Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Vremenski uslovi na početku godine bili su povoljni za sve biljne kulture, što je davalo razloga za optimizam, ali mnogo toga i dalje zavisi od vremenskih prilika nakon toga. Strahuje se da će dugi sušni periodi dati nove razloge za zabrinutost. Prema zvaničnim statističkim podacima, može se primetiti pad prinosa kod svih voćnih kultura u poslednjih deset godina, samo je berba grožđa prošle godine bila iznad proseka. Što se tiče ratarskih useva, ni tu situacija nije bila najbolja; iako su strne žitarice dale dobar rod, ostali usevi su podbacili. Prema rečima agronoma Hajnalke Pastor Bognar, članice gradskog veća Subotice zadužene za poljoprivredu, i kajsije i breskve su izdržale prolećne mrazeve, a majska kiša je takođe bila dobra za ratarske useve na oranicama, ali opasnost još nije prošla.
– April je bio veoma suv, padavina gotovo da nije bilo, osim nekoliko milimetara koji su nekoliko puta „slegli prašinu”. Kiša u maju je veoma dobro došla, jer je prinos žitarica već bio pod znakom pitanja. Tokom suše, biljke se brane usporavanjem metabolizma. Ovaj proces je već bio vidljiv na žitaricama, listovi su počeli da se uvijaju ka unutra, i činilo se da neće imati snage da izniknu klasje. Treba napomenuti da sorte ne reaguju na vremenske uslove na isti način. Strane sorte uglavnom teže podnose ove stresne situacije. To ne znači da nemaju dobre karakteristike kvaliteta, ali je problem što na njih ne utiče samo suša, već i olujni vetrovi, jer dodatno isušuju površinski sloj zemljišta, pa je prihranjivanje vršeno uzalud, biljke nisu mogle da iskoriste ove hranljive materije.
Moramo se osvrnuti i na prethodni period, kada je temperatura bila veoma visoka tokom dana, ali izuzetno niska noću. Temperatura je varirala za 20 stepeni od jednog dana do drugog, a mrazevi nisu bili retki u ovom zimskom, ranoprolećnom periodu. Mrazeva je bilo u martu, aprilu i maju, što je izazvalo stres u biljkama i uticalo je na njihov razvoj. U martu je bilo perioda kada su uslovi bili pogodni da biljke počnu intenzivno da se razvijaju, ali je onda ponovo došlo zahlađenje, i biljke su prestale da se razvijaju. April su okarakterisale temperaturne oscilacije, olujni vetrovi i nedostatak padavina.
- Ko je bolje prošao: oni koji su izabrali jesenju ili oni koji su izabrali prolećnu setvu?
– Već godinama unazad oni koji su birali jesenju setvu su bolje prolazili. S jedne strane, imaju dobre šanse da na vreme završe jesenju setvu, a sa druge strane, brže dolaze do finansijskih sredstava. Ove godine poljoprivrednici su sejali prolećne useve koje se okopavaju u aprilu, pa je nakon toga palo malo kiše. Uzgajanje kukuruza je godinama problem, jer su padavine važne ne samo u početnom periodu, već i tokom cvetanja i formiranja klipova. Usled nedostatka ovih padavina,već godinama beležimo pad prinosa. Rekordni prinosi se već godinama ne postižu. Ove godine, poljoprivrednici se takođe žale da je kiša za kukuruz došla prekasno.
- Da li je kiša došla prekasno i za strne žitarice?
– Na parcelama gde su padavine stigle tokom perioda formiranja zrna, one možda i dalje mogu pomoći, ali mogu izazvati i probleme za biljke koje cvetaju. Pšenica i ječam su podložni patogenu zvanom Fusarium, što je bolest koju izaziva gljivica. Njen nusproizvod je mikotoksin, koji je toksičan i za životinje i za ljude. Dakle, proizvođači mogu očekivati dodatne troškove ako je pšenica cvetala tokom perioda kada je padala kiša, jer su morali da obave još jedan tretman.
- Kakvo je stanje na poljima ječma i pšenice na terenu?
