Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Pobeda stranke Tisa u Mađarskoj fundamentalno je izmenila političke scenarije, čije efekte ni mađarska zajednica u Vojvodini ne može zanemariti. Akademik Alpar Lošonc je u intervjuu za dnevni list „Mađar so” istakao: SVM, čak i ako se pristup ove stranke ne može izričito nazvati političkom greškom, svakako se previše prilagodila vladi Fidesa. Prema rečima ovog filozofa, slobodu ne treba očekivati od Budimpešte, nju mora stvoriti zajednica.
Scenario koji se nesumnjivo može tumačiti kao jedna velika politička promena ispunio se 12. aprila, kada je stranka Tisa pobedila na parlamentarnim izborima u Mađarskoj sa više nego dvotrećinskom većinom, koja je bila veća i od onih prethodnih od strane saveza Fides-KDNP. Većina ljudi očekuje promene i van okvira politike u Mađarskoj, kao što su odnosi sa mađarskiim zajednicama izvan matične zemlje, ali i sa susednim državama. Mnogi ljudi u našoj zemlji smatraju čvrstu posvećenost Saveza vojvođanskih Mađara savezu Fides-KDNP-a pre izbora greškom, a sada očekuju političko prestrojavanje i ponovno planiranje. Zamolili smo dr Alpara Lošonca, filozofa, akademika, ekonomistu i univerzitetskog profesora, da analizira okolnosti do kojih je došlo nakon ovih izbora u Mađarskoj.
Da li očekujete neke značajne promene u politici matične zemlje u vezi sa stavom prema mađarskim zajednicama van granica matice, s obzirom na rezultate parlamentarnih izbora u Mađarskoj?
– Opšti pravac buduće vlade je važan. Ali izjave date tokom kampanje i relevantni dokumenti zaobišli su postojeća ograničenja. Neizvesno je koji će politički pravac ova vlada zauzeti. Do sada se pozivalo na stručnost i desilo se pozicioniranje. Ali to ne ukazuje na politiku, već na nedostatak iste. Predstavljanje i korišćenje simboličke moći kao simbole vlasti Svete krune i himne Sekelja i drugih gestova, barem na vizuelnom nivou, iscrtavaju jednu izraženu desničarsku orijentaciju u slučaju Petera Mađara. Ovo čak parira i desničarskim mitovima Fidesa. Naravno, ako uzmemo u obzir odakle je došao Peter Mađar, kao i korene koje vuče iz Fidesa, ovo bi bilo logično. On je okupio političku mešavinu oko sebe iz taktičkih razloga. Ovo se pokazalo kao svrsishodno za sprovođenje političkog očeubistva, ali je izazov u smislu kreiranja politike. Za desnicu, nacionalni suverenitet je ono što je od izuzetne važnosti. U međuvremenu, Orbanova negativna magija je nestabilna, nestaće pre ili kasnije. A ako Peter Mađar ne želi da bude desničar samo u taktičkom smislu, onda će morati da se suoči sa članovima svoje vlade koji se protive gore pomenutom principu, ili autoritarnom ponašanju Evropske unije, koja nesigurno traži prilike da se obračuna sa Rusijom, njenim akcijama koje su sračunate na unapređenje interesa zapadnog kapitala i suženom mađarskom prostoru za manevar. On će svakako biti popustljiviji u poređenju sa Orbanom, uostalom, zato mu je data i podrška, ali će morati da pliva u moru ograničenja.
Da li će biti važno za vladu stranke Tisa da prihvati zajednice izvan matične zemlje, kao što je to Peter Mađar već naznačio? Koje se razlike mogu očekivati u pogledu politike Fidesa i Tise prema mađarskim zajednicama van matične zemlje?
– Nemam jasna saznanja o manjinskim strategijama buduće vlade Mađarske. Kao osnova mogu se uzeti samo usmene izjave budućeg premijera i nekoliko drugih površnih izjava, koje mogu tumačiti i u dobroj i u lošoj veri. Međutim, nema sumnje da ko god ima ovlašćenja da raspodeljuje novac, čak iako u manjim količinama, svojoj „braći” van granica matične zemlje, da citiram frazu Petera Mađara, ima jaku moć. Može da organizuje stvari kako god želi. Pogotovo kada dodeljuju resurse „zajednicama mađarske nacije” kojima je potrebna pomoć, i koje gube svoju kolektivno-institucionalnu moć, poput vojvođanskih Mađara.
Mađarska vlada, koja želi da udovolji zamislima o novom početku, već vrši pritisak na zasenjem SVM. Istovremeno, čak ni Peter Mađar ne može da ignoriše ono što već postoji. Na primer, kada je Fides jednom počeo da raspodeljuje resurse koji dolaze ovde, nije ih poverio stranci koja je uvek bila za Orbanov koncept nacije. Dakle, ne DSVM-u (Demokratskoj stranci vojvođanskih Mađara), već stranci koja je imala infrastrukturu.
Savez Vojvođanskih Mađara je tokom predizborne kampanje punom snagom stajao uz koaliciju Fides–KDNP. Da li se ovo svrstavanje može tumačiti kao politička greška?
