Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Dr Tiboru Lukiću, profesoru na katedri za matematiku Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, uručen je orden „Aranj Janoš” na generalnoj skupštini Mađarske akademije nauka.
– Istraživanje zahteva mnogo strpljenja i istrajnosti. Oduvek sam težio da se bavim naukom na visokom nivou, da učestvujem u međunarodnim projektima i saradnjama, priznaje u intervjuu sa njim.
Matematika često deluje teško, ali ako uspete da je približite praktičnom životu, može da probudi interesovanje i entuzijazam. To je jedna od najvažnijih stvari u obrazovanju, navodi dr Tibor Lukić, profesor na katedri za matematiku Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koji je na forumu spoljnih članova održanom u okviru generalne skupštine Mađarske akademije nauka (MTA) odlikovan ordenom „Aranj Janoš”. Razgovarali smo sa ovim vojvodanskim stručnjakom o ovoj nagradi, njegovom istraživanju, izazovima u nastavi matematike, kao i ulozi veštačke inteligencije.
(fotografija Davida Čile)
Šta za vas znači ovo priznanje?
– Doživeo sam ga kao veliku čast. Iskreno, nikada nisam mislio da će moj rad biti primećen na ovom nivou. Nagradu je dodelio odbor za nauku van granica matice Mađarske akademije nauka. Moj naučni rad i moje naučno-organizacione aktivnosti takođe su igrale ulogu u nominaciji. Više od decenije i po sam mentor studentima u Kolegijumu za visoko obrazovanje vojvođanskih Mađara, a od 2002. godine aktivno učestvujem u radu Akademskog saveta vojvođanskih Mađara kao potpredsednik.
Posebno mi je zadovoljstvo što nekoliko mojih bivših studenata sada rade kao uspešni nastavnici i istraživači. Oduvek sam smatrao važnim razvoj talenata i podršku mladim istraživačima.
Možete li mi reći nešto o vašoj karijeri i naučnom radu?
– Diplomirao sam na odseku za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kasnije se moje interesovanje okrenulo ka numeričkoj matematici, a preko toga sam stigao do digitalne obrade slika. Napisao sam i doktorsku disertaciju na ovu temu. Veliku ulogu u tome su odigrali inostrani mentori i istraživačke saradnje. Takođe sam proveo dosta vremena u Segedinu kao gostujući istraživač, gde sam počeo da radim na obradi tomografskih slika. Ova oblast, na primer, bavi se matematičkom pozadinom CT snimanja. Rekonstruišemo sliku iz različitih uglova projekcije koristeći matematičke modele. Jedan od glavnih ciljeva našeg istraživanja jeste da budemo u mogućnosti da proizvedemo visokokvalitetne slike iz manjeg broja uglova projekcije. Ovo je važno jer je tokom CT pregleda pacijent izložen rendgenskom zračenju. Što je manja ekspozicija, to je manja izloženost zračenju. Radimo na matematičkim modelima i takozvanim metodama regularizacije koje omogućavaju očuvanje kvaliteta slike čak i kada je dostupno manje podataka. One se mogu koristiti uglavnom u medicinskoj primeni.
Istraživanje zahteva mnogo strpljenja i istrajnosti. Nije slučajno što se na engleskom istraživač naziva „researcher”, odnosno neko ko istražuje istu stvar iznova i iznova. Oduvek sam se trudio da se bavim naukom na visokom nivou, da učestvujem u međunarodnim projektima i saradnjama. Tokom godina sam takođe učestvovao u organizaciji nekoliko međunarodnih konferencija i letnjih škola. Smatram da je posebno važno podržati doktorante i izgraditi međunarodne odnose.
Kako se nastava matematike promenila poslednjih godina?
– Učenici sada mnogo više uče u digitalnom okruženju. Sve je dostupno onlajn, manje pišu rukom i često koriste gotova rešenja. Ja i dalje volim da radim na beloj tabli. Ako učenici vide kako rešenje nastaje korak po korak, mnogo bolje prate tok misli. Takođe je važno da vide kako se matematička metoda može koristiti u praksi, na primer u obradi slike u medicini ili sistemima automobilskih kamera. To takođe povećava njihovu motivaciju.