– Slika na polju je veoma pomešana. Postoje parcele u boljem stanju u zavisnosti od uslova, a postoje i parcele u lošijem stanju. U aprilu su se već mogla videti polja pšenice gde je biljka primetno patila. Nije mogla da raste i izbaci klas iz listova zastavičara. Ovako nešto se nije dogodilo već jedno duže vremena.
- Dolazi još jedan sušni period, sa visokim temperaturama...
– U Subotičkom ataru, u proteklih nekoliko dana palo je oko 20-30 milimetara padavina. Ova količina je dovoljna da nadomesti jedno zalivanje. Problem je u raspodeli padavina, a ne u tome što baš ta količina ne pada. Mi smo i inače jedan sušni kraj – to treba napomenuti – padavine na godišnjem nivou dostižu samo 500-600 milimetara. Godine kada nema te količine su veoma retke, ali je raspodela veoma loša. Nažalost, ne možemo ni očekivati da bude bolje. Poslednja kiša je nadomestila jedno zalivanje, biljke su se nekako oporavile, biće nekog prinosa. Ne mogu da predvidim kakav će biti prinos, jer još ima vremena do žetve, koja može biti dobra ili loša, u zavisnosti od temperatura, da li će biti padavina i da li će sunčevo zračenje naneti štetu, pošto sunčevo zračenje dosta šteti biljkama. Bolesti su se pojavile i kod ovih jesenjih useva: kod ječma i pšenice, u obliku pegavosti lišća, koje su morale biti tretirane kada se bolest pojavila tokom intenzivnog razvoja, oko marta. Ako je prskanje bilo uspešno, proizvođači su mogli naprave korekciju prskanjem protiv fuzarijuma. Ali situacija ovde nije ista, bilo je nekih parcela gde je pegavost bila prisutna, ali se nije pojavila drugde. Proizvođači su to mogli da utvrde vizuelnim pregledom.
- Šta je sa voćnjacima? U ovom peskovitom području, korenje mora da apsorbuje vlagu iz dubljeg sloja zemljišta. Da li su rezerve vode dovoljne u ovim dubljim slojevima?
– Nažalost, proizvodnja voća u našem regionu je dosta opala, iz više razloga. Jedan od razloga je pogoršanje klimatskih uslova. Ovde, za voćne kulture uzgajane na peskovitom zemljištu, problem predstavljaju uglavnom svojstva peska. Pesak propušta vodu prilikom zalivanja, bez obzira na vrstu navodnjavanja koju izaberemo. Bilo je slučajeva kada su proizvođači ukazivali na to da bez obzira što zalivaju biljke, pošto je temperatura visoka i isparavanje veliko, a vlažnost vazduha niska, razni fiziološki mehanizmi u biljkama su ipak svedeni na minimum. To prirodno utiče na kvalitet roda, a plodovi su manji. Opekotine od sunca su veoma česte u voćnjacima gde se ne koriste protivgradne mreže, ali čak i tamo sunce može oštetiti spoljne redove. Bez navodnjavanja, voće se ne može gajiti.
Istovremeno, tržište jabuka je takođe znatno opalo, a proizvođači postepeno ukidaju zasade jabuka.
- Na šta prelaze?
– Krompir, privremeno. Krompir se može gajiti na ovom peskovitom zemljištu u prvom periodu vegetacije, prema rečima stručnjaka, druga setva je već prinudni proces, ali proizvođači i to prihvataju, jer moraju od nečega da žive. Preostali voćnjak je intenzivnog uzgoja, pa je opremljen protivgradnim mrežama i navodnjavanjem. Ovo je velika investicija, ali postoje subvencije koje su usmerene na to, i to se mora naglasiti. Pokrajinska vlada i ministarstvo podržavaju postavljanje protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje ne samo za voćare već i za povrtare. Bez njih se uzgoj ne može rešiti.
Berba kajsija i šljiva varira iz godine u godinu. I ove godine je bilo mrazeva, ali kajsije još nisu cvetale, pa izgleda da će berba biti dobra. Ovo je velika stvar, jer je prošle i pretprošle godine bilo malo roda. Breskve su takođe dobro podnele ove vremenske uslove, mada se na nekim mestima može primetiti šteta od mraza.