– SVM je bio ponešen Fidesom, koji je išao ka ponoru. Pitanje je političke procene koliko je podređena manjinska stranka lojalna vladi koja manjinu drži na slamci spasa. I omogućava višeznačno, ranije na selektivnoj bazi dodeljivano državljanstvo, i višestruko povećanje subvencija. Dok danas još uvek postoji dosta ljudi koji veruju da je njihova sreća ograničena zbog podrške manjini. Drugim rečima, količina isplaćenog novca nije značila samo doguravanje nečega ovde, već i politički stav.
Greška? Ili luda doslednost? Problemi se ipak mogu identifikovati negde drugde. Nedostajao nam je pluralizam, a odgovornost je na stranci koja dobija na snazi. Nema drugog subjekta odgovornosti. SVM se previše prilagodio vladi Fidesa, istovremeno uvozeći obrasce vladavine. Ali Subotica/Novi Sad nije Budimpešta. Primena takvih obrazaca je iskrivljavanje proporcija. To je i iracionalno i neprimereno. Tamo možete voditi rat sa liberalizujućim akterima, a u tome postoji i svetski ulog. Jer se sve ovo dešava u eri u kojoj je liberalizam u ruševinama širom sveta. Laž je da je to zbog Trampa. Ali ovde, gde najviše šačica liberala radi neke stvari, ovo je čak i pogrešan put u pogledu tehnike vladavine. SVM nije pokušao da se otvori čak ni kada više nije bilo protivnika na horizontu poput razbijenog Mađarskog pokreta. Mogao je da pokaže neki gest, a da to ne ugrozi njegovu moć.
Nakon pobede stranke Tisa na izborima, mađarski politički život u Vojvodini je takođe postao dinamičniji. Odjednom se SVM, kao i odluke prethodne mađarske vlade u vezi sa vojvođanskim Mađarima, napadaju „češće no obično” nego ranije. Da li je ovaj niz reakcija bio očekivan?
- Ako želimo da prevaziđemo mržnjom podstaknute impulse na bazi lajkova, onda ćemo morati da dosegnemo tamo gde leži suština: do naše egzistencijalne zavisnosti. Čak i nakon izbornih ekstaza, vojvođanska mađarska proza ostaje. Jer je barem od 2000. godina, ovo je pitanje nad pitanjima: kako manjina može održati svoje reproduktivne, odnosno demografske, institucionalne kapacitete u eri čije specifičnosti rade protiv manjine? U kojoj zakoni kapitalističkog sveta, tržište rada i ostale stvari rade protiv opstanka manjine? Niko ne želi da se bavi ovim. Postoji dobra volja EU: ali ona ne dotiče suštinu i ne zaustavlja asimilaciju manjina. Nedavne kritike UN u vezi sa politikom EU prema manjinama su ovo po meni i potvrdile. I to je bila u praksi metod spasavanja manjina koju je predvodila stranka Fides, a koja nije zaustavila zavisnost i pad zajednice.
Reakcije manjina? Tolerancija se zamišlja kao lagan gest. Svi veruju da su tolerantni. Uvek je drugi taj koji je netolerantan. Tolerancija znači da svako, uključujući političke aktere, čini nasilje nad sobom. Moraju da tolerišu drugog, onog koga zapravo preziru, pa čak i da razmotre šta oni govore. I ovo nije jedan matine, već mučan posao. Što se više smanjuju naše kolektivne mogućnosti, to naši refleksi postaju netolerantniji. S obzirom na trenutnu situaciju, šansa za dijalog je minimalna. Ostaje pitanje da li se nedostajući pluralizam može zameniti ubrzanim postupkom. Samo što nemamo mnogo vremena.
Buduća vlada Mađarske može zahtevati šire učešće u raspodeli sredstava. Ali ni Orban ni Mađar ne mogu dati slobodu. To je naš posao. Ne treba da čekamo na pritisak od strane mađarske vlade, već moramo da predupredimo to i da podstaknemo domaću komunikaciju. SVM, i to ne na način na koji se odriče sebe, mora da preuzme vođstvo u tome. Iako uspeh nije siguran.
Izvesna razlika bila je primetna u izjavama budućeg premijera Petera Mađara nakon pregovora sa predstavnicima UDMR/RMDSZ-a i predstavnicima SVM-a. Dok je nakon prvog prevladao princip „što je bilo, bilo je”, u slučaju SVM-a pitanje odgovornosti i slobode štampe je takođe dobilo važan naglasak.
– Ne znam tačno primedbe na delovanje manjinskih elita drugde, kao ni u Transilvaniji. Znam kakve optužbe okružuju SVM. Jedno je sigurno, da svaka transilvanijska manjinska politika ima mnogo jaču moć da ostvari interese nego što to ima elita vojvođanskih Mađara zbog istorijskih, demografskih i drugih aspekata. I ne treba vam sociološko oko sokola da biste videli koji manjinski slojevi porekla dominiraju svakim mađarskim državnim aparatom.
Popularnost Fidesa je još opala nakon izbora, prema anketama javnog mnjenja. Šta određuje da li gubitnička stranka može da opstane?
