pisaću mašinu Mihalja Majtenjija. Direktorka je rekla da su organizatori pronašli grob pisca i novinara, koji su uredili zaposleni dnevnog lista, a zatim je na dan konferencije na njega položen venac.
Učesnike je pozdravio i Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (fotografija Čile David)
– Prošlost ne treba nas, već nama treba naša prošlost, navela je Edvina Erdedi, direktorka preduzeća „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szo Lapkiado Kft.”.
Evelin Peševski, glavna i odgovorna urednica našeg dnevnog lista, skrenula je pažnju na činjenicu da su obeležavanje sećanja i očuvanje institucionalnog kontinuiteta posebno važni za jednu manjinsku zajednicu.
– Da bismo znali kuda idemo, moramo znati odakle smo došli. Dnevni list „Mađar so” ne postoji radi sebe, već zarad mađarske zajednice u Vojvodini. Dok god postoji mađarska zajednica u Vojvodini, potreban je i neko ko će sačuvati njenu istoriju, postavljati njena pitanja i predstavljati njene rezultate, naglasila je glavna i odgovorna urednica. U svom govoru, dotakla se i aktuelnih izazova štampanih medija, ali je istovremeno naglasila da uloga manjinskih medija na mađarskom jeziku ni danas nije umanjena. Po njenom mišljenju, priče, uspesi i svakodnevica zajednice trebalo bi da budu ovekovečeni i dalje u lokalnim štampanim medijima na mađarskom jeziku.
Publika je imala prilike da sluša poučne razgovore (fotografija Čile David)
Pisac proze Đeze Bordaš, Katalin Mihalji, urednica dnevnog lista „Mađar so”, kao i dr Ferenc Nemet, akademski profesor (fotografija Čile David)
Arpad Fremond, koji je govorio kao počasni gost na ovoj konferenciji, rekao je da je Mihalj Majtenji bio jedan od onih izuzetnih ličnosti koje nisu samo posmatrali svoj vremeski period, već su ga i oblikovali. Podsetio je da je 1944. godine Mihalj Majtenji, zajedno sa Laslom Galom, Endreom Levaijem i Žigmondom Kekom, osnovao list „Szabad Vajdaság”, koje je kasnije dobio naziv „Magyar Szó”.
– Ova generacija je stvarala institucije ni iz ničega, uključujući i temelje dnevnog lista koje služe vojvođanskim Mađarima već više od osam decenija, naglasio je predsednik nacionalnog saveta.
Program konferencije nastavljen je sa tri panel-diskusije, čiji su učesnici iz različitih perspektiva podsetili na ličnost, životno delo i intelektualno nasleđe Mihalja Majtenjija koje i dan-danas ima uticaj na rad lista. Diskusije su se bavile ljudskim i profesionalnim portretom ovog osnivača i urednika, njegovim književnim nasleđem, kao i sadašnjošću i budućnošću dnevnog lista „Mađar so”.
Prva panel-diskusija konferencije nosila je naziv „Szerkesztőségi órák – Emlékek Majtényi Mihályról” (Redakcijsko radno vreme – uspomene na Majtenjija Mihalja). Učesnici diskusije, koju je vodila Katalin Mihalji, urednica lista „Magyar Szó”, dr Ferenc Nemet, akademski profesor, istoričar kulture i umetnosti, kao i Đeze Bordaš, pisac proze i urednik, prisetili su se Majtenjija kroz svoje lične uspomene. Složili su se da je bio izuzetno skromna, tiha, ali i izuzetno obrazovana osoba koja je bila duboko posvećena svojoj profesiji. Govorili su o njegovim počecima kao novinara, njegovim korenima iz Nađbečkereka, kao i o činjenici da je novinarstvo uvek smatrao profesijom i kreativnom aktivnošću koja je ravnopravna sa beletristikom.
Aniko Madar, urednica Radio Novog Sada, Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i dr Marta Terteli Telek, akademska profesorica (fotografija Čile David)
Arpad Dioši, zamenik glavnog i odgovornog urednika, Evelin Peševski, glavna i odgovorna urednica, Mikloš Benedek, pesnik, urednik omladinskog lista „Kepeš ifjušag”, kao i Monika Čik, pesnikinja, novinarka i urednica (fotografija Čile David)
Učesnici su istakli da je Mihalj Majtenji ne samo stvorio trajno nasleđe kao publicista i urednik, već je odigrao i značajnu ulogu u institucionalizaciji mađarske književnosti u Vojvodini. Istakli su izvornu vrednost njegovih memoara i portfolija, koji su i danas važni dokumenti u istoriji mađarskog kulturnog života u Vojvodini. Na kraju diskusije, dr Ferenc Nemet je muzeju štampe i štamparstva poklonio jedan potpisani primerak sačuvane knjige Mihalja Majtenjija, koja će ubuduće biti dodata u muzejsku kolekciju.