Problem je pre u tome što su klasične matematičke veštine oslabile. Današnji učenici se često oslanjaju na digitalne alate, dok je dublje matematičko razmišljanje potisnuto u drugi plan. Danas je dovoljno slikati matematički problem, a veštačka inteligencija će ga rešiti u mnogim slučajevima. Stoga se i obrazovanje mora prilagoditi novoj situaciji. Danas mnogi ljudi koriste softver kao crnu kutiju: on radi, ali ne razumeju nužno šta se matematički dešava iza njega. Stoga je posebno važno da obrazovanje kombinuje tradicionalni matematički pristup sa modernim tehnologijama. Matematika često deluje teško, ali ako uspete da je približite praksi u životu, može da probudi interesovanje i entuzijazam. To je jedna od najvažnijih stvari u obrazovanju.
Kakva je situacija po vama u oblasti visokog obrazovanja u Vojvodini?
– Mislim da je standard akademskog matematičkog obrazovanja i dalje dobar. Možda je razlog zašto je klasično matematičko razmišljanje ovde ostalo snažno taj što je u prošlosti bilo manje dostupnih tehničkih alata, pa su se mnoge stvari morale rešavati u glavi ili na papiru.
Najveći nedostatak je što je manja saradnja između univerziteta i kompanija nego u Zapadnoj Evropi ili čak i u Mađarskoj.
Bio bi potreban mnogo bliži odnos između obrazovanja i ekonomskih aktera.
Znanje je samo po sebi važno, ali se može zaista razviti na duži rok samo ako se rezultati istraživanja koriste i u praktičnim primenama.
Na čemu trenutno radite?
– Trenutno radim i kao gostujući istraživač u biološkom istraživačkom centru u Segedinu. Tamo sarađujemo sa biolozima i lekarima na metodama obrade slika koje mogu pomoći u prepoznavanju određenih bolesti. Ovo je posebno uzbudljiva oblast za mene, jer se tu susreću matematika, informatika, biologija i medicina. Pored toga, nastavljam svoja osnovna istraživanja, radim na publikacijama sa domaćim i inostranim kolegama, a pomažem i svojim doktorantima. Osećam da istraživanje znači nešto kada njegovi rezultati na kraju služe lečenju ljudi i kvalitetu života.
Tibor Lukić je rođen 1974. godine, završio je osnovnu školu u Sajanu, a srednju školu u Kikindi. Diplomu nastavnika matematike stekao je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1998. godine. Doktorirao je na Fakultetu tehničkih nauka 2011. godine. Sledeći profesionalni biografski podaci mogu se pročitati na veb-stranici Mađarske akademije nauka: Tibor Lukić je matematičar iz Vojvodine, spoljni član Mađarske akademije nauka. Postigao je značajne rezultate u oblasti razvoja tomografskih metoda snimanja i zaslužan je za uvođenje nekoliko metoda regularizacije, uključujući uvođenje deskriptora oblika zasnovanih na orijentaciji, centroidu, kompaktnosti i geometrijskim momentima u postupke snimanja. Kao univerzitetski profesor na katedri za matematiku, Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, predaje matematiku studentima tehničkog smera, i decenijama je aktivno uključen u mađarski naučni život u Vojvodini, u obrazovanje naučnih talenata, između ostalog kao predavač i mentor na doktorskoj školi primenjene matematike koja radi u sklopu fakulteta. Glavni je organizator više međunarodnih naučnih događaja i držao je predavanja na brojnim domaćim i inostranim univerzitetima kao gostujući predavač. Njegova glavna istraživačka interesovanja leže u razvoju i primeni matematičkih modela, prvenstveno u svrhu razvoja i unapređenja digitalne obrade slika i metoda snimanja. Mentor je Kolegijuma za visoko obrazovanje vojvođanskih Mađara, potpredsednik Akademskog saveta vojvođanskih Mađara od 2022. godine, član naučnog odbora Mađarske naučne konferencije studenata vojvođanskih Mađara.
Nyitókép: Dr Tibor Lukić (fotografija Davida Čile)