– Vođa Fidesovog režima podstakao je desničarsku pobunu protiv atlantističkog svetskog poretka. Odjednom, 2010. godine, usred globalne krize, nakon što je nominalna mađarska levica potisnuta, ogromna moć je pala u njegovo krilo. Njegova nadmoć se potom stvrdnula u poredak koji je ciljao na jedinstvo mađarske velike buržoazije i rastuće srednje klase. Njegovi proizvoljni gestovi nužno su proistekli iz činjenice da je imao monopol na tumačenje koncepta nacije. A to je koruptivni faktor. To je moglo dovesti samo do sužavanja pluralizma, instrumentalne upotrebe zakona i demontaže institucija. To je bilo više od preuveličanog luksuza. Sada, posle 16 godina, ova formula moći je pretrpela značajan poraz. Međutim, sve posledice su neizvesne. A neizvesnost je globalna, tako da ne znamo najvažniju stvar, to jest, da li će svet stropoštati u nuklearnu katastrofu, na primer, dok je politika zasićena nepredvidivim aspektima. Trenutno se čini da je ponovni uspon Fidesa nezamisliv bez suočavanja sa optužbama za korupciju. Međutim, znamo i za iznenadne povratnike. Jedan primer je i Tramp, koji je trenutno na vlasti. Pre toga, samo jednom u američkoj istoriji je neko ponovo dobio titulu predsednika. Štaviše, sve se to dogodilo kada je Tramp već bio na dnu ponora i čak je bio optužen za rusku aferu koja se kasnije ispostavila kao lažna. Viktor Orban ima i pozitivan i negativan kult, a njegovi protivnici, koji bi zakonski ograničili broj premijerskih mandata, čak bi želeli da eliminišu mogućnost da ponovo sedne u premijersku fotelju. To odražava strah. Naravno, postoji razlika: Amerika je i dalje svetski lider, kapitalisti tamo imaju ogromne mogućnosti manevrisanja, a Mađarska, što dokazuju tajne službe i druge intervencije oko izbora, je poluperiferna zemlja.
U poslednje vreme stalno slušamo da su srpsko-mađarski odnosi dostigli istorijski vrhunac. Kakva je vizija budućnosti u tom pogledu? Šta bi se moglo promeniti ako trenutna struktura vlasti u Srbiji opstane na izborima koji se očekuju ove godine, i šta ako trenutne snage kritične prema sistemu izađu kao pobednici?
– Primoran sam da rasteram maglu. Univerzitetski studenti su se okrenuli izborima, odnosno ušli su u uobičajeni okvir buržoaske demokratije. Koliko ja znam, postoji trend koji mi se sviđa, a koji je zagovarao direktnu demokratiju, ali je sinteza liberalnog i nacionalnog usmerenja došla do vladavine. Znam da javni diskurs nemarno tretira koncept tranzicije i ideološki ga koristi. Ali tranzicija se desila 1989. godine, kada je socijalizam tog vremena izumro. Danas bi došlo do tranzicije ako bi neki istorijski akteri eliminisali preovlađujuću kapitalističku logiku. Iako je moguće da je neka slična iluzija, opijenost koja proizilazi iz stvaranja početka, zarobila i članove Fidesa 2010. godine, zbog čega su smanjili obim građanske demokratije, recimo ovlašćenja ustavnog suda, kao zamišljeni akteri tranzicije. Ili kada su stvorili sistem NER, nudeći društvene dogovore različitim slojevima društva. Ali ni tada se to nije moglo smatrati tranzicijom. Ukratko, može doći do promene vlade, sa modifikovanim tehnikama vladavine, strožom kontrolom u pogledu transparentnosti, promenom pristupa prema Rusima, ali to nema nikakve veze sa tranzicijom. Ni u Srbiji ni u Mađarskoj. Peter Mađar, okružen predstavnicima međunarodnog kapitala, ne želi tranziciju koja bi proterala kapitalističke standarde.
I ko god dođe na vlast, suočiće se sa neizvesnom međunarodnom situacijom. Susrećemo se sa insistiranjem na EU sa opozicione strane, ali to ne predstavlja politički kompas. Obrnuću smer pitanja. Bez obzira na to da li će Vučić ili neki anti-Vučić preuzeti vodeću ulogu, svaka mađarska vlada imaće zadatak da štiti mađarske interese, suprotstavljajući se EU, koja sve više sebi prisvaja suverenitet, i delujući na takav način da negativne posledice te politike ne padnu na teret mađarskih zajednica koji žive kao manjine. Prigovor Petera Mađara srpskom predsedniku, svojevrsni pokušaj intervencije, koji bi mogao da obraduje lidere EU, odražavalo je nestrpljenje: ali možda se taj nastup kasnije i promenio. Bilo je mađarskih vlada čiji su postupci doveli do toga da su mađarske manjinske zajednice trpele štetu. I ne postoji manjinski narod koji bi bio zadovoljan frustriranim većinskim narodom: to je, između ostalog, ono što je dovelo do nacionalističkih izgreda prema manjinama pre deceniju i po.
Nyitókép: (fotografija Andraša Otoša)