Obnova voćnih stabala je takođe velika investicija, zbog čega proizvodnja voća kontinuirano opada u poslednje četiri godine. Rusko tržište je bilo glavno tržište za naše jabuke, a sada je izvoz značajno smanjen, pa su proizvođači morali da traže druga tržišta. Neki su uspeli, neki nisu. Rekla bih da su jabuke uzgajane na pesku mnogo bolje od jabuka iz Poljske, ali uzima se samo roba prve klase, a ne i druge klase. A pod ovakvim vremenskim uslovima teško je podmiriti tržište.
- Zbog čestih bolesti i štetočina, voćari su se žalili i na čestu potrebu za prskanjem.
– Svaka kultura ima svoje glavne patogene i glavne štetočine koje je napadaju i od kojih se mora zaštititi. Zbog čestog prskanja, pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu stvorio je prognozno-izveštajnu službu zaštite bilja, u čijoj sam izradi osnivačkih dokumenata i ja učestvovala. Na osnovu posmatranja biljaka i definisanja glavnih štetočina, sveli smo broj tretmana na mogući minimum u svakoj regiji. Ovom zadatku smo morali razumno pristupiti da bi bio efikasan. Inače, pesticidi koji se koriste u voćarstvu, bilo da su to fungicidi ili insekticidi, veoma su skupi, pa proizvođači ne mogu sebi da priušte prskanje dvadesetak puta sa ovakvim cenama jabuka. Mislim da oni proizvođači koji prate trendove, u ovoj situaciji, pokušavaju da zaštite svoje biljke podacima prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (www.pissrbija.rs). Uspeh nikada nije 100%, ali je cilj da šteta ne bude tolika koliko je novca uloženo u prskanje. Cilj nije iskorenjivanje svega, uključujući i korisne organizme, kao ranije, već razumno prskanje. Naravno, proizvođači su morali da obrate više pažnje, morali su da znaju stanje svojih voćnjaka. Ali mislim da je ovo postala ustaljena praksa. Svaka regija ima svoje preporuke o tome kada i kako šta tretirati.
- Da li su se pojavile nove bolesti sa promenom vremenskih prilika?
– Postoje nove štetočine. Azijska mušica napada plodove koji sazrevaju, i zaista nema leka kojim možemo da se zaštitimo od nje. Napada i zdrave biljke. Njen ovipozitor je kao testera, koristi ga da polaže jaja u plod. Jaja se izlegnu, a larve uništavaju rod.
Stenice su nove u našem području. Mogu se razmnožiti jer priroda još nije reagovala i nemaju prirodne neprijatelje. Zelena i mramorna smrdibuba su nam stigle određenim rutama, verovatno uvozom, i razmnožile su se. Uglavnom štete peršunu i paradajzu, ali mogu da napadnu i drugo povrće. Mramorna smrdibuba šteti voću, i veoma je teško zaštititi se od nje. Bilo je godina kada ih je bilo mnogo, ali prošle godine ih nije bilo toliko kao obično.
Prošle godine se američka cikada vinove loze, koja širi fitoplazmozu grožđa, namnožila, uzrokujući ogromnu štetu. Ovo je takođe stara-nova štetočina koja se intenzivno pojavila u vinogradima pre 5-6 godina. To je karantinska štetočina, što znači da je uvođenje karantina neophodno u njegovom slučaju. Sadni materijal ne bi trebalo da sadrži ovakve štetočine. Obično prezimljavaju u transportnim kontejnerima. Fitoplazma se prenosi sa jedne biljke na drugu, što uzrokuje propadanje vinove loze. A ugrožena loza mora biti uklonjena.
Pojava novih štetočina je takođe posledica vremenskih prilika, kao i pojava nekih štetočina koje su se ranije nalazile samo u plastenicima, odnosno u zatvorenim prostorima. Pošto su im sada uslovi pogodni i na otvorenom, one napadaju gajene biljke. Na primer, cvetni trips, koji sada napada useve na otvorenom, posebno breskve. Sve je to posledica suše.
Nyitókép: Hajnalka Bognar Pastor
