Zajednica koja oplemenjuje dušu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Našem novinskom članku pripada i foto-galerija.

Svečanom dodelom nagrada završen je 30. Susret mađarskih amaterskih glumaca Vojvodine u Mužlji, krunišući ovu desetodnevnu manifestaciju. Ova jubilarna smotra počela je 10. aprila, na kojoj su publika i stručni žiri mogli da pogledaju ukupno 21 predstavu. Ovaj susret je organizovan od strane Mađarskog kulturno-umetničkog društvo „Petefi Šandor” iz Mužlje, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara i Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, a ove godine je učestvovao rekordan broj pozorišnih ansamblova.

Akoš Hajvert, član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužen za pitanja kulture, održao je svečani govor na gala večeri, u kojem je istakao društveni i duhovni značaj ovog događaja.

– Namera, volja i inspiracija koje dolaze iz različitih naselja Vojvodine dolaze do punog izražaja na ovoj sceni, i to je ono što ovaj susret čini zaista posebnim. Amaterska gluma nije samo umetnička delatnost, već i sila koja oblikuje zajednice i oplemenjuje dušu. Ljudi koji odvajaju vreme od svojih svakodnevnih obaveza da bi nastupali na sceni stvaraju neprocenjivu vrednost i obogaćuju sredinu u kojoj žive, naveo je Hajvert.

Nagradu „Laslo Pataki”, odnosno priznanje za najbolju predstavu ovog susreta, realizovanu u tradicionalnom okviru, dodeljena je trupi „Jáccunk” Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Karolj Sirmai” iz Temerina za predstavu „Liliom”.

Žiri je takođe dodelio nagradu „Robert Bambah” za najbolju predstavu alternativne ili nove forme pozorišnom ansamblu „Fosszilis Mosolycsalók” (Fosilni izmamljivači osmeha) iz Bačke Topole, koja je izvela predstavu „Áldozati báránycomb” (Žrtveni jagnjeći batak).

Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, govorio je o značaju ovog susreta i njegovoj ulozi u izgradnji zajednice, ističući da ovaj događaj prevazilazi same predstave i predstavlja pravo mesto susreta mađarskih amaterskih glumaca iz Vojvodine.

– Ovaj susret je posebna prilika za zajednice svake godine. Ovde se ne radi samo o predstavljanju sebe, već i o susretu, uzajamnom obraćanju pažnje, kao i o razmeni iskustava.

Učesnici ne samo da stupaju u interakciju sa publikom, već i jedni sa drugima, uzajamno gledaju predstave i podržavaju jedni druge. Ove samoaktivne glumačke zajednice svedoče sa verom i odanošću o snazi maternjeg jezika i kulture maternjeg jezika. Ovo je posebno važno u manjim zajednicama i u zajednicama u rasejanju, gde ovakve inicijative igraju ključnu ulogu u očuvanju identiteta. U vezi sa jubilarnom godinom, odužili smo se za jedan stari dug i ustanovili nagradu „Ferenc Berta”, koju ćemo svake godine dodeliti najboljem amaterskom reditelju, čime se priznaje i podstiče kreativni rad u zajednicama, rekao je Šutuš.

U ime žirija, Tamaš Olah, dramaturg i pozorišni istoričar, govorio je o stručnoj evaluaciji, ističući da je ovogodišnji susret premašio očekivanja u svakom pogledu, a posebno ga je raznolikost učinila nezaboravnim.

– Zaista je bilo izuzetno uzbudljivo videti kojim pozorišnim pitanjima su se ovi ansambli bavili. Već je velika stvar što smo mogli da vidimo 21 predstavu za osam dana, a posebna je radost što je amaterska gluma živa i cveta čak i u najmanjim naseljima. Iskusili smo da ove zajednice rade sa istom energijom i verom kao i oni ansambli koje iza sebe imaju profesionalnu pozadinu. Ovakva posvećenost je ono što zaista održava ovaj pokret živim već decenijama. Jedna od najvećih vrednosti mađarske amaterske glume u Vojvodini je njegova raznolikost: ovde se susreću različite starosne grupe, žanrovi i kreativni pristupi, a saradnja amatera i profesionalaca stvara jedno posebno i inspirativno okruženje, naveo je Olah.

Žiri je, pored dve glavne nagrade, dodelio i individualne i grupne nagrade.

Nagradu „Robert Santo” za najlepši scenski govor žiri je ove godine dodelio Ester Tomik, članici ansambla „Fosszilis Mosolycsalók” (Fosilni izmamljivači osmeha) iz Bačke Topole. Nagrada „Mađar Piri” za 2026. godinu za najbolju žensku sporednu ulogu pripala je Nori Ladišić, članici đačke scene „Šarene iskrice”, za izuzetnu ulogu Sluge u predstavi Revizor. Nagrada „Ištvan Nađ” za najbolju mušku sporednu ulogu dodeljena je Rolandu Gardilu, koji je ovu nagradu primio za odlična glumačka ostvarenja u dva ansambla, i to u omladinskoj grupi katoličke parohije „Svi Sveti” iz Čonoplje, kao i đačke scene „Šarene iskirice” iz Novog Sada. Nagrada „Ferenci Ibolja” za najbolju glavnu žensku ulogu dodeljena je Evi Siveri, članici ansambla „Jáccunk” Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Sirmai Karolj” iz Temerinu, koja je dobila ovu prestižnu nagradu za izuzetnu glumu u predstavi „Liliom”, gde je tumačila ulogu Juli. Nagrada „Laslo Silađi” za najbolju glavnu mušku ulogu dodeljena je Jovanu Krnajskom, članu ansambla „Palicsi Színjátszó Grund”, za izuzetnu glumu u predstavi „Én nem olyan nő vagyok” (Ja nisam takva žena). Moć očuvanja zajednice jedna je od najvažnijih vrednosti našeg glumačkog pokreta, u to je verovao i za to radio i Arpad Farago, a nagrada koja nosi njegovo ime ove godine je dodeljena đačkoj sceni „Šarene iskrice” iz Novog Sada. Osnova službe zajednici je stvaranje zajednice, njeno pretvaranje u zajednicu i pozivanje u zajednicu, a nagrada „Bela Garai”, koja se može dodeliti za ovu aktivnost, ove godine je dodeljena organizaciji „Palicsi Színjátszó Grund”.

Na gala svečanosti prisustvovali su Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta, Ramona Tot, članica izvršnog odbora nacionalnog saveta, Janoš Puškaš, direktor Pedagoškog zavoda Vojvodine, kao i Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i verske zajednice.