Druga panel-diskusija konferencije nosila je naslov „Aki a mocsárból maradandót épített – Majtényi Mihály szellemi hagyatéka” (Onaj koji je iz močvare izgradio trajno nasleđe – intelektualno nasleđe Mihalja Majtenjija). Aniko Madar, urednica Radio Novog Sada, zajedno sa dr Martom Terteli Telek, akademskom profesorkom, kao i Rihardom Huđikom, obradila je temu književnog i intelektualnog nasleđa Mihalja Majtenjija. Učesnici su istakli da je jedan od najvažnijih elemenata njegovog rada autentično prikazivanje vojvodanskog pejzaža, lokalne zajednice i sudbine ljudi koji tamo žive. Takođe se razgovaralo o tome kako je Majtenji bio povezan sa težnjama književnosti vojvođanskih Mađara za određivanjem sopstvenog identiteta između dva svetska rata i kako je postao jedan od najznačajnijih hroničara lokalnih tonova i vojvođanskog pejzaža.
Tokom diskusije je naglašeno da se Majtenji tokom svoje karijere postepeno okretao vojvođanskim temama, a od tridesetih godina pa nadalje sve svesnije se zalagao za predstavljanje priča i vrednosti lokalne zajednice. Prema rečima učesnika, jedna od najvažnijih poruka njegovog intelektualnog nasleđa je da je očuvanje sopstvenih priča, pejzaža i kulturnog nasleđa mađarske zajednice u Vojvodini neophodno za društveni identitet.
Stare mašine su takođe puštene u rad u muzeju štamparstva (fotografija: Čila David)
Direktorka „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiadó Kft.” i glavna i odgovorna urednica dnevnog lista položile su venac na grob Mihalja Majtenjija (fotografija Čile David)
Treću panel-diskusiju konferencije, „Új hangok régi falak között – Majtényi Mihály lapjának szerepe az új nemzedék kiteljesedésében” (Novi glasovi između starih zidova – Uloga lista Mihalja Majtenjija u ostvarivanju nove generacije), održao je Arpad Dioši, zamenik glavnog urednika, sa zaposlenima redakcije naših novina, Evelin Peševski, glavnom i odgovornom urednicom, Monikom Čik, pesnikinjom, autorkom dečje književnosti i novinarkom, lektorkom, kao i Miklošem Benedekom, urednikom omladinskog lista „Kepeš ifjušag”. Učesnici su razgovarali o mogućnostima obraćanja mlađoj generaciji, promeni čitalačkih navika, izazovima koje predstavlja veštačka inteligencija i budućnosti štampe na mađarskom jeziku u Vojvodini. Evelin Peševski je naglasila da su obrazovanje novih generacija i uključivanje mladih novinara ključni za budućnost dnevnog lista „Mađar so”. Kako je navela, jedan od najvažnijih zadataka novina je obrazovanje sledeće generacije i stvaranje profesionalnog okruženja za mlade ljude u kojem mogu da se razvijaju i napreduju. Monika Čik je govorila o važnosti promocije čitanja, ističući da za decu ljudske priče i lični doživljaji mogu predstavljati „kapiju” ka književnosti. Mikloš Benedek je govorio o tome da mlade najviše privlače sadržaji koji im omogućavaju da prepoznaju sebe i svoju zajednicu. Na kraju panel-diskusije, Evelin Peševski je najavila pokretanje konkursa publicistike „Ištvan Nemet”, koji će „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiadó Kft.” raspisati za srednjoškolce i studente. Cilj konkursa je pronalaženje mladih talenata, podsticanje onih koji su zainteresovani za publicistiku i negovanje sećanja na Ištvana Nemeta. Detalji su objavljeni na onlajn i štampanim stranicama „Magyar Szó”.
Stručni program je nastavljen otvaranjem privremene izložbe pod nazivom „Örökké élő közvetítő” (Zauvek živi prenosilac vrednosti) u Muzeju štampe i štamparije „Magyar Szó”. Izložba je podsetila na život i rad Mihalja Majtenjija uz pomoć dokumenata, ličnih predmeta i nekadašnjih novinskih materijala. Posetioci su takođe mogli da učestvuju u interaktivnim programima: mogli su da odštampaju odlomke iz Majtenjijevih pripovetki na komemorativnim stranicama na štamparskim mašinama muzeja. Među posebno istaknutim predmetima izložbe bili su lula, pisaća mašina, kao i brojni dokumenti i relikvije Mihalja Majtenjija koji su pružili uvid u život i stvaralački svet jedne od ključnih ličnosti štampanih medija na mađarskom jeziku u Vojvodini.
Nyitókép: Edvina Erdedi, direktorka „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiado Kft”, otvorila je konferenciju (fotografija Čile David)
